Србија се, према последњим подацима, задужује 97 евра у секунди. Док сте ово прочитали, наш јавни дуг порастао је за још око 500 евра, тврди економиста Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија”. Подаци Министарства финансија показују да је јавни дуг Србије на крају октобра износио 19,3 милијарде евра. То је око 58,5процењеног БДП-а, односно свега што мислимо да ћемо произвести ове године. Да ли ће се пројектовани БДП и остварити још не знамо, али упозоравајуће делује податак да је садашњи јавни дуг на нивоу од 65 одсто прошлогодишњег БДП-а. Подсећања ради, Мастрихтски критеријум, за учлањење у ЕУ, износи 60 одсто БДП-а.
– Претходна влада задужила јеСрбију за 6,84 милијарде евра, што је за 1.470 дана њеног трајања дневни пораст дуга од 4,66 милиона евра или по 53,9 евра у давно прошлим секундама. Садашња влада је до краја октобра повећала дуг за 3,83 милијарде. За 457 дана то је раст од 8,38 милиона евра дневно или по 97 евра у свакој секунди. Да би будућност наше деце била нешто мање задуживана, бар као код претходне владе, раст јавног дуга мора да се успори на 2,73 милиона евра дневно или на 31,6 евра у свакој секунди. То ће осигурати да будућност наше деце не буде превише суморна – објашњава економиста Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија”.
На све ово треба додати и дуг од још милијарду долара од еврообвезница које смо продали пре десетак дана, а знамо да план буџета Србије за 2014. годину предвиђа задуживање од још 5,5 милијарди евра. Колико је ова ситуација алармантна?
Горан Николић, економиста Института за европске студије, сматра да у свакој причи о задуживању мора најпре да се укаже на то колико старих дугова Србија врати кредиторима.
– Од почетка 2009. године, па закључно са наредном 2014. годином, Србија у просеку има прираст дуга од 2,4 милијарде евра. То је износ који остане када од нових задужења одузмемо ону суму коју смо кредиторима вратили на име старих дугова. Ако то узмемо у обзир, наш нето дуг следеће године неће порасти за тих 5,5, него за 2,6 милијарди евра – објашњава Николић.
Према његовим речима, од самих бројева, много је важније то што нам ти подаци откривају.
– Тих 2,6 милијарди показује колико сваке године више потрошимо него што произведемо. Толико нам заправо недостаје да одржимо овај ниво стандарда и морамо да их позајмимо. За толико бисмо морали да смањимо јавну потрошњу уколико не желимо више да се задужујемо. Или да излаз нађемо у обарању курса – закључује Николић.
Осим висине досадашњег дуга и плана задуживања за наредну годину, веома је важна и цена по којој ћемо то чинити. Тим пре што се тренутно чини да је задуживање на светском тржишту скупље. Ненад Гујаничић из брокерске куће „Вајзброкер”, страхује да нас наредне године очекују скупљи кредити.
– Када се заврши време садашње новчане политике, коју карактерише маса јефтиног новца, и задуживање ће постепено више коштати. Најава промене тог тренда виђена је пролетос и сада је, грубо говорећи, теже задужити се него пре годину дана. Најновије задуживање, продајом петогодишњих еврообвезница, било је за један процентни поен скупље од ранијег – каже Гујаничић.
Када говоримо о задуживању, увек треба имати на уму и то да ми имамо у ББ-/Б кредитни рејтинг, а он нас рангира међу земље у којима постоје несигурности у бизнису, финансијама и у привредном окружењу. Самим тим, задуживање је скупље.
– Тај рејтинг, односно то како улагачи процењују колика је вероватноћа да ће зајам бити враћен, много утиче на цену задуживања. Јер, што су макроекономска слика и очекивања од привреде бољи, задуживање је повољније – закључује Гујаничић.
Како би се скупи кредити барем делом избегли, Србија ће, према најавама Лазара Крстића, министра финансија, јефтиније задуживање пробати да обезбеди из неколико извора. То су кредити за финансирање буџета од Светске банке и Руске Федерације, као и билатерални аранжмани са земљама попут Уједињених Арапских Емирата.
bagra kapitalisticka