Србија: Удвостручен број гастарбајтера, највише одлазе најобразованији
фото: Зорана Јевтић

Србија: Удвостручен број гастарбајтера, највише одлазе најобразованији

У Европску унију је 2018. године отишло дупло више радника из Србије него што је бележено осам година раније. Укупан број српских држављана у земљама ЕУ у истом периоду је опао, али је број људи из Србије који су у међувремену добили држављанство европских земаља увећан. То значи да је број радника пореклом из наше државе који ради у ЕУ у благом порасту, пише Нова економија.

Више од два одсто укупног броја запослених у Аустрији прошле године било је из Србије. Више од њих је било само Мађара и Немаца, показују подаци аустријског Федералног министарства рада.

Ипак, број српских радника у Аустрији скоро за трећину је мањи него 2008. године, наводи Нова економија.

„Негде од 2015. почео је снажан раст емиграције наших држављана у Немачку и више нових чланица ЕУ – Словачку, Словенију, Хрватску, Малту, Чешку, Мађарску, Пољску… док је емиграција у Аустрију и већину осталих земаља ‘старе’ ЕУ (нпр. Француску, Италију итд.) читаву прошлу деценију стагнирала или опадала“, објашњава за Нову економију професор Економског факултета Михаило Арандаренко.

Број српских држављана који годишње оде на рад у неку од европских земаља је од 2010. до 2018. године скочио за 127 одсто.

У истом периоду опао је укупан број српских држављана који раде у ЕУ са 560.631 на 491.199 људи.

Док укупан број српских држављана који раде у Европској унији опада од 2010. године, број радника који су из Србије, али су добили држављанство европских земаља је у порасту, наводи се у истраживању Европске тренинг фондације, чији је аутор професор Арандаренко.

„Будући да је укупан број натурализованих (оних који су добили држављство европских землаја, прим. нов.) у периоду 2010-18. године око 117.000 то показује годишњи пораст у хиљадама српских мигранта у (тадашњих) 28 земаља Европске уније, што, само себи, није претерано алармантно и у складу је са дугорочним трендом“, пише у истраживању.

Оно што би, пак, могло да забрине је убрзан проток радне снаге последњих година као ни измењена структура радника који одлазе у иностранство у погледу њиховог образовања, али и земаља у које одлазе.

Од 1980. број емигранта расте, а 2000-их број неквалификованих и ниже образованих радника био је врло сличан броју високообразоване радне снаге која одлази из Србије.

Најмање је било средњеобразованих емигранта. Међутим, у последње две деценије значајно је порастао број високобразованих који одлазе из Србије у односу на ниже образоване раднике.

Упоређујући податке за 2010. и 2018. годину Арандаренко у свом истраживању примећује да је највећи пораст годишњег прилива радника у Немачку (са око 3.000 на преко 16.000), али и у Хрватску, као нову чланицу, Словенију, Словачку, Мађарску, Малту и Чешку. Са друге стране, годишње све мање људи из Србије одлази да ради у раније популарне државе као што су Италија, Аустрија, Француска и Швајцарска.

Нова економија

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Приватизацијом Института Јарослав Черни држава легализује екоцид

Приватизацијом Института Јарослав Черни држава легализује екоцид

Председница невладине организације за заштиту животне средине ОСНА Весна Јаковљевић изјавила је да се приватизацијом …

Одлазећи тиранин покушава да понови лажне изборе, кортстећи се олошем сличним себи

Одлазећи тиранин покушава да понови лажне изборе, кортстећи се олошем сличним себи

Српска напредна странка је депонија политичких превараната, паразита и штеточина, најсрамнијих манекена несреће која три …

Један коментар

  1. Spasili se od balkanskog bjednog zivota.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *