Насловна / Србија / Економија / Србији ове године стиже на наплату дуг од 230 милиона евра из времена Броза
Србији ове године стиже на наплату дуг од 230 милиона евра из времена Броза 1

Србији ове године стиже на наплату дуг од 230 милиона евра из времена Броза

Србија ће до краја године морати да плати чак 230 милиона евра за кредите узете у време бивше СФРЈ. Враћаћемо дугове Париском клубу, Светској банци, али и Кувајту и Кини, сазнаје Блиц.

И ове године грађани Србије мораће да плаћају цех удобног живота, добрих плата и јефтиних кредита из времена владавине Јосипа Броза Тита, али и владавине Слободана Милошевића. Како сазнаје Блиц, наредних месеци на наплату нам стижу кредити које су од европских и светских финансијских институција током седамдесетих и осамдесетих година узимали тадашњи премијери Милка Планинц и Веселин Ђурановић. И то није све јер ће Србија до краја 2019. морати да отплати и кредите које је 1989. од Кувајта поред Милке Планинц узимао и тадашњи премијер Бранко Микулић, али и кредит који је од Кине 1999. узео Мирко Марјановић, премијер Слободана Милошевића.

– То све ове године заједно ће нас коштати тачно нешто више од 230 милиона евра, а цена није мала, камата је била фиксна и за поједине кредите је износила скоро седам одсто. Претходних година у просеку смо враћали по око 250 милиона евра годишње, а прошле године чак 340 милиона. И поред тога, али и поред чињенице да је Србија недавно почела да превремено отплаћује старе дугове, остале су велике обавезе. Крајем априла 2018. Србија је отплатила сав дуг према Лондонском клубу, а годину дана раније у целости смо измирили и обавезе према Европској инвестиционој банци, односно Европској унији – каже наш извор.

У Народној банци Србије потврдили су за Блиц да држава у овој години мора да отплати нешто више од 202 милиона евра дугова из периода седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века.

– То су обавезе према Париском клубу од 133,29 милиона евра и према Светској банци (ИБРД кредити) од 69,07 милиона евра. С друге стране, обавезе према Лондонском клубу од 153,64 милиона евра, које су доспевале до 2024, отплатили смо у целости, и то због одличних резултата на фискалном плану и суфицита буџета. На овај начин, поред смањења јавног спољног дуга, побољшана је и валутна структура јавног дуга, имајући у виду да су ове обавезе биле у америчким доларима. Такође су смањена и плаћања по основу камата за наредне године, с обзиром на високу каматну стопу која је износила 6,75 одсто – наводе у Народној банци за Блиц.

У централној банци додају да по основу старих дугова Србија редовно отплаћује и обавезе према Кувајту и Кини, које износе 20,24 милиона, односно 8,72 милиона евра. Ове обавезе репрограмиране су 2009, а односе се на дугове настале између 1984. и 1989. у случају Кувајта, односно 1999. године у случају Кине.

Економиста Млађен Ковачевић, који се овом проблематиком бави дуже од 30 година, каже да је Југославија била минимално задужена до 1978. године.

– А онда је на скупу политичара и економиста у једној скандинавској земљи поручено да Југославији треба дати повољне кредите и тако јој ослабити позицију. Врло брзо у наредних пет година Југославија је увећала спољни дуг са око седам милијарди евра на 18 милијарди – објашњава Ковачевић за Блиц.

Кредити су првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија… Крајем шездесетих и почетком седамдесетих наши радници су одлазили на рад у иностранство, па се у земљу сливало доста новца и од дознака. Временом су, међутим, такви приходи били све мањи, али су потрошачке навике остале исте. Тада се кренуло са задуживањем.

СРЈ се задужила 400 милиона евра

У односу на милијарде евра кредита које је СФРЈ узимала током седамдесетих и осамдесетих година, Србија и Црна Гора готово да се нису задуживале за време владавине Слободана Милошевића. Економиста Млађен Ковачевић тврди да се наша земља у том периоду задужила за свега 400 милиона евра, а да су разлог биле санкције.

– Западним земљама у таквим околностима било је строго забрањено са сарађују са Србијом. Одобравање кредита СРЈ за њих би аутоматски значило жестоке казне – оценио је Ковачевић за Блиц.

Сузана Лакић, Блиц

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

РХМЗ поново упозорава: Невреме стиже у Србију 11

РХМЗ поново упозорава: Невреме стиже у Србију

Републички хидрометеоролоски завод поновио је упозорење да се данас после подне, увече и ноћу локално …

Србија: У 150.000 кућа нико не живи 12

Србија: У 150.000 кућа нико не живи

Хиљаду села нема продавницу, 500 нема ни асфалтирани пут. Заустављање одумирања села и добар живот …

5 Коментара

  1. А овамо хука, бука, халабука на Броза, како нам је упропастио државу, како нас је задужио, како се убисмо враћајући ЊЕГОВЕ дугове, итд, итд., а све клевете и пљувања се сведоше на следеће три реченице:

    „Економиста Млађен Ковачевић, који се овом проблематиком бави дуже од 30 година, каже да је Југославија била минимално задужена до 1978. године.

    – А онда је на скупу политичара и економиста у једној скандинавској земљи поручено да Југославији треба дати повољне кредите и тако јој ослабити позицију. Врло брзо у наредних пет година Југославија је увећала спољни дуг са око седам милијарди евра на 18 милијарди – објашњава Ковачевић за Блиц.“

    И ето вам, из ваших извора се каже да је цела СФРЈ две године пред Титову смрт била дужна око СЕДАМ (7) милијарди долара, а онда се сјатили белосветски аламани и увалили повољне кредите да би ослабили државу и тако нарасте дуг на 18 милијарди за ЦЕЛУ СФРЈ.

    Сад се ти белосветски аламани не мораји да труде, ови наши „паметни“ их вуку за рукав да би исчупали неки кредит и где се те паре троше?Ни сам Бог не зна акамоли ми.
    И сада узимају кредите са грејс периодом од 30 година.Ко ће ТО да враћа?
    А само Србија је дужна ко 27 милијарди долара.Где су ТЕ паре?Не видим да је од тога ишта направљено.

    Као и за Сребреницу што је у доба Алије стигло 11 милијарди евра, а ништа није урађено, а пара нема, а Бакир, кажу, најбогатији султан на Балкану.Био.Да ли је још увек то он?

    На Броза вика, а вучкови месо једу?

    А симптоматична је и следећа реченица из чланка:
    „Кредити су првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија…“
    Да ли сада ико може и да замисли да кредит оде на повећање плата и пензија?Сад је актуелно смањење тих плата и пензија, тачније речено, отимање.
    „Повећање стандарда“ је само жвака код оних који потрошише те кредите и усмерише у непознатом правцу.Ено, 10цм горе видим карикатуру шта се ради пензионеру.
    Па и у доба Милошевића је био један пут ка Кипру, па у Београдско-Загребачку банку у Лондону, а сад су се путеви намножили: УСА, Енглеска, Аустрија, Швајцарска, Немачка, УАР, С.Арабија, Турска, Русија, Кина,…

  2. jebem li vam sve po spisku od kolevke pa do groba. — ni puteva, ni fabrika, ni stanova, vec vrzine, kopriva i zaparlozena zemlja, zlikovca tita lovista, vile i penzije njegovih dupelizaca i masovnih ubica treba da placaju deca koja ga i neznaju, koja o njegoviom zlocinima mogu samo da slusaju i kredite otplacuju. — a sad doso novi tito, marsal il ludak; ponovo krediti i ponovo ce otplacivati jos nerodjeni, da bi ziveli napredni glasaci i paraziti picoustog, narcisa ludog i od hitlera ludjeg. — jesmo totalno porazeni, jesmo bosanskim ustasom zajahani i popisani, al jos nismo svi pogani robovi i servi.
    — a nek mi neko kaze cime masovni ubica purisa djordjevic, /o kome nas nedavno obavesti jedan profesor/, recimo a ima ih vise, penziju zasluzi i dalje je prima. — o parama utrosenim u njegovim posranim filmovima ostavimo drugima.

  3. Да пробамо искрено

    Јесте било мнооого грешака, али што ћопави направи, ови и они испред њих не знадоше ни да продају, акамоли да окрече, него сада све то зврји празно , труне и распада се.
    Неке ствари, за које је доказано да су певазиђене и застареле, ови сад тек „проналазе“ и проглашавају их својим изумима.
    Титов аутопут Бг-Зг од преко 400 км сада зврји такорећи празан, због „мудре политике“ наследника.
    Пруга Шамац-Сарајево рђа и само понеки воз прође, али од Сарајева до Добоја.За даље, према Осијеку, нема појма….

    А полтрони у његово доба су посебна прича, као и сада.
    Трудили су се да му се увуку у ду.е што више, па су се утркивале републике да градовима дају његово име име:Титово Ужице, Т.Велење, Титоград, Т.Велес Т.Кореница,Т.Дрвар, …
    Па се утркиваше у прављењу вила, ловишта, бања,…
    Још само не дадоше име Т.Јајце.
    Ти полтрони, националисти око њега и разје.аше све оно што он направи.
    Титу се бар национализам не може приписати.
    Мислим да му је ту била велика грешка.Требао је да дозволи да пева ко шта хоће и да се поштују националне разлике.Омашио је у превеликом отварању према Свету, код кога сада долази до изражаја нацинализам и свако се затвара у себе и свој национ.
    Па ево, најближа нам је ситуациија у Србији:
    Сметали су нам Словенци, Хрвати, Босанци, Шиптари,…а њима смо сметали ми и они одоше.
    Ко сада како стоји?Ко има највеће, а ко најмање плате?
    Злобни ће рећи: па они су нас израбили и задужили, а они ће рећи да су побегли, јер су били израбљивани.Поготово Словенци и Хрвати.
    А када смо имали највеће плате?
    У доба премијера Анте Марковића, ако ћемо искрено.
    А тог истог Анту овде осуђују да је упропастио Србију.
    Само нека кажу како?
    Него, нама не ваља нико.Па кад сви оду и све отерамо, онда остајемо сами себи, али нам онда не ваљају ни наши Срби тзв Личани, тзв тамо неки другодрбијанци,…
    А кад завршимо са њима, онда у Обреновцу нам не ваљају Краљевчани, Чачани и сви који нису из Обреновца.А Београђанима одавно не ваљају Срби из унутрашњости, а у унутрашњости су алергични на Београшане, који су арогантни, почев у саобраћају, па надаље.
    И на крају, Србин остаје да цени само себе, а на крају ни себе.
    А највећи узрок је што га хохштаплери распамете, докопају се власти, опљачкају, па се лоше живи и онда таквом човеку свако други смета и за своје недаће види кривца У ДРУГОМ.Сви су криви, само не он, јер није спреман да поднесе одговорност.За свој живот, за своје промашаје, за своја недела, за своја дела,…

    Зар нисам био искрен у критици и самокритици, али је ствар у томе, ко то може да прихвати и поднесе?

    • nemoj to vise rodjo ,,da probamo iskreno,, i ponovo; sa krvatima, bosanskim ljutim ustasama i crnnogorskim arnautima, ostale dzaba pomionjati, smo probali tri puta, i dosta.
      — i vojska nebeska u borbi sa djavolima koristi se kopljima.
      — nemo de mi ni onu o nacionalistima; volimo mi i Baha i Hendla i Vagnera, citamo mi i Getea i Sopenhauera i Nicea, al i svoga Domentijana, Stefana Lazarevica i Teodosija, ne razumemo Milankovica al Teslu volimo. — to sto se neki jos motaju oko krapinskih spilja, nas ne interesuje, jer krvozedni napadaju i ubijaju a mi nismo u stanju da im te falece mileniume damo, vec mora da se branimo i ogradu postavljamo.
      — sto o onom copu dotumaralom reci; nekom valjao, nekog u crno zavio, to mu je ko sa onom kravom sto da punu cabricu mleka pa se u to posere.
      — prema bolesti, rodjo, i medicina, nekad gorka, nekad boli a nekad i za hirurge posla ima.
      — ziv ti meni bio, tvoja Biblija nije od moje drugacija, drz se nje jer druge nemamo, a onda ce mo i pobratimi da budemo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *