Председник Србије Александар Вучић, незадовољан је критикама после одлуке владе о повећању плата и пензија. После премијеркине најаве, стижу критике да није реч о повећању, већ враћању зарада на ниво пре смањења. Док Вучић тврди да се ради о лажима, они који раде у јавном сектору рачунају да ће им после повећања, плате бити као до 2014.
“Држава нам само враћа оно што је одузела”
Колико су пре смањења плата у новембру 2014. године зарађивали просветни и здравствени радници, колико сада зарађују, а колико ће њихов рад вредети за неколико месеци?
– Када номинално упоредимо висину плате коју смо имали пре најављеног смањења, пре 1. новембра 2014. године и сада, ми смо негде номинално ту – каже Весна Војводић, из Синдиката просвете “Независност”.
– Повећање стоји, оно ће нешто поправити ситуацију, када урачунамо инфлацију и све остало бићемо мало бољи него 2014. године или ћемо бити на истом. На неки начин сматрамо да нам је држава вратила оно што нам је узела 2014. године – рекао је Живорад Мркић, Нови синдикат здравства.
Управо је теза да нема повећања, већ враћања на старо највише заболела председника Вучића који пита – а где је то у свету повећање од десет одсто мало?
Критичарима поручује: “Прекините да лажете, свим аналитичарима, свим тим професионалним разним лажовима који из дана у дан то понављају. Наставник у средњој школи, учитељ, имаће за 11 одсто већу плату него што је имао пре смањења”.
“Оваква пракса нас је и довела до просјачког штапа”
Али, нису сви мишљења да је потез Владе дугорочно добар. Економиста Љубомир Маџар сматра да је реч о угађању тренутним потребама, пракси која нас је такорећи довела до “просјачког штапа”.
– Ја ћу ту испасти можда бела врана и изложити се извесном линчу. Ја мислим да то није добра идеја – рекао је Љубомир Маџар.
Јер, каже, нема гаранција да ће се допадљив фискални резултат поновити и догодине, па је неразумно ићи на повећање јавних расхода. Уз то је, наглашава Маџар, јавни дуг Србије и даље висок и износи од 65 одсто БДП-а, а на то је утицало и јачање динара.
– И то јачање динара има за последицу да се тај се однос дуга и БДП-а смањује. Кад не би било те апрецијације, која иначе није добра, дуг према БДП-у био би за неких 5,3 одсто већи него овакав како је номинално исказан – каже.
Маџар додаје да је привредни развој једина права социјална политика којом се смањује број сиромашних и побољшава положај социјално угрожених, док је све остало бацање мрвица народним масама.
Н1
