Српске владике по вољи Ватикана?

Избор владике Порфирија Перића за митрополита загребачко-љубљанског за неупућене је било велико изненађење овогодишњег заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Јер, претпостављало се да ће из Шибеника у Загреб бити премештен епископ далматински Фотије Сладојевић, који је привремено управљао Митрополијом загребачко-љубљанском после смрти митрополита Јована Павловића.

За познаваоце прилика и односа у врху СПЦ овај потез је очекиван, као и избор патријарховог викара владике Андреја Ћилерџића за епископа Епархије СПЦ за Аустрију, Швајцарску и Италију. Јер, Перић, Сладојевић и Ћилерџић су духовна чеда угледног теолога и у међународним црквеним размерама утицајног владике-епископа бачког Иринеја Буловића, сиве еминенције у СПЦ.

– Владика Иринеј је као духовни отац изнедрио ову тројицу епископа. Они су распоређени на врло важне српске епархије не само са православног и светосавског, већ и с екуменског становишта. Отуда је занимљиво виђење појединих епископа да владика бачки и његови ученици територијално и екуменски држе два врло важна правца. Један је Нови Сад-Загреб-Љубљана-Беч-Берн, а други је Загреб-Шибеник-Рим. Такође, ако имамо у виду подељеност српских владика на традиционалисте-ревнитеље и модернисте-екуменисте и ако знамо да је на поменутим правцима, а изван граница Србије, доминантно западно хришћанство, те да источна и западна црква теже ка поновном уједињењу, није тешко закључити да ће бити израженији екуменски курс СПЦ – објашњавају теолози са Богословског факултета у Београду.

Владика Порфирије је изјавио да је и сам био изненађен избором за митрополита загребачко-љубљанског, пошто се већ налазио на челу Савета Републичке радио-дифузне агенције Србије (РРА), испред СПЦ је био задужен за постављења војних свештеника и сарадњу с Војском Србије, а у манастиру Ковиљ, код Новог Сада, водио је црквени центар за лечење наркомана. Такође, својевремено је духовно саветовао и исповедао Татјану Тадић у време док је њен муж Борис био председник Србије.

Нагомилао функције

Владика Перић је познат по гомилању црквених и грађанских функција, због чега је својевремено протестовао владика браничевски Игњатије. Бурне реакције изазвао је и када изабран у РРА, од подршке до критика у стилу “шта ће владика у телу које се бави медијима”. Замерано му је да се налази у сталном сукобу интереса, будући да истовремено има и високи чин у СПЦ која је значајан корисник емисионих дозвола РРА. Дозволе су добили Радио Златоусти (Епархија шумадијска), Радио Милешева (Епархија милешевска), Радио Источник (Епархија ваљевска)… У Србији СПЦ има 11 радио-станица.

Од Дечана до Загреба

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Првослав Перић) рођен је у Бечеју 1961. Основну школу је завршио у Чуругу, гимназију у Новом Саду, а Богословски факултет у Београду. Пре тога се замонашио у манастиру Дечани (1985), код садашњег епископа бачког Иринеја. Годину дана касније тадашњи епископ рашко-призренски Павле и потоњи патријарх српски рукоположио је Перића у чин јерођакона. 

Похађао је постдипломске студије у Атини до 1990, када је отишао у манастир Ковиљ где је рукоположен у јеромонаха. Сабор СПЦ га је 1999. изабрао за викарног епископа јегарског при Епархији бачкој. Одбранио је докторску дисертацију на Богословском факултету Универзитета у Атини (2004).

 

Р. Лончар, Вести