Српски оружари неће стране газде

ПРЕПУШТАЊЕ странцима дела власништва у фабрикама наменске индустрије питање је које директно задире у одбрану земље. Држава би требало да отвори четворе очи и не дозволи улазак страног капитала у војне фабрике. Супротна одлука могла би да буде кобна за ова профитабилна предузећа, али и за безбедност државе.

Овај став, поводом најава промене прописа којима би била омогућена делимична приватизација фабрика домаће наменске индустрије, деле синдикати али и стручњаци за безбедност. Они истичу да улазак страног капитала у фабрике оружја и муниције није добар пут за развој војне индустрије.

Глас против нацрта новог закона о наоружању и војној опреми, које припрема Управа за одбрамбене технологије Министарства одбране, први су дигли запослени у три највеће фабрике наменске индустрије – крагујевачке “Застава оружје”, ужичког “Првог партизана” и “Прве искре” из Барича.

– Противимо се најавама делимичне приватизације којом би потенцијални страни инвеститори докапитализацијом могли да дођу до 49 посто власништва – став је синдиката запослених оружара. – То би могло да има кобне последице по будућност ових фирми, али и безбедност земље.

ЗАРАЂУЈУ МИЛИОНЕ ДОМАЋА наменска индустрија окупља око 50 фабрика у којима је запослено 10.000 запослених. Предузећа која су у већинском власништву државе извозе 90 посто производње. Војне фабрике годишње извезу оружје и муницију за 250 милиона долара.
Синдикати оружара подсећају и да ове фабрике производе изузетно атрактивну робу чији се највећи део извози. Улазак туђег капитала, по њима, под знак питања би довео сарадњу са низом домаћих добављача сировина и компоненти. Оружари напомињу и да још увек није регулисан друштвени капитал у овим фабрикама, који у појединим предузећима чини и трећину укупног капитала.

У прилог делимичне приватизације војних фабрика, законописци, насупрот синдиката, наводе чињеницу да су неопходна већа улагања у технологију и алате, али и кадровско јачање. Све то тешко је оствариво без уплива приватног капитала.

Да државе које држе до себе и интегритета не допуштају улазак страног капитала у војну индустрију, истиче професор Факултета за безбедност Милан Мијалковски. Он напомиње да је приватизација наменске индустрије деликатан посао, који задире у националну безбедност.

– Наменска индустрија производи оружје, муницију и опрему и за Војску Србије. Шта ћемо да радимо ако у јеку потенцијалне безбедностне кризе страни капитал буде повучен, а фабрике заустављене – пита се Мијалковски. – Могући процес приватизације требало би зато да буде под најстрожим надзором државе у свим фазама.

Мијалковски каже и да ово питање може да има другу, светлију страну. Српска наменска индустрија би са страним партнерима добила приступ неким тржиштима на којима није била присутна. Захваљујући приватном капиталу, била би унапређена производња и набављене нове технологије.

И адмирал у пензији Бошко Антић изричито се противи приватизацији, макар и делимичној, фабрика наменске индустрије. Он каже да су искуства продаје виталних државних ресурса изузетно лоша и да то захтева посебан опрез државе.

– Продаја фабрика оружја и муниције странцима није добро решење – објашњава Антић. – Реч је о врло битном делу система безбедности, који би требало да буде под пуном контролом државе.
БОМБЕ НА “ЛАЗАРА”

МЕЂУ најпознатијим производима домаће војне индустрије је оклопно возило “лазар”. Иако се трговина овом врстом робе одвија далеко од очију јавности, у медије је недавно процурило да је Србија увелико преговарала са Пакистаном о продаји више комада оклопног точкаша. У циљу представљања карактеристика возила организована је и презентација током које је на возило пуцано и бацане су бомбе. Посао је наводно био готово договорен, али је у последњем тренутку отказан због непоштовања транспарентности.

 

Новости