Економија

Србија: Свака четврта породица не може да приушти месо док 40% народа нема новца ни за најосновније животне потребе

Свака четврта породица у Србији не може да приушти месо или рибу у оброку сваког дана, подаци су Републичког завода за статистику о материјалној ускраћености.

Када се посматрају подаци за Војводину, највише корисника социјалне заштите има град Нови Сад – 24.344, али су ту урачуната и сва приградска насеља и села. Велик број корисника социјалне заштите бележи Ковин – 6.049, Кула – 5.549, Апатин – 4.573, Сомбор – 8.987, Бечеј – 5.410, Кикинда – 9.222, Суботица – 11.820, Зрењанин – 10.437, Сремска Митровица – 7.283, Рума – 6.611… У Алибунару, где је забележена најмања плата у Војводини од свега 27.817 динара месечно, бележи се и 2.862 корисника социјалне заштите, од чега су 842 деца.

Половина домаћинстава не може себи да приушти ванредан трошак у износу до 10.000 динара јер толику уштеду у кућном буџету нема. Подаци показују и то да више од 15 одсто домаћинстава у Србији себи не може да приушти одговарајуће грејање, док је стопа материјалне ускраћености за све те основне потребе 40,9 одсто.

Републички завод за статистику саопштава и да су домаћинства у Србији прошле године просечно месечно располагала с 57.814 динара. Реално, проценат домаћинстава која су прошле године имала на располагању ту цифру је мањи, а много је већи број оних којима је она била недоступна. Поготово је била недоступна онима који су се нашли у стопи ризика од сиромаштва или социјалне искључивости, где је праг ризика сиромаштва рачунатог за четворочлану породицу 31.332 динара месечно.

Такве породице, под условом да било ко може да преживи месец с 8.000 динара по члану, имале су чак 26.482 динара мање од онога чиме су, по РЗС-у, располагала домаћинства у Србији. Србија се труди да из буyета издвоји највише новца што може за кориснике социјалне заштите јер је свесна тога да је сиромашних све више, али он ипак не може у довољном износу да стигне до оних који немају никаквих прихода или имају мале.

Подаци о корисницима социјалне заштите у општинама у Србији показују да их је чак 682.172. Од тог броја је 193.856 деце, 66.060 младих, 322.334 одраслих и 99.913 остарелих, који под старе дане немају пензију јер је никада нису зарадили.

Од укупног броја корисника социјалне заштите готово трећина је из Војводине: подаци РЗС-а показују да их је у Војводине 205.364, од чега 58.061 деце, 19.141 младих, 100.806 одраслих и 27.356 остарелих. Да сиромаштво нема везе с високим просечним платама доказ је то што у већини војвођанских општина које предњаче по висини плата има и највише корисника социјалне заштите. Тако, рецимо, у Вршцу, који има највећу просечну плату у Војводини, има чак 7.674 корисника социјалне заштите. Или, у Панчеву, где су плате међу већим не само у Војводини већ и у Србији, евидентирано је 9.568 корисника социјалне заштите.

Општини Беочин, која је већ годинама међу онима с високом просечном платом, многи завиде на новцу који радници сваког месеца ставе у yеп, али иза тог просека крије се и велика социјална беда. Наиме, просечна фебруарска плата у Беочину од 47.376 динара мања је око осам одсто од зарада у истом месецу лане, што је последица све мањег броја запослених. У исто време, општина која може бити задовољна забалеженом просечном платом већом од републичке има 2.302 корисника социјалне заштите, од чега је само деце 809, а младих 271.

Дневник

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!