Насловна / Србија / Економија / Србија већ заостаје за планираним БДП-ом
Србија већ заостаје за планираним БДП-ом 1

Србија већ заостаје за планираним БДП-ом

Бруто домаћи производ у првом тромесечју 2019. године, према флеш процени Републичког завода за статистику, износио је 2,3 одсто у односу на исти период прошле године, што значи да нису велике шансе да ће раст за целу 2019. достићи пројектованих 3,5 одсто.

Да би након лошијег првог квартала достигли пројекцију и Владе и ММФ-а од 3,5 одсто, потребно је да се у следећа три тромесечја економија повећа за по 3,9 одсто.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду оцењује да ће до краја године вероватно доћи до опоравка и да ће раст на крају износити око три одсто.

„Ово није изненађење јер су настављена, додуше и појачана лоша кретања која трају од половине прошле године. Она су последица комбинације лоших спољних околности и проблема на унутрашњем плану“, напомиње Арсић.

Спољни ефекти се односе пре свега на еврозону која успорава цело друго полугодиште 2018. године, а посебно најважније економије за нас, немачка и италијанска.

Ипак према последњим подацима пад је заустављен и еврозона је забележила привредни раст у првом кварталу ове године у односу на последњи квартал прошле године за 0,4 одсто, што је на годишњем нивоу, раст БДП-а од око два одсто, што за еврозону није толико лоше, с обзиром да је прошле године остварила раст од 1,8 одсто. Други спољни ефекат односи се на квоте које је ЕУ увела за увоз челика.

Дакле, на успоравање привредног раста Србије није преовлађујуће утицала европска економија, тим пре што ни друге земље централне и источне Европе нису имале толико успоравање као српска.

Арсић напомиње и други разлог зашто је наша економија спорије расла и 2016. и 2017. године, а и сада.

„Мислим да су слабији резултати Србије у односу на друге земље Централне и Источне Европе последица лошијег привредног амбијента. То се пре свега односи на правну несигурност. На околности да једни добијају помоћ и привилегије државе, а други су предмет претераних инспекција, бирократије. У Србији је лош амбијент за мала и средња предузећа која нису блиска власти“, оцењује Арсић.

Он сматра да би резултат сигурно био бољи да је држава наменила више инвестиција у инфраструктуру у овој години уместо што је добар део средстава за инвестиције опредељен за набавку оружја и опреме за војску и полицију.

„Био би сигурно бољи резултат, јер су инвестиције у оружје углавном из увоза. Или да су смањени порези за привреду па да имамо раст приватних инвестиција, али питање је да ли би и то било довољно ако се настави са дискриминацијом предузећа“, каже Арсић.

Успоравању привреде највише је допринео пад индустријске производње у првом тромесечју 2019. у односу на прва три месеца 2018. за скоро два одсто.

Производња енергије је смањена за 4,5 одсто, производња трајних производа за широку потрошњу за шест одсто, а нетрајних производа за широку потрошњу за 1,5 одсто. Једино је раст од пет одсто забележен у производњи капиталних производа.

У прерађивачкој индустрији смањење од чак 25 одсто имала је прерада дрвета (без намештаја), а за 20 одсто је смањена производња нафтних деривата. Такође је и хемијска индустрија забележила смањење од 17,5 одсто.

Производња моторних возила смањена је за скоро 13 одсто у првом кварталу ове у односу на исти период прошле године. У области рударства највише је подбацила експлоатација руда метала, за 15 одсто, што чуди с обзиром да је прошле године РТБ Бор преузела кинеска компанија Зиђин, која је најавила значајна улагања и повећање производње. Поред тога у прва три месеца смањено је и снабдевање електричном енергијом за 1,4 одсто.

С обзиром да се ради о флеш процени нема података о ефектима пољопривреде, грађевинарства и услужног сектора на БДП, а РЗС је најавио објављивање детаљнијег кварталног обрачуна БДП-а за 31. мај.

На смањење раста БДП-а имао је утицај још један, статистички, фактор. Наиме, привредни раст у првом кварталу прошле године износио је 4,9 одсто и тада се причало о томе како последњих десет година није забележен толики привредни раст у једном тромесечју, па је то представљало високу основицу за овогодишњи раст у том периоду. Међутим, треба подсетити и да је тако високи раст био последица веома ниског раста привреде годину пре, када је у прва три месеца 2017. године остварен раст БДП-а од свега 1,2 одсто.

Горан Радосављевић, професор на ФЕФА, истиче да се последњих деценију и по вртимо у круг у ком једне године имамо нижи раст, па захваљујући томе следеће године буде виши и тако даље.

„То показује да ми немамо основе за дугорочан висок привредни раст. Уколико желимо 3,5 или четири одсто, ово је јако слабо. Раст у другом тромесечју биће пресудан и ако буде слаб то вероватно значи да смо ову годину изгубили са становишта економске активности, јер онда иде лето када се раст сезонски успорава. Наравно, доста зависи и од пољопривреде, а она на жалост пресудно зависи од временских услова. Ако на све то додамо и успоравање еврозоне и уопште успоравање глобалне економије и раст БДП-а од три одсто је у питању“, сматра Радосављевић.

М. Обрадовић, Данас.рс

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Србија годишње увезе 40.000 тона кромпира и 400 тона белог лука 11

Србија годишње увезе 40.000 тона кромпира и 400 тона белог лука

Србија годишње увезе 400 тона белог лука, црног лука 10.000, а кромпира 40.000 тона. Бели …

СРБИЈА НЕМА ИНТЕРЕС ДА УЂЕ У ЕУ! Марин Ле Пен се противи независном Kосову! 12

СРБИЈА НЕМА ИНТЕРЕС ДА УЂЕ У ЕУ! Марин Ле Пен се противи независном Kосову!

Председница странке Национално окупљање је на недавним изборима за Европски парламент освојила највише гласова у …

Један коментар

  1. Postignutim rezultatima, ponajmanje dobrim, mogu biti zadovoljni ljudi iz vladajuće klike, kao ministar Đorđević, bivši vozač Jorgobanke Tabaković, a sada počasni doktor nauka i “finansista” i “doktor” Mali. Demantuju ga: pola miliona ljudi živi sa manje od 200 dinara dnevno, Srbija se kvalitetom života svojih stanovnika je na 71. mestu u svetu. Ta pozicija je čini tek desetom zemljom od začelja ove liste. Naši građani lošije žive od građana Paname, Azerbejdžana, Tunisa, Belorusije i Kazahstana, prosečan Srbin ima tri i po puta manje novca od stanovnika Hrvatske i Mađarske. Srbija je u oblasti vladavine prava na 78. mesto od 126 svetskih zemalja. Po Indeksu percepcije korupcije Srbija je među 180 zemalja na 87. mestu, a po slobodi medija je na 90. mestu. Po Blumbergovom indeksu bede od 62 zemlje Srbija je na 10. mestu, tj. Po kvalitetu života je na 71. mestu od 80 zemalja sveta. Ovo su veliki uspesi ΛV i njegove vlade. Ministar “doktor” Mali veliča porast BDP u 10 najboljih u Evropi, procentualni, a stvarni je daleko niži.Iznos BDP je u Srbiji 6.534 €/stanovniku (porastao za 4,3% ili 280 €/stanovniku), a u Luksemburgu 110.000 evra po stanovniku (porastao za 3,4% ili 3.740 €/stanovniku), pa ko je bolji?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *