fbpx
Насловна / Србија / Економија / Србија у све дубљој економској и друштвеној кризи

Србија у све дубљој економској и друштвеној кризи

Србија више од две деценије, а посебно у последње четири године упада у све дубљу економску и друштвену кризу које се међусобно поспешују. То најбоље илуструје њен пад и врло ниско место на ранг-листама земаља по конкурентности.

Србија је у последње четири године на тим листама пала за једанаест места. Сада се налази тек на 95. месту, а испред ње су Црна Гора, Македонија, па чак и Албанија и Босна и Херцеговина.

Да наша невоља буде већа, Србија пада и на ранг-листама земаља по интензитету одлива „мозгова”, квалитету образовања, обуке запослених уз рад, стању у истраживачко-развојном раду и науци уопште.

Најновија анализа Светског економског форума потврђује да су од нас по интензитету одлива мозгова у горој ситуацији само три од укупно 144 земље. И што је најтрагичније, Србија је сада европски рекордер и по стопи незапослености младих људи.

Због сиромаштва и пада животног стандарда све већег дела становника и све теже финансијске кризе у земљи, повећаће се проценат младих који неће моћи да се школује. Зато ће се квалификациона структура, која је и сада врло лоша, додатно погоршати.

Стање државних институција је, такође, врло лоше. Европска комисија стално истиче лоше стање у овој виталној области. Нацрте важних закона раде некомпетентни људи. Многи предлози прописа усвајају се „по хитном поступку”.

Не прихватају се чак ни конструктивни амандмани дати у скупштини, а прописи се изгласавају преко „гласачке машине” коју формирају странке на власти. Влада има знатно већу моћ од парламента иако је по саставу веома хетерогена због непринципијелних коалиција. Свако министарство и сваки министар добија свој „феуд” у који други коалициони партнери не могу да „привире”.

Србија је постала високозадужена земља, јер је вредност нашег дуга према иностранству у 2011. години била 2,1 пута већа од вредности извоза робе и услуга у тој години, док је исплата главнице и камата износила 13 одсто годишњег БДП-а.

Пошто је у 2012. БДП реално смањен за бар три процента, извоз робе и услуга такође ће вероватно бити смањен, па ће за 2012. наведени показатељи бити још неповољнији. Врло је велика вероватноћа да ће се ти односи и у наредних неколико година погоршавати, а то неминовно мора негативно утицати на будући раст и развој привреде.

Огроман проблем Србије у наредним годинама биће недостатак средстава за инвестиције. Оне су за нас насушна потреба, јер без њих неће бити могућ развој привреде, раст њене конкурентности, смањење огромне задужености и врло високе стопе незапослености. Србија је још врло ниско пласирана на ранг-листи по националној стопи штедње (у 2011. на 92. месту).

С обзиром на чињеницу да је број незапослених у 2012. додатно повећан, да је достигао готово 800.000 лица, да је повећан број оних који раде, а плату не добијају, да расте број пензионера и да је инфлација врло висока – животни стандард великог дела становништва биће осетно смањен.

Мука је што су нам мале шансе да се у наредних неколико година све то може променити у позитивном смеру. Због тога, али и услед тешке економске кризе у суседним и у земљама ЕУ, мале су шансе да се прилив страних инвестиција у Србију знатније повећа.

Велико је питање да ли ће Србија моћи да оствари већи прилив средстава по основу новог задуживања. Због свега тога прети реална опасност да наше националне стопе штедње и инвестиција буду још мање, што би могло имати врло неповољне економске и социјалне последице.

Због погрешног модела реформи и кратковидости „визионара” економских реформи и врло нерационалног трошења огромног девизног прилива од 2001. до 2012, по свим основама, Србија је допала у положај наркоманске зависности од прилива страног капитала.

Због тога мора да закључи стенд-бај споразум са ММФ-ом, који ће вероватно „сугерисати” да се продају „Телеком”, Комерцијална банка, Аеродром, „Енергопројект”, део ЕПС-а итд. Србија је, потпуно нерационално, по Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, прихватила обавезу да, четири године по његовој ратификацији, правним и физичким лицима из земаља ЕУ почне да продаје земљу под истим условима као и нашим грађанима.

И пошто је цена земље у Војводини, Мачви, а поготову на ужем подручју Србије десетак до двадесетак пута нижа, него у земљама ЕУ, у случају испуњења те обавезе, Србија ће временом остати без најквалитетнијег земљишта.

Због свега наведеног, Србији прети реална опасност да релативно брзо постане савремена колонија у Европи.

Др Млађен Ковачевић*

 
*Редовни члан Академије економских наука
објављено: 02/12/2012
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Од уласка Србије у ЕУ нема ништа, нуде нам заузврат небулозу „европски економски простор“

3 (1) Постојећи модел европских интеграција је пропао и државама Западног Балкана треба понудити нови, …

Евростат: Од доласка Вучића на власт буквално дуплиран број људи који се исељавају из Србије!

5 (1) Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *