Српски ђаци не учествују на ПИСА тестирању јер се власт плаши да покаже да ништа не ради по питању образовања деце

Српски ђаци не учествују на ПИСА тестирању јер се власт плаши да покаже да ништа не ради по питању образовања деце

0
(0)

Ђаци из Србије у 2015. години неће учествовати у међународној провери постигнућа – ПИСА тестирању, јер је наша земља каснила са процедуром и није на време потписан уговор, што су пратили и нерешени финансијски проблеми. Финансијски проблеми утицали су и на то да Министарство просвете одустане и од намере да ове године спроведе национално тестирање по узору на ПИСА студију, преноси РТС.

„Србија није на време потписала уговор за ПИСУ 2015. Тај уговор је требало да се потпише или 2012. или 2013. године за овај нови циклус, тако да сада не можемо накнадно да се прикључимо јер су правила врло строга“, објашњава за РТС Зорана Лужанин из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

У претходном кругу наши ђаци остварили су до сада најбоље резултате, иако су њихова постигнућа и даље испод просека. У земљи у којој је половина ђака одлична и врло добра, а сваки седми је вуковац, ПИСА тестирање један је од ретких објективних мерила.

„Не знамо много како наш систем функционише а сада немамо информацију коју смо до сада имали. Недостаје нам поређење и са другима и са собом зато што смо до сада могли да уочимо неке трендове, да видимо да ли решења која се имплементирају у образовању доводе до резултата“, каже координаторка ПИСА тестирања за Србију Драгица Павловић Бабић.

Професорка Србијанка Турајлић сматра да не постоји воља да се учествује у ПИСА тестирању.

„Министарство и Влада знају да резултати на ПИСИ, пошто ништа није урађено на реформи образовања, могу да буду само гори него што су били прошли пут. Дакле ви треба да дате новац да бисте нацији показали да ништа не радите по питању образовања, а све док не учествујемо не знамо колико смо лоши“, истиче Србијанка Турајлић.

 

РТС

фото: Горан Сивачки, Мондо

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Најбоље да питаш Сороша да ли ће и када српска деца да крену у школу

Најбоље да питаш Сороша да ли ће и када српска деца да крену у школу

0 (0) Председник Александар Вучић не искључује могућност онлајн наставе у новој школској години због …

Деца нам знају више страних, него српских речи: Ми наше писце бришемо, а Хрвати их присвајају!

Деца нам знају више страних, него српских речи: Ми наше писце бришемо, а Хрвати их присвајају!

5 (6) ДОК се ми одричено наших писаца, великана који су вековима припадали српској књижевној …

3 Коментара

  1. Zaglupi da bi lakše vladao. Preuzeto od Amera.

  2. Човек са планине

    И поред силних реформских напора, (Сиц!) школских развојних планова, екстерних и интерних (самоевалуација) евалуација стање се не мења. То уопште није случајно јер је развој школа схваћен механицистички и неинвентивно.
    Па захтев да развој школе буде базиран на самоевалуацији је у суштини захтев да се школе не развијају јер се самоевалура само оно што већ постоји. Сама самоевалуација је смејурија јер се своди на самохваљење. Људи и не читају самоевалуационе упитнике већ заокружују оцене и то углавном најбоље. На бази лажних (самоевалуираних) података треба изабрати 3-5 приоритета на којима ће се радити наредних 3-5 година. А развој било које организације је комплексан и захтева рад у неколико десетина области.
    У суштини последњих 10 година имамо не развој школа већ њихову стагнацију јер уместо да имамо садржајан развојни документ од школа се тражи да имају један осакаћени кобајаги развојни документ који је обично развојно фолирање наметнуто са Запада. Када неко у школама покуша да буде инвентиван и предложи развој по западном моделу (где је узгред буди речено све обухваћено што је битно за функционисање школе) онда се каже да је ово Србија и да ми не можемо како се то ради на Западу да радимо. После дискусије сазнате да је модел развоја школе специјално осмишљен у Уједињеном краљевству за земље у транзицији уважавајући чињеницу да су то неразвијена друштва, са људима скромних знања и способности и да их у транзиционим временима не треба претерано замарати неким озбиљним темама које ће доћи на ред када се школе приватизују. У преводу циљ је да школе пропадну да би за мале паре биле купљене од образовних корпорација које ће нам продати образовне моделе за широке народне масе (значи образовно замајавање) уз квалитетно образовање резервисано за оне који могу да га плате.
    Треба се манути прозападних замлаћивања и приоути на посао да то буде развој школа по нашим (значи српским) потребама. А то даље значи да вратимо редовне озбиљне контроле рада школа (а не као сада петогодишње евалуације које ничему не служе и после који остају поремећени односи по школама), саветодавни рад просветних саветника (надајмо се да нису заборавили како се ради у просвети) и нормално забранити локалним самоуправама да пљачкају школе тиме што им не прослеђују новац из буџета који је школама намењен.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend