четвртак , јануар 18 2018

Србија у канџама ФАРМАКОМАФИЈЕ!

У Србији је на снази узбуна због страха од предстојеће епидемије малих богиња, а као жариште и расадник клица наводи се Косово где је, наводно, изузетно ниска стопа вакцинисања. Реални извештаји, лишени острашћености и личних интереса, показују сасвим другу слику.

Од петоро до сада заражених на северу Косова и Метохије, њих четворо је претходно примило вакцину, док се вакцинални статус петог пацијента не зна. Ово су резултати анализа рађених у београдском институту „Торлак“ .

У остатку Србије у тренутку када настаје овај чланак забележен је 41 случај малих богиња што је део стручне јавности прогласио почетком катаклизме и епидемије митских размера.

Са друге стране, сваког дана у Србији у просеку једно дете оболи од рака, а од ове болести просечно једно дете умре сваке недеље. О овоме се не говори, бар не на онај начин као о малим богињама, јер фармацеутским кућама се далеко више исплати (неуспешно) лечење од карцинома, него његова превенција.

При томе једна доза терапије кошта најмање 10.000 динара, а продају се лекови који у најбољем случају успоравају болест, неки немају никакво дејство, а постоје и они који изазивају рак.

Први случајеви малих богиња на Косову и Метохији дијагностфиковани су још у јуну месецу, али се хистерија око наводне епидемије у Србији појавила тек у октобру.

Разлог за ово је чињеница да су у међувремену купљене нове вакцине, па је Министарство здравља одлучило да крене у њихову масовну продају, пошто од сваке продате вакцине лекари и запослени у Министарству имају провизију.

Медицина је све мање лечење, а све више трговина која на глобалном нивоу обрће хиљаде милијарди долара годишње. После војне индустрије, ово је најпрофитабилнија привредна грана.

У прилог тези да се потенцира продаја оних лекова који доносе добит, а не оних који заиста и лече, говоре подаци са недавно одржаног семинара „Педијатријски дани“ чији је покровитељ била фармацеутска кућа Глаџо Смитх Клине (ГСК), позната по томе што производи и продаје дечије вакцине познате под називом ММР.

Од укупно 110 пристигла научна рада чак осам се односило на вакцинацију спорним вакцинама и они су сви прочитани у ударном термину првог дана, док су само два посвећена раку код деце, а ниједан се није односио на леукемију. Фармако-мафији се не исплати превенција и излечење од рака, јер је смрт за њих уноснија.

Крајем октобра у згради Југословенског драмског позоришта у Београду били су организовани „Психијатријски дани“ чији је спонзор, такође, био ГСК који је на улазу у дворану поставио штандове за дељење пригодних поклона и рекламног материјала. Ниједно предавање се није односило на неку нову методу лечења, већ су сва глорификовала познате препарате спонзора. По речима једног од учесника била је то „парада спонзорства и кича“.

У часопису „Тоscаnа Меdicа“, регионалном италијанском месечнику о здрављу, могло се прочитати да су тосканске власти склопиле уговор са регионалним лекарима о новчаним износима који им се сваке године исплаћују за извршено вакцинисање пацијената: по 15 евра за свако вакцинисање (моновалентним или вишевалентним вакцинама), те поврх тога по 1.000 евра за постигнуте посебне циљеве у погледу стопе вакцинисања.

Наше Министарство здравља не објављује овакве податке, али је јавна тајна да и лекари, али и запослени у Министарству и Републичком фонду за здравствено осигурање имају финансијски интерес да се старају да што је могуће више деце прими вакцине, али и да се преписују неретко потпуно непотребни лекови.

Најнижа награда је плаћање трошкова за учешће на неком од симпозијума које организују фармацеутске куће, они са бољом продајом имају право да приложе и „научни рад“, односно да одрже реферат који се награђују са између 300 и 500 евра.

Најмање 1.000 евра за своја предавања добија Славица Ђукић Дејановић, колика је, отприлике, и „тарифа“ неког од запослених у Министарству или РФЗО, као и оних које препоручи министар Златибор Лончар, односно неки од државних секретара у Министарству здравља, с тим што такви предавачи половину хонорара деле са оним ко их је препоручио.

Стотине хиљада евра се на овај начин сливају годишње у руке министра Лончара и његових најближих сарадника. Како би повећали сопствене приходе, али и смртност становништва, у Министарству су одлучили да уведу обавезну вакцинацију свих становника Србије.

Крајем септембра усвојен је нови Правилник о имунизацији који етапно ступа на снагу почев од 30. септембра 2017. Он предвиђа обавезни преглед вакциналног картона при пријему у било коју државну институцију, као што су предшколске установе, школе, факултети, али и код пријема у болницу!?

У случају да неко није вакцинисан и да на пријему одбије вакцинисање биће одмах удаљен. Од 2020. сви радници у здравственим установама, рачунајући и чистачице, мораће да буду вакцинисани разним вакцинама, па и оном озлоглашеном ММР.

На овај начин ће министар и његови најближи сарадници годишње на основу провизија за успешну продају вакцина добијати више од пет милиона евра.

ММР вакцинакоја је обавезна није безбедна, и све је више доказа да изазива непожељне ефекте, као на пример аутизам, па чак и смрт. У поверљивом извештају ГСК-а од 16. децембра 2011. (потписали као аутор Ванеса Кореманс, научник за безбедност, и ревизор др Феликс Арелано, МД), а до кога је дошла редакција Магазина Таблоид (иако је он намењен искључиво наџорним службама ГСК-а) наводи се како не може да се искључи могућност да је ММР вакцина изазивач или у најмању руку окидач аутизма.

И у српском „Фармакотерапијском водичу за примарну здравствену заштиту“ из 2014. налазио се документ „Аутизам, фармакотерапијски протоколи“ са табелом у којој се наводе узрочно – последичне везе између различитих болести и одређених вакцина. За ММР се тврдило како изазива аутизам.

Убрзо је ова страница скинута на ургенцију министра Лончара. Ипак, савесни медицински стручњаци су комплетан Водич сачували у меморијама својих рачунара и проследили нашој редакцији.

У више судских случајева у Сједињеним Америчким Државама (као на пример у случају Саид Моџаби и Париваш Вахаби против Секретара здравља, Врховни суд САД, број 06-227 В, пресуда од 3. септембра 2009.) доказана су нежељена дејства ММР вакцине.

Лобисти произвођача вакцина најчешће се позивају на став америчке државне институције „Center for Disease Control and Prevention“ („Центар за контролу зараза и превенцију“ – ЦДЦ) како не постоје докази да је ММР узрочник или окидач аутизма. Ово мишљење је засновано на радовима данског истраживача Пола Торсена, који је изричито негирао било какву повезаност вакцине и поменуте болести.

У међувремену је Торсен постао веома тражена личност. Тражи га и Интерпол због оптужбе коју је против њега подигао сам ЦДЦ да их је преварио за милион долара. Толико о моралним квалитетима лобиста обавезне вакцинације.

Главни заговорник вакцинисања у Србији је др Зоран Радовановић , познат, између осталог, и по томе што је својевремено жустро заступао тезу како осиромашени уранијум којим су нас амерички бомбардери засипали током агресије 1999. нешкодљив – још мало па добар за здравље.

Ако обични предавачи на симпозијумима на којима се промовишу лекови спонзора за једно предавање добијају и по 1.000 евра, питање је колико пара за своје пискарање по новинама и друштвеним мрежама добијају др Радовановић и његови саучесници: др Предраг Кон, др Владимир Ђурић и други.

Владимир Цимерман из Новог Сада је вођа медијског тима лобиста вакцинације. Кривичном пријавом Одељења за високотехнолошки криминал МУП Србије КУ број 34/17 од 8. марта 2017. на терет му је стављено угрожавање сигурности др Слађане Велков, познате противнице обавезног вакцинисања.

Цимерман је прихватио нагодбу са тужилаштвом, признао кривицу и обавезао се да плати новчану казну у висини од 50.000 динара. Поступак против његове девојке за исто кривично дело још увек се води, пошто је она неспособна да присуствује суђењу, јер је на лечењу у психијатријској установи „Др Лаза Лазаревић“.

Др Бранислав Блажић је на једној седници скупштинског Одбора за здравље демонстративно показао како би ногама газио и рукама давио противнике вакцинације. После тога је Цимерман формирао интернет тим да популарише ове шеријатске методе, због чега је и осуђен.

Са друге стране, противници обавезног вакцинисања, као што је др Јована Стојковић, траже да Агенција за лекове и медицинска средства (АЛМС) уради независну анализу садржаја вакцина и да се родитељима препусти да, након што их лекар подробно информише како о неопходности давања вакцине, тако исто и о могућим контраиндикацијама, сами одлуче да ли ће њихово дете бити вакцинисано или не.

Тако је, на пример, у Немачкој, у којој не постоји обавезна вакцинација, иако се ова земља налази на трећем месту листе Светске здравствене организације по броју оболелих од малих богиња, али је на дну листе по броју смртних случајева од исте болести. Мале богиње нису смртоносне, а то знамо сви ми из генерација када није постојала вакцина против њих.

Glaxo Smith Kline  није само велики давалац донација, већ их он сам и прима. Један од највећих донатора је један од најбогатијих људи света, Бил Гејтс, познати заговорник депопулације Земље. Због тога ГСК располаже незамисливо високим буџетом из кога се исплаћују не само мито за лекаре, већ и за надлежне институције да не врше додатне контроле садржаја њихових лекова.

Код нас се, као што смо видели, плаћају челници Министарства здравља и АЛМС-а. Како се ово спроводи на глобалном нивоу, па и код нас, објашњава социолог Немања Ђукић.

Проблем имунизације треба сагледавати унутар контекста глобалне контроле укупне светске популације, која представља основни циљ пројекта одрживог развоја, који је дефинисан у документу са конференције УН-а о демографској динамици и одрживом развоју одржаној 1992. године, тврди Ђукић.

Према циљевима тог документа и механизмима за њихово остварење, а који ће према слову тог истог документа бити финансирани и реализовани уз помоћ ММФ-а, Светске Банке и других глобалних финансијских институција, те влада и невладиних организација („Фондација Бил Гејтс“, „Отворено друштво“ Џорџа Сороша и слични), укупну светску популацију потребно је у значајној мери редуковати.

Нарочито место у том пројекту припада развоју експерименталне медицине (поглавље 6). У том смислу, имунизацију ваља посматрати као директну, системску и систематску контролу здравља (довођење и одржавање популације у одређеном здравственом стању) у циљу контроле глобалног био-суверенитета (репродуктивне био-моћи).

Развијене су и контрацептивне вакцине, дизајниране тако да индукују имуни одговор који ће спречавати зачеће.

Године 1993. кампања масовне вакцинације против неонаталног тетануса је покренута у Мексику, Никарагви и на Филипинима. Циљну групу су представљале жене у репродуктивном добу (12 до 45 година). Године 1994. мексичке организације повезане са организацијом Хуман Лифе Интернатионал, постале су сумњичаве, започела је анализа неких од серума и откривено је да они не садрже само анти-тетанус, него и хумани хорионски гонадотропин (ХЦГ), основни састојак вакцина против зачећа.

Вакцина за коју је доказано да је ХЦГ-контаминирана такође је стигла и до Филипина, где је вакцинисано преко 3,4 милиона жена током кампање. Ниједна од њих није знала ништа о томе да је искоришћена у експерименту стерилизације.

Према подацима Светске здравствене организације ова анти-тетанус вакцина се користи у више од 140 земаља. О смањењу укупног становништва за 10 до 15 одсто путем вакцинације, те о смањењу становништва у сиромашним земљама применом полио вакцине (која се као обавезна намеће и становништву у Србији) у својим јавним наступима експлицитно говори и Бил Гејтс, тврди социолог Ђукић.

Због тога је хитно потребно да се изврши детаљна анализа свих лекова, посебно вакцина, и то од стране независних стручних тела и да се резултати дају јавности на увид . То, међутим, није могуће док су челници АЛМС-а (директор је др Саша Јаћовић) и Министарства здравља на платном списку фармако-мафије, на првом месту ГСК-а.

Дају мито од наших пара

Glaxo Smith Kline  и остали из фармако-мафије највише су посвећени подмићивању начелника одељења и управника болница, а посебно установа затвореног типа (затвори и специјалне установе за душевно оболеле). Болнице набављају лекове широког спектра, при чему се они, углавном, разликују само по називу.

Установе затвореног типа, посебно затвори, због ограничености буџета најчешће набављају само један или два лека из исте групе. Куповина се врши путем јавне набавке и подмићени управници обавезно као најповољнију понуду изаберу ону коју им је доставио спонзор симпозијума или стручног саветовања на коме су они одржали непотребно предавање за хонорар од неколико стотина евра.

Проблем у тим набавкама је да се узимају, за велике паре, лекови уског спектра деловања, тако да се одређене болести недовољно или се уопште не третирају. Веома често се узимају искључиво вакцине (на пример против тетануса) које су најјефтиније, јер их субвенционише „Фондација Била Гејтса“ или Међународни монетарни фонд у склопу неке „хуманитарне“ помоћи, а које садрже контрацептивну вакцину (развијену у међувремену и за мушкарце и за жене).

Поштени лекари у установама затвореног типа (који су у огромној већини) упозоравају да се здравствено стање њихових пацијената, посебно психијатријских случајева, погоршава, јер им се преписују неадекватни лекови које је одредило или набавило надлежно министарство.

Милан Маленовић, Таблоид

Актуелно

Склоните телефон – здравствени званичници САД упозоравају на ризик од рака и неплодности

Одељење за јавно здравље у Калифорнији издало је смернице о изложености мобилном телефону, упозоравајући њихове …

Од болести срца у Србији умре шесторо сваког сата!

СВАКОГ сата у Србији од болести срца и крвних судова умре чак шест особа, од …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons