Друштво

Стање у медијском сектору најгоре од 2001. године

Стање у медијском сектору у Србији у прошлој години најлошије је оцењено у односу на последњих 15 година према Индексу одрживости медија (МСИ) у коме се оцењују слобода говора, професионални стандарди, транспарентност извора, економска самодовољност и рад медијских институција.

– Што се тиче слободе говора, прошле године новинари су били изложени притисцима, претњама, физичким нападима, омаловажавању уз благе реакције правосудног система… Упркос законима, уредничка независност и аутономија јавних сервиса није осигурана. Слобода говора је угрожена упркос уставној и законској заштити – рекао је аутор годишњег извештаја МСИ Горан Цетинић на конференцији за новинаре. 

Све мање истраживачког новинарства

Цетинић је навео и да је извештавање све мање објективно и све мање базирано на истраживању и да у медијима превладавају таблоидни садржаји.

– Професионално извештавање је на најниженем нивоу у последњих 20 година. Што се тиче етичких стандарда у 2015. години у штампаним медијима у просеку су дневно етички стандарди нарушавани бар десет пута – казао је Цетинић.

Он је казао да у медијима има мало аналитичких истраживачких текстова и да политичари често намећу теме.

Униформисаност вести, превише медија

– Плуралност извора има опадајћи тренд. Главни проблем је садржај вести. Често се копирају вести и често је нелегално коришчење извора због чега се губи плурализам медијског садржаја. Имамо униформност вести. За поједине теме, које медији избегавају су друштвене мреже постале извор информисања – навео је Цетинић.

Он је додао да је присутан и пад економског пословања медија и да је главни разлог то што постоји 1.600 регистрованих медија на 7, 5 милиона људи.

– На 4.500 људи долази један медиј што је апсурдно. Неодрживост је очигледна. То је као да у једној улици имате хиљаду апотека. Поред тога што их има много, медији су суочени и са сужавањем тржишта оглашавања – казао је Цетинић.

Стање све горе

Директор и главни уредник агенције Фонет Зоран Секулић казао је да му се чини да стање у новинарству и медијима постаје све горе упркос чињеници да се одржавају бројне дебате о медијима и новинарству.

– Пораст броја медија нам говори да се у Србији медији не оснивају због медијског посла и пословних интереса у медијској сфери, већ због интереса који са медијима немају много везе већ вероватно као параван за неку врсту нетранспарентног финансирања и служењу интересима који нису јавни – казао је Секулић.

Он је рекао да на лоше стање у медијима утичу и “интерни разлози”.

– Имамо све ово време континуиран пад квалитета новинарских вештина и знања, не само новинарских већ и уредничких. Претежно имамо медије који не раде у јавном интересу, већ медије који раде у интересу политичких и финансијских центара који су на вези са власницима и уредницима – рекао је Секулић.

Држава да се повуче из медија

Секулић казао је да процес повлачења државе из медија у великој мери није завршен или је у неким случајевима изведен нетранспарентно, закаснело, као и да је злоупотребљен.

– Неки од медија очигледно и даље постоје захваљујући нечијој политичкој вољи, а за њихов рад не постоји више никакво законско упориште – казао је он.

Кршење новинарског кодекса у порасту

Јадранка Јелинчић из Фондације за отворено друштво сугерисала је да би решење за лоше стање у медијима требало потражити у “хоризонталном и вертикалном повезивању медијске индустрије”.

Новинарка и представница Савета за штампу Тамара Скроза говорила је о порасту кршењу новинарског кодекса у штампаним медијима.

Према њеним речима, од марта ове године уместо од 300 до 400 прекршаја кодекса месечно сада имамо 500 до 600.

Није овако само у Србији

Гордана Јанковић из ОЕБС казала је да криза у медијима није својствена само Србији.

Она је рекла да је чињеница да владавина права у медијима није поштована и да се чак ни добра законска решења не поштују.

– Јавни новац није ту да би се обезбедило преживљавање медија на сваки могући начин, већ да се заштити део везан за јавни интерес и за информисање у одредјеној области – казала је она.

Бета

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!