fbpx
понедељак , новембар 18 2019
Насловна / Србија / Србија у 2017: Није било добро, биће још горе

Србија у 2017: Није било добро, биће још горе

Дајемо листу десет најважнијих догађаја у Србији у 2017. години. Нажалост, на њој апсолутно доминирају догађаји који се не могу сврстати у охрабрујуће, већ указују на то да нам ни 2018. година неће бити ништа боља од своје претходнице.

Власт је и ове године покушала да „закопа“ многобројне афере које су ипак испливале

1.Вучић изабран за председника Србије, уследили вишенедељни протести

Председнички избори у Србији одржани су 2. априла, а на њима је победио кандидат власти и дотадашњи премијер Александар Вучић и то са 55,02 одсто гласова. Вучићеву кандидатуру подржале су све странке које су у коалицији са Српском напредном странком, па чак и Социјалистичка партија Србије која је до тада увек имала свог председничког кандидата.

На другом месту са 16,36 одсто освојених гласова био је дотадашњи заштитник грађана Саша Јанковић, чију кандидатуру је подржало 100 јавних личности, као и Демократска странка. Трећепласирани на изборима био је младић из Младеновца Лука Максимовић алијас Љубиша Прелетачевић Бели који је освојио 9,43 одсто гласова, а четврто место заузео је Вук Јеремић.

Само дан после избора почели су протести испред Скупштине Србије. Протест „Против диктатуре“ организован је на друштвеним мрежама и у почетку је у њему учествовало и неколико десетина хиљада грађана. Они су тражили поништење избора и тврдили су да су избори покрадени. Протест у којем су првенствено учествовали млади људи и студенти почео је да јењава после 16. априла, када је у Србији прослављан Ускрс по јулијанском календару.

После избора Саша Јанковић основао је Покрет слободних грађана (ПСГ), а Вук Јеремић Народну странку.

2. Тетка из Канаде, „рајски папири“ и новогодишња јелка

Током 2017. догодио се огроман број афера у које су уплетени највиши државни функционери, а међу њима највише пажње је изазвала имовина министра одбране Александра Вулина и министра без портфеља задуженог за технолошки развој и иновације Ненада Поповића.

Министар Вулин дошао је у центар пажње када није могао да докаже порекло више од 200.000 евра којима је 2012. купио стан у Београду, па је Агенцији за борбу против корупције дао неуверљиво објашњење да је новац позајмио од супругине тетке из Канаде. Међутим, подаци о уношењу те суме новца у земљу не постоје. Новинарима је објаснио да је у земљу уносио девет по девет хиљада евра.

Министар Поповић нашао се у пројекту „Рајски папири“ који открива везе више стотина светских политичара и бизнисмена са офшор компанијама. Подаци показује да он поседује имовину вредности више од 100 милиона долара. Мејлови процурили у пројекту показују да је адвокатска канцеларија која је требало да реализује реорганизацију Поповићевог богатства спровела истрагу и открила различите контроверзе у вези са његовим пословима у Русији.

Крај године обележила је афера са новогодишњом јелком постављеном у центру Београда, за шта је из градског буџета издвојено 83.000 евра. Цена јелке висине 18 метара изненадила је и градоначелника Београда Синишу Малог који је прво рекао да је изненађен износом, а потом и да ће уговор са фирмом „Кип лајт“ бити раскинут. Више јавно тужилаштво навело је да је у току поступак у вези са спорном набавком јелке.

3. Медијски мрак

Новине Врањске, један од најзначајнијих локалних медија у земљи, после 23 године постојања угашене су због политичких и економских притисака. Гашење Врањских био је повод за формирање Групе за слободу медија као одговор на константно урушавање слободе медија и изражавања и све чешће физичке и вербалне нападе на новинаре.

Према подацима те групе, у 2017. години забележено је 68 напада на новинаре, а већина од њих није решена. Из Европска комисија је неколико пута речено да се Србија и даље суочава с крупним изазовима када је реч о слободи медија и изражавања, док је председник Европске федерације новинара Могенс Блихер Бјерегард оценио је да је Србија најгори пример кршења медијских слобода на Балкану. Током јесени одржан је низ акција и протеста медијских радника, а бројни грађани подржали су захтеве Групе за слободу медија.
мод.гов.рс

4. Кад ће руски мигови да полете?

Десет месеци након што је у Москви договорена донација половног наоружања за Војску Србије, на аеродром Батајница средином октобра испоручено је пет авиона Миг-29 из Русије. Иако је раније било најављивано да ће авиони бити у летном стању, до краја године авиони нису уведени у употребу и још не лете а на њима није изведена чак ни такозвана предизвозна припрема.

5. Ана Брнабић изабрана за председницу Владе

Избором Ане Брнабић за премијерку, Србија је добила прву жену и прву јавно декларисану ЛГБТ особу на челу владе. Њен избор нису подржали сви посланици владајуће коалиције предвођене Српском напредном странком, међу којима и председник Јединствене Србије Драган Марковић и председник Бошњачке демократске заједнице Санџака Муамер Зукорлић.

Представљајући експозе, Ана Брнабић је најавила да ће њен кабинет задржати континуитет са претходном владом, а опозиција је навела да експозе представља списак лепих жеља и да ће нова влада бити влада континуитета и лоше политике Александра Вучића. Они су изразили сумњу и да је Ана Брнабић уопште предложила и једног министра, па су је називали „фикусом“ и истицали да неће имати политички легитимитет.
тбваццине2010.орг

6. Епидемија малих богиња

Уместо да морбиле буду искорењене, и ове године епидемија малих богиња пријављена је у више градова и општина – у Београду, Краљеву, Нишу, Бујановцу, Смедеревској Паланци, Великој Плани и Бојнику. Лекари се и даље бире са том болешћу због сталног јачања антивакционалног лобија који говори о повезаности ММР вакцине (против заушки, рубеола и малих богиња) и аутизма.

Група лекара и родитеља из више градова Србије поднела је кривичне пријаве против јавних личности које су пропагирале невакцинисање деце, а изречене су и прве новчане казне за родитеље који нису вакцинисали децу ММР вакцином у главном граду где је само 65,2 одсто малишана заштићено од ових болести.

7. Рамуш Харадинај изабран за премијера Косова

Посланици Српске листе, која има подршку Београда, средином септембра у Скупштини Косова гласали су за владу Рамуша Харадинаја. Уласком у владу, на челу са Харадинајем, кога Србија терети за ратне злочине, а кога је Хашки трибунал 2012. правоснажно ослободио свих оптужби, српски представници добили су три министарства и око 30 места помоћника и саветника министара. То је шеста влада на Косову и Метохији у коју су од 1999. године ушли Срби.

Крајем октобра, српске судије и тужиоци са севера Косова положиле су заклетву у кабинету председника Косова Хашима Тачија и на тај начин се интегрисали у косовски правосудни систем. Био је то последњи корак у потпуној примени Бриселског споразума о правосуђу постигнутог 10. фебруара 2015. Заједница српских општина, која чини основ и највећи део Бриселског споразума, ни након пуне четири године и осам месеци и даље није формирана.

8. Отварана поглавља, пужевим кораком хитамо ка ЕУ

Србија је у 2017. отворила шест поглавља у преговорима са ЕУ. У фебруару ове године Србија је отворила поглавље 20 – Предузетништво и индустријска политика и поглавље 26 – Образовање и култура, које је истовремено је отворено и привремено затворено. У јуну су отворена поглавља 7 – Право интелектуалне својине и 29 – Царинска унија, а у децембру поглавље 6 – Право привредних друштава и поглавље 30 – економски односи с иностранством.

Очекивало се да ће у децембру амбасадори земаља чланица ЕУ дати зелено светло и за поглавље 33 које се односи на буџетске и финансијске одредбе, али за то није било подршке. Према дипломатским изворима, међу чланицама које овога пута нису одобриле отварање овог поглавља налазе се и Немачка и Француска јер нису задовољне напретком који је Србија остварила у области владавине права.

9. Обесмишљавање највишег законодавног тела

Рад Скупштине Србије ове године обележио је низ инцидената, грађани су о законима слабо шта могли да чују, а први пут се десило да није било расправе у појединостима о буџету за 2018. годину. Скупштина Србије усвојила је 14. децембра буџет за наредну годину без расправе о поднетих више од 900 амандмана.

Време за расправу потрошили су посланици владајуће коалиције образлажући више од 300 готово истоветних амандмана на предложене законе који су се налазили на дневном реду пре буџета. Они међутим за те амандмане нису гласали, већ су их пре гласања повукли. Опозиција је то оштро критиковала истичући да се први пут у историји у појединостима није разматрао најважнији акт и да владајућа већина на све начине упорно ућуткава опозицију.

10. Условне казне за жандарме, да ли су их Вучић и Мали напали?

Виши суд у Београду осудио је седморицу припадника Жандармерије на условне казне затвора због напада на браћу председника Србије и градоначелника Београда, Андреја Вучића и Предрага Малог током Параде поноса 2014. године.

Шесторица припадника Жандармерије осуђена су на шестомесечне условне казне затвора, са роком провере од две године, један жандарм осуђен је на осам месеци затвора, условно на три године, док је осми припадник Жандармерије ослобођен одговорности. Они су првостепеном пресудом осуђени за кривично дело злостављање и мучење.

Током суђења које је почело још 30. априла 2015, жандарми су тврдили да су 28. септембра 2014. поступили по закону и да нису починили кривична дела напада, злостављања и мучења, која су им оптужницом било стављена на терет. Председавајућа судског већа судија Снежана Алексић је, образлажући пресуду, навела да је суд одбацио изјаве оптужених да су били нападнути и да су се бранили, као и да је утврђено да Вучић и Мали нису напали жандарме.

Вестионлине

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *