Социјалне и економске неједнакости представљају једну од најважнијих препрека за одржив развој наше земље. Србија је земља великих социјалних неједнакости, на једној страни имамо изузетно богате грађане који уживају у прекомерном луксузу, док на другом крају имамо људе и читаве породице који једва преживљавају, каже у разговору за “Вести”, Слободан Цвејић, професор социологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Имућни возе најлуксузније аутомобиле, школују децу на престижним европским универзитетима и живе у вилама. Посебан проблем представља концентрација сиромаштва у неким регионима и друштвеним групама. Србија има највеће регионалне разлике у развијености у Европи. Стопа ризика од сиромаштва у Београду је око четири одсто, док је у Тутину, општини у Рашкој области, тај проценат чак 68 одсто, значи 17 пута више!
– У Београду имате велик број доларских милионера, и средњу класу са пристојним приходима, док негде у околини Тутина сеоска домаћинства преживљавају одгајајући две козе или овце – сликовито објашњава Цвејић.
Велики проблем је и огромна беда ромске популације.
– Процењује се да чак 80 одсто Рома живи у ризику од сиромаштва, а они чине званично два одсто становништва наше земље или око 147.000, према попису из 2011. године. Према незваничним проценама ромских активиста и организација које се баве ромским питањем, тај број је дупло већи, око 300.000, али не желе сви да се отворено декларишу као Роми током пописа – каже наш саговорник.
Сиромаштво и социјална искљученост Рома се обнављају како због њихове лоше образованости и неактивности, тако и због тзв. стакленог плафона, наставља наш саговорник. То су дискретни и тешко ухватљиви поступци представника институција и већинског окружења којим се Ромима отежава да се интегришу у друштво: похађају школу, запосле се, обезбеде пристојно становање.
Једна пензија на три генерације
– Неки породице где живе и по три генерације имају само једну пензију на располагању као директан новчани приход. Наравно да би преживели људи раде и на црно, али такви послови су увек ризичнији и крше разна права које би запослени требало да имају – каже Цвејић.
Н. С. Прерадовић – Вести
