Бивши шеф Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић ступио је 1991. у контакт са америчком Централном обавештајном службом (ЦИА), а 1993. је ЦИА “водио” до масовних гробница у Босни, рекао је данас пред судом у Хагу његов бранилац Вејн Џордаш.
Током завршне речи на суђењу Станишићу, Џордаш се том тврдњом супротставио оптужби да је Станишић, 1991-95, био учесник у удруженом злочиначком подухвату прогона Хрвата и Муслимана, који је предводио председник Србије Слободан Милошевић.
“Станишић је ступио контакт с ЦИА 1991” и потом је био “поуздани саговорник” те службе, рекао је Џордаш.
Да је Станишић био њен “поуздани саговорник” ЦИА је раније потврдила у писму Станишићевој одбрани.
По свом браниоцу, Станишић је, током рата у БиХ, наставио “интеракцију” са ЦИА.
Инсајдер се бавио радом безбедносних служби у серијалу „Службена тајна”.
Да је био учесник у злочиначком удружењу, Станишић, како је у судници рекао Џордаш, “не би ЦИА 1993. водио у Босну да нађе масовне гробнице”.
Бета се, после заседања, обратила адвокату Џордашу да додатно објасни ту тврдњу.
Иако је, у имејл поруци, назначио да “се не може сетити тачних речи” из суднице, Џордаш је потврдио да је “Станишић 1991. ступио у контакт с ЦИА и са њом сарађивао како би помогао да се рат заврши”.
“Та сарадња са ЦИА је обухватала различита питања од помоћи Србији, укључујући и тражење масовних гробница у Босни 1993.”, написао је Џордаш у одговору Бети.
У октобру 2019, Станишића је пред хашким судом “тајним агентом ЦИА” назвао бивши британски амбасадор у Србији сер Ајвор Робертс и то као сведок Станишићеве одбране.
Робертс је у судници потврдио да у својој књизи о службовању у Београду, 1994-97 написао да је Станишић “тајни агент ЦИА”, додајући да тој тврдњи ваља веровати.
За Станишића је Робертс је тада рекао и да био Милошевићев “застрашујући шеф тајне полиције”.
“Станишић је знао где су тела закопана”, рекао је Робертс, не прецизирајући да ли користи стилску фигуру за тајну у енглеском језику или мисли дословно.
Станишић (70) оптужен је, заједно са оперативцем СДБ Франком Симатовићем Френкијем, за прогон, убиства, депортацију и присилно премештање Хрвата и Муслимана у Хрватској и БиХ, 1991-95.
Тужиоци су у завршној речи тражили да Станишићу и Симатовићу буде изречена доживотна затворска казна, а браниоци да они буду ослобођени.
Суд у Хагу пресуду ће изрећи у догледно време. Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу последњи је процес пред хашким судом у којем се утврђује да ли су званичници Србије били одговорни за ратне злочине у Хрватској и БиХ.
Пред Хашким трибуналом и његовим наследником, судским Механизмом, до сада ниједан функционер Србије није проглашен кривим за та злодела.
После првог суђења, Хашки трибунал је Станишића и Симатовића, у мају 2013, ослободио кривице.
Тужиоци су уложили жалбу, а апелационо веће Трибунала је у децембру 2015. поништило првостепену пресуду и наложило ново суђење.
Поновљени процес је почео 13. јуна 2017.
Првооптужени Станишић није присуствовао поновљеном процесу у Хагу зато што је, одлуком суда, у лето 2017. пуштен на привремену слободу у Србију због болести.
Станишића и Симатовића ухапсиле су власти Србије после атентата на премијера Зорана Ђинђића у марту 2003, а у Хаг су пребачени у мају те године.
Обојица су у првом појављивању пред судом изјавила да нису криви. У наредним годинама, током првог и поновољеног процеса, Станишић и Симатовић су дуге периоде времена проводили на привременој слободи у Србији.
Извор: Бета
