fbpx
Насловна / Србија / Хроника / Станишић је 8 година био главни човек ЦИА у Београду – “ЈЕДНЕ НОЋИ У ТОПЧИДЕРСKОМ ПАРKУ…”

Станишић је 8 година био главни човек ЦИА у Београду – “ЈЕДНЕ НОЋИ У ТОПЧИДЕРСKОМ ПАРKУ…”

3.3
(7)

“Јовица Станишић био је “тајни агент” Централне обавештајне агенције (ЦИА)” Сједињених Америчких Држава”, изјавио је током сведочења у Хагу бивши амбасадор Велике Британије у Србији сер Ајвон Робертс. То није први пут да се такав податак нашао у јавности.

О везама Станишића и ЦИА нашироко се говорило више у светским него у домаћим медијима, а детаље о његовој спрези са контраобавештајном службом на видело је изнео још 2009. године “Лос Анђелес Тајмс”.

Kако је и да ли је Станишић, десна Милошевићева рука задужена за контролу, организовање и опремање паравојних јединица постала део ЦИА и даље није до краја извесно, али према тадашњим писањима поменутког америчког медија све се десило једне ноћи 1992. у београдском Топчидерском парку. Станишић се тада састао са официром ЦИА Вилијамом Лофгреном и те ноћи су “два шпијуна склопила тајно партнерство за које нико није сазнао: Станишић је осам година био главни човек ЦИА у Београду.”

Главно питање које се поставља јесте зашто је до такве везе дошло, односно зашто је ЦИА тражила неког на овим просторима као доушника?

Аутор текста у “Лос Анђелес Тајмсу”, Грег Милер, навео је тада да је официру ЦИА Вилијаму Лофгрену била потребна помоћ, јер ЦИА није знала шта да ради када је у Југославији избио грађански рат, и да је по избијању сукоба у Босни и Херцеговини, ЦИА очајнички желела да дође до обавештајних података изнутра. Станишић и Лофгерн су на тајним састанцима по бродовима и безбедним кућама дуж Саве размењивали детаље о функционисању Милошевићевог режима, што је “Блиц” тада пренео.

Станишић, коме се суди у Хагу на поновљеном суђењу, позвао се током суђења да своје, како стоји у тексту “америчке савезнике”.

ЦИА је, што је крајње неочекивано за њу, доставила суду поверљиви документ у коме се наводе Станишићеви доприноси и докази за помоћ коју им је пружио, а документ је и даље запечаћен, писао је тада лист. Лофгрен, који је сада у пензији, казао је да је ЦИА саставила документ да би показала како је “овај наводно зли човек учинио многе добре ствари, али не пориче оптужбе против Станишића.”

ЦИА као алиби?

Станишићева одбрана се заснива на неколико десетина разговора са садашњим и бившим званичницима америчких и српских обавештајних агенција, као и документима у које је “Тајмс” имао увид. Међу њима се налазе званични досијеи српске обавештајне службе и извештаји на седам страна о том крвавом периоду, који је Станишић написао док се налазио у притвору у Хагу.

Ту Станишић себе, навео је амерички лист, представља као човека који је покушао да утиче на Милошевића да буде умеренији и који је интензивно сарађивао са ЦИА како би зауставио кризу.

– Ја сам институционализовао сарадњу са америчким обавештајцима, упркос томе што су односи између наше две земље били веома лоши: та сарадња је у великој мери допринела деескалацији сукоба – написао је Станишић а преноси “ЛА Тајмс”.

Kако је текла сарадња?

Официри ЦИА који су радили у том региону наводно су казали су да никада нису видели доказ да је умешан у ратне злочине, писао је тада амерички лист.

Штавише, они су га сматрали кључним савезником. На једном од састанака са Лофгреном предао је фасциклу са документима међу којима су били и дијаграми склоништа и других објеката које су српске компаније изградиле у Ираку за Садама Хусеина.

После многобројних тајних састанака, он је убедио Милошевића да му дозволи да успостави контакт са ЦИА. У писму достављеном Хагу 2004. године ЦИА пише како је Станишић покушао да спречи неке од најексплозивнијих догађаја у Босни. У пролеће 1993. на наговор ЦИА, извршио је притисак на начелника Генералштаба Војске РС Ратка Младића да накратко прекине гранатирање Сарајева, пише лист.

Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, почео је редовно да се састаје са Станишићем и чак су се једном приликом срели на неком броду на Сави.

– Милошевић му се нимало није свиђао. Стално је говорио како је грозан, непоштен и покварен – рекао је Смит. На питање да ли је био у стању да почини ратне злочине, Смит је одговорио: “Мислим да је учинио најмање зла што је могао”. Тадашњи директор ЦИА Џон Дојч позвао је Станишића у седиште агенције 1996. Главног српског шпијуна су одвели да слуша џез у клубу „Блуз ели” у Џорџтауну и у лов на птице у Мериленду.

После 10 година

Сада, десет година касније, повезаност Станишића и ЦИА опет је на дневном реду и оњој се расправља како у домаћим медијима, тако, рекло би се још живље и у Хашком трибуналу, где је сведочење Сер Ајвора Робертса, бившег амбасадора Британије у Београду и данас у току.

Наиме, он је пред овим судом као сведок Станишићеве одбране сугерисао да је поуздана информација да је Станишић био “тајни агент Централне обавештајне агенције (ЦИА) Сједињених Америчких Држава”, коју је објавио 2016. у својој књизи “Разговори с Милошевићем”Упитан “шта је британска влада знала о Станишићу”, сведок је казао да “не жели да улази у то”, будући да је услов за његово сведочење био да не буде питан о “прикупљању обавештајних података”.

Говорећи о Станишићу као “застрашујућем шефу тајне полиције”, он је рекао да је Станишић “знао где су тела закопана”, међутим, није прецизирао да ли користи стилску фигуру за тајну у енглеском језику или мисли дословно.

Сведочио је о Станишићевој моћи, али и блискости са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем посебно током 1995. током кризе коју су изазвали босански Срби узимањем припадника Унпрофор за таоце.

Извор: Блиц/ Н. Г.

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Образовни пут Неше Слине (видео)

4.7 (23) Погледајте како је текао образовни пут фалсификатора и министра унутрашњих послова Небојше Стефановића …

Јели бре Весићу, колико си био добар на оним бетонским коцкама на Тргу Републике?

4.8 (4) У недељу, 15. септембра се завршава реконструкција Улице 27. марта и она ће …

4 Коментара

  1. „Znao gde su tela zakopana“? To me uopšte ne čudi. Ako se misli na ona tela u Batajnici. Jedino nikako da kažu ko ih je i zašto dovezao zakopao u Batajnici, Stanišiću pod nosom. Pogotovu ne kažu kako su ti ljudi poginuli. Sve ovo što nije rečeno nadoknadjeno je konstruktom kako je srpska vojska krila svoje zločine tako što je zakopavala tela u vojnom (ili bezbednosnom) objektu Srbije. To je, razume se, potpuno besmisleno, jer postoji obilje dokaza da nije bilo nikakvih zločina, npr. činjenica da je te ljude još na KiM-u srpska vojska identifikovala i popisala zajedno sa opisom načina pogibije, a zatim taj spisak uredno priložila u dokumentaciju. Ali svetski mediji i haški sud više vole svoje konstrukte, nego objektivnu, što će reći ničiju istinu.

  2. Станишић џукела, ИЗДАЈНИК.

  3. Нико не говори о главном играчу ЦИА у то време. То је бивши начелник војне обавештајне агенције Александар Димитријевић.

  4. Чудо је да су Србија и српски народ уопште опстали кад су челни људи система безбједности били шпијуни ЦИА или других западних служби. Јовица Станишић, Момчило Перишић, Благоје Граховац, Александар Димитријевић и Бог зна ко све још од Срба у бившој Југославији. Српски шљам и покварени окот.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *