Србија: Плате балканске, цене европске
Beograd 10. aprila 2020. - Gradjani stariji od 65 godina poranili su jutros od cetiri do sedam sati, da bi se snabdeli namirnicama. Do sada najduzi policijski cas u Srbiji, odnosno zabrana kretanja u cilju sprecavanja sirenja korona virusa, pocece danas u 17 sati i trajace do ponedeljka u 5 ujutru. FOTO TANJUG / RADE PRELIC / an

Србија: Плате балканске, цене европске

Иако се по нивоу бруто домаћег производа по становнику Србија налази скоро на зачељу Европе, само испред БиХ, Албаније и Северне Македоније, цене које наше становништво плаћа за неке производе су на нивоу ЕУ, а неке и веће од њих.

Грађани Србије су и прошле, као и претпрошле године, према подацима Евростата (Европска агенција за статистику), потрошачку електронику плаћали 16 одсто скупље од просека ЕУ. Само Исланђани су, према прошлогодишњим ценама, издвајали више за електронику у Европи.

Ако за Исланд могу да се нађу објективни разлози попут високог стандарда и изолованости острва у Атлантику што поскупљује транспорт робе, какво објашњење може бити за то што просечан Србин плаћа телевизоре, аудио системе, лаптоп и десктоп рачунаре и другу опрему 30 одсто више него Пољак, 17 одсто више него Швајцарац, 18,5 одсто више него Немац или 21 одсто више него Британац?

Имајмо у виду да је бруто домаћи производ Србије по становнику на 43 одсто просека БДП-а Европске уније или другим речима, 57 одсто нижи од просека ЕУ.

Ова појава је иначе прошле године натерала и Комисију за заштиту конкуренције да покрене поступке против учесника на тржишту потрошачке електронике. Комисија је на основу података Евростата за 2019. годину констатовала да су цене потрошачке електронике у Србији биле за 13 одсто више у односу на просечне цене у ЕУ.

Оне су за поједине категорије производа биле више за 33 до 39 одсто него у Мађарској иако је ПДВ у тој земљи 27 одсто, док је код нас 20 одсто. Од 2019. ништа се није променило, па Мађари имају технику за 11,4 одсто јефтинију од просека ЕУ, а 27,4 одсто јефтинију него код нас. Ово је и објашњење зашто се масовно телевизори купују преко северне границе уместо у домаћој малопродаји.

Такође су и кућни апарати код нас прилично скупи с обзиром на куповну моћ јер су цене само 2,5 одсто испод ЕУ просека. У Мађарској или Пољској су 20 одсто јефтинији кућни апарати попут шпорета или фрижидера. Код ових производа албанско тржиште делује нефункционално с обзиром да су плаћали 22 одсто скупље од ЕУ просека или 20 одсто скупље него у Немачкој.

Иако смо велики произвођач и извозник сунцокрета а имамо и пет фабрика јестивог уља у Србији, прошле године за уља и масти плаћали смо 8,4 одсто више од ЕУ просека. Јестива уља и масти су у Македонији били јефтинији чак 35 одсто. Чак су и Немци и Холанђани мање плаћали уље од нас. С друге стране, Бугари и Албанци су плаћали осам до девет одсто скупље него српски потрошачи, а 16 до 17 одсто више од ЕУ просека.

У још једној категорији плаћамо цене несразмерно високе нашим примањима и стандарду. По ценама одеће у 2020. години били смо на 93,4 одсто ЕУ просека, а обуће на 92,8 одсто. Поређења ради, у БиХ одећа је била 14 одсто јефтинија него у ЕУ, а обућа 22 одсто.

У Румунији од ЕУ просека одећа је била јефтинија 18, а обућа седам одсто, док је најјефтинија била Бугарска где је одећа била јефтинија 22 одсто, а обућа 31 одсто од ЕУ просека. Занимљиво је да је у Уједињеном краљевству одећа била у просеку јефтинија него код нас за 8,5 одсто, а мање занимљиво је да су Немци плаћали одећу пет, а обућу свега 1,5 одсто скупље од нас. Просечна плата у Србији прошле године износила је око 510 евра, а у Немачкој пет пута толико.

У свакој од ових области вероватно има посла за Комисију за заштиту конкуренције, јер нити царине, нити порези, нити удаљеност од тржишта не оправдавају тако високе цене, а с друге стране ниска куповна моћ грађана требало би да повуче цене на доле.

У јавности од раније постоји веровање да бар много јефтиније плаћамо храну. Међутим, цене хране у Србију су тек 20 одсто ниже од просека ЕУ, а рецимо Немачка је на том просеку. Цене хране у Србији једнаке су ценама у Мађарској иако је тамо просечна нето плата у 2020. била око 800 евра или скоро 300 више него у Србији.

Безалкохолна пића у Србији су 13,5 одсто јефтинија од ЕУ просека, а алкохолна 11 одсто. Међутим, дувански производи су чак 52,4 одсто јефтинији. У овој групи где су цигарете јефтине налазе се све сиромашне европске земље попут Црне Горе, Албаније, БиХ, Северне Македоније и Турске.

Основне животне намирнице су прилично јефтиније, хлеб и житарице за 23 одсто, а месо за 30 одсто од ЕУ просека. Цене воћа и поврћа биле су 20 одсто ниже, а млека, сира и јаја 12,5 одсто.

С друге стране цене енергије у Србији су међу најмањим у Европи и на свега 49 одсто ЕУ просека. Јефтинију енергију имају само Албанија и Турска. Такође је и намештај на 32 одсто цена ЕУ, али рецимо у Бугарској је намештај 45 одсто јефтинији од ЕУ просека.

Поред тога и цене транспорта су у Србији, а још више у другим балканским државама ниже него у Западној Европи – код нас су мање за 34 одсто у односу на просек ЕУ, у Албанији 55 одсто, а у Бугарској 50 одсто. Најскупљи превоз плаћају Британци, 45 одсто изнад просека ЕУ. У овом крају Европе много су јефтинији и ресторани и хотели. У Србији су 47 одсто, у Албанији 44, а у Бугарској и Румунији око 55 одсто испод ЕУ просека.

Сиромашнији од сиромашних

Укупан индекс цена у Србији у 2020. био је на 51,2 одсто просека ЕУ, а БДП на 43 одсто просека. Неке друге земље у окружењу а пре свега у Централној Европи указују на знатно виши стандард не само због веће производње већ и због нижих цена. Рецимо, БДП пер капита Мађарске је 74 одсто просека ЕУ, а цене су на 58,1 одсто. Румунски БДП по становнику је на 72 одсто, а индекс цена на 50 одсто просека, а највећу разлику има Пољска чији БДП по становнику је 83 одсто у односу на ЕУ, а индекс цена 54,8 одсто. На другој страни, на којој су маказе ниског дохотка и релативно високих цена, налазе се Албанија са 31 одсто БДП по становнику и 51 одсто нивоа цена ЕУ.

Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Вучић жели да папа посети Србију, Порфирије унапредио односе са Римокаличком црквом

Вучић жели да папа посети Србију, Порфирије унапредио односе са Римокаличком црквом

Амбасадор Србије у Ватикану Сима Аврамовић изјавио је да су односи Србије и Свете Столице …

Kоја је улога Зоране Михајловић и њеног ујака у свеопштем нападу на природна богатства и литијум у Србији?

Kоја је улога Зоране Михајловић и њеног ујака у свеопштем нападу на природна богатства и литијум у Србији?

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, рекла је да министарство које води није издало ниједно …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *