На листи Глобалног индекса иновација (ГИИ) Србија се налази на 62. месту од 127 земаља укључених у анализу. Само представљање овакве листе код нас и јесте иновација, а о рангираности наше земље на њој дискутовали су познати стручњаци у овој области.
На панел дискусији говорили су Драшко Драшковић, стручњак за иновационе екосистеме, Горан Питић, професор ФЕФА факултета, Марија Десивојевић Цветковић, виша потпредседница “Делта Холдинга” и Јована Томић из компаније “Р&Д Десигн”. Они су у својим анализама пре свега подразумевали иновације у области пољопривреде, која је овогодишња централна тема дискусија о ГИИ.
Како наводи Драшковић, компаније у Србији би, осим сарадње са стартаповима, требало да развијају интерне капацитете за иновације.
– Потребно је неговати културу предузетништва флексибилније унутар компанија (интрапренеурсхип). Компаније треба да прихвате културу отворености, буду, мање забринуте за интелектуалну својину и подрже концепт отворене иновације. Улога приватног сектора би требало да буде кључна у пружању подршке предузетницима – рекао је он.
Он је додао и да смо лоше рангирани на ГИИ листи, али да нису сви подаци који су утицали на такво котирање овогодишњи и “свежи”.
– Пажња друштвене заједнице пре свега мора да се усмери на дигитално описмењавање. Оно ће редуковати страх од напретка. Као друштво желимо да, у годинама које су пред нама, постанемо партиципативно и иновативно друштво које користи прилике које има – навео је Питић, додавши да параметри и бројке на папиру не осликавају нужно реално стање у држави.
Успех предузећа “Делта Холдинг” Марија Десивојевић приписала је управо иновативности и спремности на адаптацију, имајући у виду да су пре 27 година пословање отпочели у области банкарства и осигурања, а данас су активни и у домену пољопривреде.
– Да бисте променили компанију, морате променити начин на који запослени размишљају. То се постиже едукацијом кадра, или довођењем нових људи. Наша фирма је позната по томе да даје прилику младима који су тек завршили факултет. Њима ваља дати прилику да греше, јер једино тако могу да науче, а онда им то омогући да веома млади дођу до лидерских позиција – објаснила је она, рекавши да је веома задовољна младима без искуства који су се до сада прикључили “Делти”, поготово због “свежег” погледа на иновацију и дигитални свет.
Како она каже, потребно је направити велики скок у развоју пољпривреде, како би се премостио заостатак у ком је Србија у односу на свет. Не могу се примењивати иновације кад је ступањ развоја као у 19. веку, рекла је она.
О успешној примени иновација на примеру своје компаније говорила је Јована Томић, а као главну “кочницу” у успеху домаћих фирми истакла је да многи нису упознати са процесом правилног писања пројеката.
– У нашем образовању се превише пажње посвећује теорији, док је у свету на првом месту пракса и лабораторијски рад. Наша компанија успева градећи младе људе и пружајући им прилику да науче. Иновације подразумевају огроман рад и жртвовање – закључила је Томић.
Сви говорници су истакли важност укључености универзитета, односто везу образовања и примене у пољопривреди.
“Премијерка има добре идеје за дигитализацију”
-Примећујем да постоје напори државе да смањи администрацију. Чињеница је да администрација убија иновацију. Премијерка има добре идеје за дигитализацију, али као особа из сфере бизниса, бићу задовољнија кад видим да се иновације примењују – закључила је Марија Десивојевић Цветковић.
Маша Милојковић, Блиц.рс
