Медијски вашар у Србији је вишедеценијска манифестација коју смо приморани да гледамо, ако не на телевизији, онда у штампаним медијима, добар део вашаришта се преселио и на друштвене мреже.
Политичка сцена је таква да углавном пратимо једног човека и све његове активности а њих је заиста много.
Лудило звано обраћање председника или конференције за штампу су најновији метод за попуњавање медисјког простора на свим телевизијама. Сетимо се само најсвежијег примера емитовања раскомаданих тела жртава криминалног клана на 13 канала у исто време.
На друштвеним мрежама се често поставља питање, какав ментални склоп стоји иза ове читаве представе.
Kо је овде луд?
Упоредили смо мишљења струке из Србије, Русије и Америке. Интересантно је колико им се ставови подударају.
Докторка Драгица Станојловић, психијатар, одговорила је на текст, објављен у Данасу, којим се колумниста тог листа обратио стручном делу јавности питањем “Зашто психијатри ћуте?”
Наиме, др Станојловић се осетила прозваном као психијатар у истом листу објавила свој одговор.
“Разумем осећања беса и немоћи који се јављају код свих који због професије, или неразвијене способности да заштите себе, слушају јавне наступе председника.
Тешко да било ко са развијеним логичким мишљењем и закључивањем може да остане емотивно миран, пред толиком количином лажи, непримерених увреда, потирања реалности и покушајима да се све то представи као непобитна истина “
Психолошки профил председника према речима др Станојловић:
“Егоцентричан је, нарцисоидан, са несавладивом потребом да увек буде у центру пажње.
Променљивог је расположења, без емпатије. Склон је театралном понашању и драматизацији.
Не подноси критику нити другачије мишљење. Непријатне ситуације или емоције дубоко потискује, тако да не могу да се пробију у његову реалност.
Она је моделирана имагинацијама и фантазијама”.
Мишљење америчког стручњака
Професор психијатрије, политичке психологије и међународних послова Џеролд М. Пост радио је за ЦИА.
Основао и управљао Центром за анализу личности и политичког понашања, што је јединица која је омогућила процене међународних државника како би се председник САД и високи званичници што боље припремали за сусрете на разним самитима и састанцима.
У својој књизи је светске лидере поделио у неколико група, од којих је најбројнија категорија лидера који пате за успехом и имају огроман осећај самољубља.
У тој категорији су се нашли тадашњи председник САД Барак Обама, председник Русије Владимир Путин, али и тадашњи премијер, а садашњи председник Србије Александар Вучић.
“Значајан аспект овог типа личности на власти представља начин на који покушавају задовољити своје психолошке потребе. Примарни циљ је стећи признање, популарност и славу.
Та тежња за признањем произлази из њихове изузетне егоцентричности, снажне амбиције и грандиозних фантазија.
Покретачки порив који лежи у позадини ове потраге је, међутим, унутрашња празнина и несигурност у погледу властитог идентитета.
Неки аутори пишу и о ‘комплексу Нобелове награде’ као потрази за признањем”, оцењује др Пост а преносе Вијести.ме.
“Присутна је склоност искоришћавању других, уз занемаривање њихових потреба и осјећаја. Окружују се обожаватељима од којих очекују дивљење и ласкање.
Верни следбеник може бити одбачен кад више није од користи јер је цењен само као неко ко осигурава психолошку храну, стални прилив ласкања и дивљења…”.
Анализа руског стручњака
Алексеј Јури, психијатар,некадашњи сарадник руске обавештајне службе KГБ и поред тога што има 82 године, ради а за потребе руске војске анализира личност.
За портал Дневни журнал, Јури је дао своје виђење психичког профила Александра Вучића.
“Не бих рекао да Вучић има техничко обољење ума нити шизофренију, више ми делује као особа која има комплексе и несигурност.
Могуће је да из младости вуче нешто. Чини ми се као да док је био млад нису га озбиљно схватали. У суштини неки проблем у глави постоји.
То можете приметити у наглим променама гласа и покрета, нагло реагује и мења расположење.
Обраћа се некоме ко није ту. Он се у својим бесним говорима у симболичном смислу дере и на оне који су га вређали као дете, младог човека али и сада.
Зато им име не спомиње него каже “они”.”
На питање према чему председник више нагиње, новцу или моћи, руски стручњак каже, обоје.
“И једно и друго. Мада више је жељан моћи и контроле.
Баш зато што у младости није имао поштовање других, сада га је жељан.
Услед недостатка поштовања људи према њему, он постаје “зао” и агресиван и тако добија страхопоштовање.
Све вам је то једна игра психе. Али кључ свега је несигурност!”
Историја нас учи да велике вође са власти нису одлазиле због психијатријских вештачења.
Али једно је сигурно, када слушате и гледате обраћања, па вам ништа није јасно, не брините, није до Вас.
Луфтика/ДНевни Журнал
More u ludaru bi ja to oterao.