Стеван Гајић: Протести спонтани, Вучић показао право лице

Бунт је почео због Вучићеве најаве полицијског часа, али је настављен због тога што у ваздуху све време виси вероватноћа издаје Косова, рекао Стеван Гајић

(Новороссия, 11. 7. 2020)

Министар одбране Србије Александар Вулин тврди да су нереди после поновног увођења мера против пандемије вируса корона, у тренутку поновне експлозије тог вируса, покушај изазивања грађанског рата и преузимања власти у земљи. Он је додао да на улицама посматрамо озбиљно насиље које је могуће објаснити само као циљани напад на власт.

Доктор политичких наука Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије и професор по позиву МГИМО при Министарству спољних послова Русије, коментарисао је за Информативну агенцију „Новорусија“ ову Вулинову изјаву и догађаје у Србији протеклих дана.

Према Гајићевим речима, протести су спонтани. Протести су свакако били стихијски због тога што су изазвани скандалозном председниковом прес конференцијом. Александар Вучић је од самог почетка водио своју политику у бестидном маниру спровођења личне власти, која није заснована на његовим уставним овлашћењима већ на неформалној моћи. Према нашем уставу, извршни орган власти је Влада Србије, али с обзиром да је председник те владе Ана Брнабић Вучићева марионета, која му се обраћа са „шефе“, орган који спроводи власт је он лично.

У Србији су биле уведене најоштрије мере против пандемије у целој Европи. Имали смо и вишедневне полицијске часове, док је старијима од 65 година готово два месеца било потпуно забрањено да напуштају домове, због чега су многи имали проблеме са атрофијом мишића, кардиоваскуларним болестима, депресијом и неки од њих умирали су из разлога који немају никакве везе са короном.

Све ове мере Вучић је нагло укинуо кад је одлучио да спроведе изборе. Сада ове „изборе“, који делују као велика победа Вучића, можемо назвати фарсом, јер с таквом „победом“ стаје уз раме са Николаеом Чаушескуом, Садамом Хусеином и Ким Џонг Уном.

Ова „победа“ уопште не одговара Вучићевом реалном рејтингу међу становништвом.

Упркос притиску на грађане, одзив на изборима био је низак а и већина изашлих били су уцењени на овај или онај начин. У сваком случају, Вучићева изборна машина испоставила му је жељени резултат. Српска напредна странка попут мафијашке организације насилно држи власт у својим рукама. Њена тесна победа 2012. године била је истинска, али СНС је отад постепено заробљавала читав систем и механизмом уцена и лажирања ставила је под контролу целу државу.

Запад је досад на поступке Вучића затварао очи због тога што његова политика води издаји Косова и потпуној НАТО окупацији читавог Балкана. Коначан Вучићев циљ је улазак Србије у НАТО.

Шта смо могли видети одмах после избора? Нагли покушај поновног увођења полицијског часа. Управо због спровођења Вучићевих избора много људи је оболело и одмах по окончању избора испливали су прави подаци о броју оболелих и умрлих. Такође, познато је да је држава добила колосалну помоћ из иностранства за борбу против вируса корона.

Упоредо с тим појавиле су се индиције о финансијским злоупотребама при набавци опреме за борбу против пандемије. Сви ови проблеми су се скупили и људи су изашли на улицу.

Наравно, треба рећи да је у маси било и провокатора, између осталог управо из мафијашких структура које се повезују са Вучићем. На друштвеним мрежама се појавио и снимак на којем се види како иза колоне полиције иде колона мушкараца обучених као навијачи. После провокација они би хапсили и тукли демонстранте.

Сматрам да Русију треба да брине што Вучић преко својих наручених новинара и аналитичара не први пут развија теорије како наводно Русија спрема крвави сценарио или чак грађански рат у Србији. Слично се већ дешавало и председник Србије једноставно копира црногорског колегу Мила Ђукановића. И он и Ђукановић, заправо, следе пример Јосипа Броза Тита, слично његовој политици 1948. године и касније.

Сваки пут пред нову етапу ширења НАТО на Балкану била би подизана невероватна бука како Русија, методама хибридног рата, покушава да унесе нестабилност. Треба се само сетити како је главни специјални тужилац Црне Горе Миливоје Катнић својевремено посебно захвалио Безбедносно-информативној агенцији (БИА) за „доказе“ у вези за афером „државни удар“, у шта је наводно умешана Русија. Данас се на Западу већ отворено пише да је Црна Гора тада искористила повишену напетост у односима са Русијом да обмане западну јавност. А 2019. године Вучићеви медији ширили су причу о шпијунској афери иза које стоји Русија која је преко свог агента тобож врбовала бившег српског војног обавештајца, али потом није било никаквих вести о процесуирању тог обавештајца. Занимљиво је да војска, за разлику од Вучића и БИА, тада није ни на који начин коментарисала ову бизарну аферу.

Сво улизивање српског председника Русији имало је заправо само један циљ: да се Русија у Савету безбедности УН одрекне резолуције 1244 која гарантује суверенитет Србије на територији Косова и Метохије. Уколико би Русија изгубила и ту полугу, више ништа не би споречавало Вучића да преда Косово Великој Албанији и увуче Србију и Босну и Херцеговину у НАТО. Русија је, међутим, схватила ту игру, тако да су приликом посета Србији и Владимир Путин у јануару 2019. и Сергеј Лавров у јуну 2020. године недвосмислено дали на знање да је Москва чврсто на страни међународног права и резолуције 1244. Већина Вучићевих гласача и даље верује да, гласајући за њега, гласа за пријатељство са Русијом које је важно за српски народ, не разумевајући да је од самог почетка Вучић човек НАТО-а.

Видео сам изјаву министра одбране, заправо факс машине Министарства коју контролише Александар Вулин, једне такође скандалозне личности. То је министар који уопште нема никакво поштовање војске због тога што сам никад није служио војску и изгледа као кловн кад обуче „униформу“. Он више личи на карикатуру фашиста двадесетих година прошлог века из филмова Федерика Фелинија. То су утисци, али постоје и чињенице. Према медијским извештајима, у граду Нишу власт је покушала да у гушење демонстрација укључи и падобранце славне 63. бригаде, која је одбранила своју част одбијањем да се меша у грађанске протесте.  Они су специјалци и створени су ради одбране од спољног непријатеља и њихово одбијање најбоље говори шта о Вулину мисли војска. Тако да једина варијанта грађанског рата је она коју би исфабриковао сам Вучић. Он разуме да га народ мрзи и да само кроз сукобе може директно своју диктатуру да трансформише у тиранију јер је то једини начин да задржи власт.

Такође, он се нада помоћи НАТО-а, попут Ђукановића. Ово заправо све подсећа на времена кад су САД и Велика Британија подржавале Аугуста Пиночеа у Чилеу, без обзира што је он био сурови диктатор. При томе желим да истакнем да Вучићу у приближавању НАТО-у смета став Беле куће. Доласком на власт Доналда Трампа Бела кућа и НАТО више нису иста ствар и то се управо добро види на примеру Косова. Трамповој администрацији сметао је специјални представник за тзв. западни Балкан Метју Палмер, кога је на ту функцију инсталирао Стејт дипартмент због чега је Бела кућа поставила сопственог представника Ричарда Гренела, тадашњег амбасадора САД у Немачкој. Гренел је у потпуности саботирао читав пројекат који је НАТО направио са Вучићем и Хашимом Тачијем.

Може се рећи да је у САД у току тихи грађански рат. Трампова екипа демонтира спољнополитичке пројекте претходних администрација, посебно Клинтонових. И уколико они спроводе потпуно нову политику са Ираном, на корејском полуострву, на Блиском истоку, зашто би помагали некој двојици балканских бандита који покушавају да постигну договор са НАТО-ом. Још један доказ заједничког дејства је да је и Вучићу и Тачију близак посредник Александар Сорош, син Џорџа Сороша.

Сада Вучић показује своје право лице. Да је човек НАТО-а и заправо сасвим супротно ономе каквим се представља Русији. Покушавао је да обмане и Москву и своје бираче. Исти медији који криве Русију за покушај организације преврата, колико јуче су хвалили С-400, причали о моћи „братске државе“ и о Вучићевом пријатељству с Путином. Иако Вучић заправо у свему прати глобалисте, кад је у Русији нема већег Руса од њега, са Кинезима је највећи Кинез, у Бриселу је шампион евроинтеграција, а у САД демократских слобода. Али, коначно, светски политичари виде његову игру и разумеју да имају посла с преварантом.

Враћајући се на протесте, желео бих да приметим да они нису прошли без провокација. Морам, међутим, истаћи да нису провокатори сви који су са стране демонстраната учествовали у тучама. Тамо се борила омладина Србије. Ови протести су резултат умора оваквим стањем и представљају очајнички покушај да се заустави силовање Србије које траје већ 30 година.

Вучић сада покушава у потпуности да изманипулуше ситуацију преко својих лобиста у Москви који пласирају асоцијације са „украјинским Мајданом“. Понављам, бунт је почео због Вучићеве најаве полицијског часа, али је настављен због тога што у ваздуху све време виси вероватноћа издаје Косова коју Вучић спрема и људи то осећају.

Не знам на шта је рачунао Вучић када је употребио невероватну полицијску бруталност и да ли је то била импровизација, јер импровизација је манир Вучићевог понашања у свему, од међународне политике до градње читавих градских квартова. Тешко је рећи шта ће се даље дешавати, али протести су озбиљно уздрмали Вучићеву моћ, што доказује моментално укидање и неспроводивост најављеног полицијског часа.

Са руског посрбио: С. Г.  

Стање ствари