Статистика „убија“ Вучића: По новом обрачуну – зараде још мање!

Више ни сами не знамо колико пута је Александар Вучић причао о платама и пензијама, њиховом повећању и просечним зарадама у Србији. Међутим, колико год злоупотребљавао статистичке податке да би себи довукао политичке поене, сада ће му то бити још теже. Јер, досадашњи начин обрачуна зарада ће се променити, а према њему грађани Србије ће имати још мање просечне плате неко до сада.

У суштини се неће много променити. Наше плате ће остати вероватно мање – више исте, али зато Вучко и остатак СНС картела неће моћи тако лако да обмањују људе и спинују податке у своју корист.

Две трећине запослених у Србији зарађује мање од просека који је за новембар 2017. износио 47.247 динара или 396 евра, половина прима мање од 36.788 динара (308 евра), а скоро петини (18,8 одсто или њих око 350.000) на крају месеца у новчаник стане једва 20.000‒25.000 динара.

Ако се зна да и више од милион пензионера има пензију мању од просечне, то значи да 1,4 милиона грађана Србије месечно прима мање од 200 или око 200 евра. Помало неочекивано, ову слику и прилику владавине Српске напредне странке Републички завод за статистику објавио је у финишу кампање за београдске изборе, а поводом најаве новог начина обрачуна просечне зараде.

У обрачуну и неисплаћене зараде

Уместо месечног истраживања о зарадама запослених, спровођеног на узорку правних лица који обухвата око 800.000 запослених, од јануара ове године Републички завод за статистику (РЗС) рачунаће просечне зараде на основу података добијених из евиденције Пореске управе који се прикупљају путем електронске пореске пријаве за порез по одбитку.

За разлику од досадашње праксе, по новој методологији обрачуна, у просек ће улазити и зараде запослених у Министарству унутрашњих послова и Министарству одбране, али и накнаде за рад по уговору о привременим и повременим пословима (изузев зарада по основу уговора о делу).

До сада је обрачун обухватао зараде исплаћене у месецу за који се прави извештај, без обзира на то да ли су оне и остварене у том месецу или је у питању исплата заосталих зарада, док ће убудуће бити обухваћене све зараде обрачунате само за извештајни месец, без обзира на то да ли су исплаћене или не.

Како Пореска управа региструје само зараде обрачунате за дати месец, у просек више неће улазити ванредне исплате пред празнике, због чега је децембарски просек по правилу био значајно већи од новембарског и јануарског, нити ће се рачунати нагомилани заостаци зарада у случају да буду исплаћени кумулативно у једном месецу.

Нови метод уједначује зараде

Нови метод рачунања просечних зарада знатно ће уједначити просечне зараде током године, па више неће бити уобичајених скокова плата у децембру. На пример, по старој методологији, просечна зарада за децембар 2017. износила је 54.344 динара (16 одсто више него у новембру), а према подацима Пореске управе – 48.743 динара (два одсто више од новембарског просека).

С обзиром на то да ће убудуће у просечне зараде улазити и обрачунате а неисплаћене плате, при чему ни РЗС ни Пореска управа не располажу подацима да ли је обрачуната зарада и исплаћена, и даље нећемо знати колики је број запослених којима исплата зарада касни.

Подаци видљиви тек након 55 дана

Подаци добијени по новој методи обрачуна неће бити упоредиви са просечним зарадама рачунатим по старом моделу, а износ просечне зараде биће доступан јавности тек 55 дана након истека посматраног месеца, уместо 25 дана колико је било до сада.

И најзад, просечне зараде по новој методологији обрачуна биће доступне на нивоу општине становања запослених, а не, као до сада, на нивоу општине на којој се налази седиште послодавца. У којој мери је ово битна измена, најбоље показује пример Сурчина, где је просечна плата по старој методологији износила 83.797, а према подацима Пореске управе свега 41.481 динар.

Овако велика разлика последица је чињенице да мали број становника ове општине ради на Аеродрому „Никола Тесла“ или у „Ер Србији“, фирмама са седиштем на територији Сурчина најзаслужнијим за висок просек зарада по старој методологији.

Обрачун просечних зарада на основу месечног истраживања о зарадама запослених у Србији постоји још од 1963. године. По речима Весне Пантелић, начелнице Одељења за тржиште рада у РЗС, истраживање је обављано тако што је 8.000 одабраних фирми, у којима ради око 40 одсто формално запослених, попуњавало образац о броју запослених и маси исплаћених зарада у одређеном месецу, док ће убудуће узорак за обрачун просечних зарада чинити сви формално запослени пријављени у евиденцији Пореске управе.

Београдски-глас.рс

Актуелно

Синдикат „Поште“: „11.000 запослених прима до 37.000 РСД, плате вреде 20% мање“

Београд — Самостални синдикат поштанских радника затражио је од пословодства и Владе Србије да нераспоређена …

Синдикат тражи повећање од 15% за све здравствене раднике у Србији

Синдикат Независност тражи повећање плата за 15 одсто за све здравствене раднике у Србији. Представници …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons