Србија: Следи пад БДП-а од бар четири или пет одсто

5
(1)

Народна банка Србије је у августовском издању Извештаја о инфлацији остала при пројекцији пада БДП-а у 2020. години од 1,5 одсто, док за 2021. годину очекује раст од шест одсто чиме би се фактички српска привреда вратила на стопе годишњег раста од четири одсто из претходне две године.

У њиховој анализи ризик да се економска активност смањи више од пројектованог долази споља с обзиром на нови талас ширења корона вируса у Европи и свету.

У НБС процењују да ће домаћа тражња бити смањена ове године, али ће позитиван допринос дати нето извоз, будући да се дефицит текућег рачуна у другом тромесечју ове године смањио за 47 одсто и да се очекује да за целу годину буде око пет одсто БДП-а што је смањење у односу на 2019. годину.

„Наредне године уследиће убрзан економски опоравак од око шест одсто, вођен домаћом тражњом и извозом, чему доприноси правовремен и адекватан одговор носилаца економске политике у Србији и задржана повољна средњорочна перспектива наше земље, што ће обезбедити повратак на стабилну средњорочну путању раста од око четири одсто годишње“, наводи се у извештају централне банке.

Ова процена Народне банке најближа је процени Министарства финансија која је уграђена и у ребаланс буџета за ову годину од минус 1,8 одсто. С једне стране је доста оптимистичнија од осталих процена попут ММФ-а и Фискалног савета који сматрају да ће пад БДП-а износити три одсто или Бечког института за међународне економске студије који очекује минус четири одсто. С друге стране, председник Републике Србије Александар Вучић непрестано понавља очекивања да ћемо проћи без икаквог пада, и то једини у Европи.

Саговорници Данаса пак сматрају да је и прогноза НБС оптимистична. Дејан Шошкић, професор на Економском факултету у Београду, не очекује пад мањи од четири до пет одсто.

„Висина пада зависи од структуре привреде. Заостале земље имају мањи пад јер махом производе егзистенцијалне производе, храну нижег нивоа прераде, примарну производњу и домаће, неразменљиве услуге. Што је привреда мање интегрисана у економске токове то је мањи пад и ми тешко да би требало да се хвалимо заосталом привредном структуром. И поред тога мислим да је смањење БДП-а од 1,5 одсто преоптимистично и да треба да се припремамо за неповољније исходе“, сматра Шошкић.

Шошкић: Следи пад БДП-а од бар четири или пет одсто 2

Према процени НБС паду у другом кварталу ове године од 6,5 одсто само је пољопривреда имала позитиван допринос БДП-у од 0,1 процентног поена док је индустрија допринела смањењу БДП-а са 1,6 поена, услуге 1,2 поена, грађевинарство само 0,1 поен и нето порези са 3,2 поена због фискалних мера помоћи привреди и грађанима.

Саша Ђоговић, аутор публикације Макроекономска кретања у привреди Србије, такође сматра да је процена НБС оптимистична и сматра да ће пад износити три одсто.

„Очекујем да ће пољопривреда ипак расти ове године и зато би пад могао бити и нешто мањи од три одсто. Највећи знак питања је грађевинарство због веома високе базе из друге половине прошле године што је последица градње Турског тока. Доста инфраструктурних пројеката се гради, а чини се да има и тражње за становима, тако да чак и ако буде пада грађевинске индустрије то ће бити због високе основице, али не и зато што је грађевинарство у кризи. Највише су погођени ауто-индустрија, мада је производња Фијата у Kрагујевцу била у кризи и пре глобалног пада тражње за аутомобилима и смањена је тражња за челиком. Поред тога погођен је сектор услуга, осим трговине на мало. Генерално, производња трајних потрошних добара и капиталних добара је погођена“, оцењује Ђоговић.

И он се слаже да је неразвијеност наше привреде у ствари сада разлог мањег пада у односу на развијене земље и да не треба поредити економију Немачке, Француске или САД са Србијом.

„Наша економија је толико мања да се ни не може толико стропоштати као немачка или америчка. Развијене земље су повезане и производе луксузне производе високог степена обраде које ми не производимо. Због епидемије пала је тражња за таквим производима, док пад тражње није толики за производима ниже јединичне вредности које ми производимо“, напомиње Ђоговић.

Професор Љубомир Маџар подсећа да су проценитељи већ дуго склони већим прогнозама раста које се после ревидирају.

„Прогноза НБС је боља од осталих, али се бојим да ће исход бити мање повољан. Ударци на економију су велики. Осим тога наши подаци нису увек поуздани, па се онда раде ревизије које покажу да није било баш тако. С обзиром на ту склоност ка бољим прогнозама био бих веома задовољан да се ова и обистини“, каже Маџар.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Напредњаци тотално уништили производњу купине

4.2 (5) Пре пет, шест година под засадима купине је било више од 6.000 хектара, …

Влада не да већи минималац радницима јер хоће да Србија остане земља јефтине радне снаге

4.4 (9) Послодавци, синдикати и Влада Србије нису се договорили о проценту повећања минималне цене …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend