Култура

Шта спаја порнозвезду Чичолину и србомрсца Бернар-Анриja Левија? Па Вучићево Министарство “културе”

Шта спаја Чичолину – прву звезду порно-филмова у историји демократије и Бернар-Анрија Левија – француског филозофа и писца?

Политички ангажман који повремено поприма чак и обрисе политичке порнографије, статус европских медијских звезда и Београд.

Тачније, београдски фестивал дугометражног документарног филма Белдокс који у овом свом десетом јубиларном издању, како је најављено, угошћује и ове две необичне фигуре.

Чичолину, што је алијас Илоне Ане Шталер – Мађарице митолошке сексуалности, 1956. избегле у Италију у којој је остварила завидну порно-глумачку, певачку и политичку каријеру, кажу чак и шпијунску. И Левија, контроверзног Француза јеврејског порекла рођеног у Алжиру, за чије се име везује чврсто заузимање страна и гласноговорништво у готово сваком рату и кључним кризним жариштима у најновијој светској историји, укључујући и онај у Босни када је Алију Изетбеговића сматрао „босанским Де Голом, борцем за космополитизам и слободу“ и овај сада, у Сирији, када се још у самом почетку позиционирао као нека врста пи-ара антиасадовских снага, парадирајући са њиховим представницима и на фестивалу у Кану.

И Чичолина и Леви не долазе у Београд тек тако. И једно и друго на 10. Белдоксу представљају своје документарне филмове. Чичолина као јунакиња италијанско-француског документарца Алесандра Мелацинија који у наслову уз њено уметничко име садржи и наставак „кума од скандала“ (ЦК „Влада Дивљан“, 12. маја у 21 сат). Леви као редитељ дневничког документарца „Пешмерга“ (ДКЦ, 10. маја у 17 сати), у којем је забележио себе у свиленим кошуљама и своје путовање дуж хиљаду километара границе која раздваја ирачки Курдистан од трупа Исиса и борбе курдских ратника пешмерги против џихадистичког фундаментализма. И Чичолина и Леви имаће после филмских пројекција и разговоре са публиком. Чичолина у друштву редитеља Мелацинија, а Леви у друштву нашег редитеља Горана Марковића којем је својевремено помогао да сними документарни филм „Србија, године нулте“ (био је представљен у Венецији 2000).

Мелацинијев филм „Чичолина, кума од скандала“ и духовито и иронично, али и истраживачки темељно, расветљава феномен једне необичне и веома комплексне жене која је у потпуности искористила свој статус како би у сваком послу којим се бавила била и остала прва. Било у својој уметности и јавним наступима на ивици вулгарности, било у раду у италијанском парламенту у који је својевремено изабрана за члана симболишући једну еру у политичком животу ове земље, било у градњи свог уметничког лика који је користећи секс у сваком животном сегменту од своје сексуалне фигуре направила и име и бренд.

Међу занимљивијим гостима 10. Белдокса је још једна политичка фигура – бивши председник Републике Хрватске Иво Јосиповић у чије се композиторске вредности београдска публика могла уверити синоћ у Дворани Културног центра на премијери документарног филма Ирене Шкорић „Нежељена баштина“. У овом филму у којем Шкорићева темељно истражује туробну, заправо трагичну судбину антифашистичких споменика у Хрватској, подигнутих од 1945. до 1990, а посвећених народноослободилачкој борби и жртвама фашизма, Иво Јосиповић је и један од саговорника, али и композитор музике за филм. Филм Ирене Шкорић у којем учествује чак 30 саговорника није само потресно сведочанство о рушењу и девастацији антифашистичких споменика током деведесетих година у Хрватској (око три хиљаде уништених или оштећених), већ и прича о друштву које корача уназад и о вредностима које су се опасно урушиле…

Међу 89 филмова (из 40 земаља и у 13 програмских целина), колико их је на менију овогодишњег Белдокса до 15. маја, јесте и немачко-аустријски филм „Атос – укус неба“ Петера Бардела и Андреаса Мартина синоћ виђен у КЦ „Влада Дивљан“. Аутори филма фино и стрпљиво, а синематички издашно, урањају у свет једне од преосталих европских тајни, у свет грчке планине и полуострва Атос где бивствује манастирска република у којој је приступ женама строго забрањен. Место ходочашћа, посвећења богу и трагања за пуним смислом живота. Предели у којима се живи у складу са природом и њеним ћудима и лепотом. Вешто укомпоновавши неколико заплета Барделе и Мартин уводе гледаоце у манастирски свет и живот пун свакодневне борбе, позивајући их на размишљање о кључним животним стварима. О правим искуствима свакога животног тренутка и о доживљавању других и опхођењу према другима са поштовањем…

Десети Белдокс уз међународни нуди и такмичарски и ревијални програм домаћих документарних филмова, као и мини-ретроспективу ангажованих документараца Горана Марковића међу којима су „Коме је бог створио браду“ (1972), „Полудели људи“ (1997) и „Неважни јунаци“ (1999).

Аутор: Дубравка Лакић, ПОлитика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Чичолина је у односу на Левија права госпођа, велики професионалац и уметник и ренесансно свестрана особа. Леви је будала, прљаве савести, поткупљив, без трунке креативности, компилатор туђих флоскула и зао.

    И хвала што поштујете правопис и пишете њено име са Ч а не погрешно са Ћ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!