Протекла недеља у Србији обележена је конституисањем нове Владе. Догађај, који је од стране српских медија, најављен као спектакл, довео је „нова“ и „свежа“ лица на политичку сцену ове, ионако, политички ојађене државе.
Симболично, на дан почетка Кумановске битке, објављена су имена нових министара. Њих двадесет и осам водиће Србију кроз, како је рекао наш велики Председник, „најтежи период у новијој српској историји“. С тим, што се ти периоди, иронично, понављају већ годинама. Периодично. Но, нова Влада је најављена као просрпска, на челу са либералном лезбејком сумњивог (хрватског) порекла чији је један од министар и декларисани Хрват. Ту имамо и несуђену старлету са два презимена која је, својевремено, у спрези са доктор Коном, затварала људе на Васкрс, бранећи вернима да одлазе на Литургије, жена која је тада прекршила Устав, прошле недеље се, иронично, заклела да ће га бранити и чувати.
Одмах на почетку вам је јасно шта желим да кажем? Нова влада је само скуп нових необразованих и крајње неморалних ликова који ће своју министарску дужност обављати, што се каже, само на папиру, док ће се у пракси комотно богатити на конту различитих фондова и одбора. И не само да ће се министри богатити, него ће богатији бити и министарски помоћници, такозвани заменици, па чак и породице наших министара имаће прилику, не само да уживају у благодетима новог посла својих рођака, него ће и сами узети учешће у власти, наравно, све „преко везе“, јер у Србији је непотизам главни темељ сваке власти и политике. Нова Влада је најављена као стручна, одговорна и, наравно, патриотска. Одговорно тврдим, да више српског патриотизма поседује неко куче које ћете видети на улици, него сви они министри тамо. По чему се огледа та велика стручност? Стручњаци који имају на хиљаде саветника не могу се сматрати стручним за област којом командују, зар не? Наравно да не. Стручност нових министара огледаће се само и искључиво у подаништву Вођи који ће, с времена на време, преко телевизије говорити како је народ(који га је, иронично, изабрао) неспособан и како ова земља постоји само захваљујући њему.
Поређења ради, Краљевина Србија је 1914.године имала само седам министарстава, данас, више од сто година касније, Република Србија има 28 министарстава. Сваки од тих министара има и по 20-30 саветника који су, опет, терет држави. Исто као и народни посланици, тако и министри ове државе не живе од својих професија, већ од папрених државних плата, уживајући у невиђеном луксузу док је добар део становништва на ивици егзистенције. Поставља се питање: Чему све то? И није ни број министарских ресора споран, колико је спорна нестручност тих људи у вођењу озбиљне и државничке политике. Систем који сада имамо је неефикасан јер је подложан корупцији, а она се преноси на све поре и делове друштва. Зато треба узети у разматрање пар ствари које би, у теорији и пракси, променила актуелни систем.
Као прво, број министарстава смањити на минимум. Предложени би били:
1.Министарство финансија и економије,
2.Министарство одбране,
3.Министарство за екологију,
4.Министарство за културу и образовање,
5.Министарство здравља,
6.Министарство за инфраструктуру и грађевинство,
7.Министарство унутрашњих послова,
8.Министарство иностраних послова.
Као друго, обавеза ових министара би била да се одрекну или барем скрате министарску плату на ниво плате обичног грађанина. Тиме би се спречила бахатост министара и узалудно трошење новца.
Као треће, министар или кандидат за министарско место мора бити образован у профилу министарства на којем се налазе, у супротном имаћемо случај, као што смо га имали и до сад, да људи који су, примера ради, избегли служење војног рока, воде војску и одлучују о војним питањима. Такође, министри би, по овом моделу, имали једног потпарола задуженог за односа са јавношћу и између 3 и 4 саветника који би, такође, морали бити образовани у профилу министарства коме припадају. Ово би, барем у теорији, смањило државне трошкове и олакшало административне и бирократске заврзламе којима сведочимо свакодневно.
Прочитајте још: Обрадовић и присталице Двери спречавају министре и посланике да уђу у Скупштину
И као четврто, а можда и најбитније, забранити министрима да полажу рачуне било којој страној сили или представнику неке друге државе са посланством у Србији. Сви извештаји, обраћања и рачуни министри би, у овом случају, морали да подносе искључиво Скупштини(по могућности Скупштини сталежа) или, директно, премијеру или председнику лично.
Што се тиче актуелне Владе, не треба имати пуно очекивања од ње, она ће, као и до сад, бити само марионета страних амбасада и организација као што је Европска Унија, НАТО или Уједињене нације. Ова Влада, као и све пре ње, није Влада српског народа, већ је она састављена по налозима из Брисела и Вашингтона. Зато ми овој Влади не дајемо легитимитет. Нова Влада, нови олош, све њих плаћа Џорџ Сорош!
Александар Грујић
