Србија у ЕУ као очерупана кокош

Србија би требало да од 21. јануара отпочне преговоре о уласку у Европску унију. Званични Београд је претходно, а нарочито у случају Хрватске, учинио све како би помогао комшијама у том процесу, па је за очекивање и да ће услуга бити враћена. Међутим, саговорници “Вести” не верују у то, већ тврде да ће се Србија веома брзо суочити са условљавањима не само Хрватске, већ и других земаља у региону.

Политички аналитичар и уредник Нове политичке мисли, Ђорђе Вукадиновић, апсолутно је сигуран да никакве искрености или добронамерности српских комшија неће бити.

– Тек ћемо са почетком преговора са ЕУ видети шта нас све чека и до каквих условљавања и уцена ће доћи, не само од Немачке, већ и од Хрватске, Мађарске, Румуније, па чак и Бугарске. Ниједна од тих земаља неће пропустити прилику да добије уступак у сваком од досадашњих спорних билатералних питања – изричит је Вукадиновић.
Чињеница да је Србија знатно допринела да Хрватска испуни неке од кључних услова ЕУ, по Вукадиновићу, неће значити и “враћање услуге”.

Бугари меркају Ниш, Румуни Неготин

Бугарска има отворене претензије на “западнијете покрајини”, односно Пирот, Ниш и Лесковац. Традиционални пријатељи Румуни, када виде да нас сви “черупају” поставиће и питање Неготинске Крајине, а увелико већ школују свештенике да у црквама служе на влашком језику – прецизира Јовановић.

– Веома брзо ће се отворити питање спорног дела границе, али и увоза њихових производа и отварања фирми у Србији. Истовремено, Мађари ће без сумње инсистирати на аутономији мађарске заједнице у Војводини, а Румунија је већ одавно потегла питање Влаха у источној Србији – закључује Вукадиновић.

И некадашњи министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић није оптимиста.

– Како очекивати од Хрватске враћање услуге када је и даље актуелна њихова тужба за геноцид. Загреб и даље инсистира да избије на источну српску обалу Дунава код Шаренградске аде. Нажалост, од 2000. године власти у Београду, у жељи да остваре добросуседске односе у региону никада нису инсистирале на реципроцитету у решавању проблема, и то ће нам се сада вратити као бумеранг – тврди Јовановић.

Лоша трговина

Према оцени Живадина Јовановића такозвана Влада Косова неће директно кочити улазак Србије у ЕУ, али ће то у њихово име, чинити САД, Немачка и Велика Британија.
– Одустајањем од севера Косова, као последњег бастиона, Србија се фактички одрекла своје јужне покрајине. Остаје још само да то учини и декларативно. Када је свет схватио да је Србија трговала Косовом зарад датума у ЕУ, онда је јасно да питање Космета неће бити сврстано само у поглавље 35, већ по потреби, како којој великој сили затреба да уцени Србију – објашњава Јовановић.

Према његовим речима, Мађарска већ годинама инсистира на Тријанонском споразуму из 1920. године, а сваки захтев за ревизијом историје је заправо захтев за прекрајањем граница.

– Немачка ће без сумње интензивирати већ покренуто питање подунавских Немаца којима је већ почела да се враћа имовина, а онда ће се отворити и питање подршке Србије Републици Српској, јер је тежња ЕУ да дође до суштинске реформе Дејтонског споразума којом ће се РС утопити у унитарну Босну. Ако је за утеху, југ Србије и Санџак ће се чувати као “адути” за потпаљивање ватре и додатна условљавања уколико Србија помисли да би могла да размишља својом главом. Србија је брзоплето одлучила да уђе у ЕУ и то ће нам се осветити – истиче Јовановић. 

 

Вести