Аграрни аналитичар Војислав Станковић изјавио је да Србија има веома скромне стопе раста пољопривредне производње које су на нивоу најсиромашнијих земаља подсахарског региона.
“Физички обим остварене пољопривредне производње у транзиционом периоду имао је велике осцилације: са двоцифреним стопама раста и пада са просечном стопом новостворене вредности на годишњем нивоу од 1,4 одсто, што је мање у односу на период 1980-2000. године. Оптимални модел одрживог раста пољопривреде, за који Србија има потенцијале, рачуна се просечном стопом од четири до пет одсто током наредних десет година”, рекао је Станковић за Војвођански истраживацко-аналитички центар (ВОИЦЕ).
Истакао је да тако скромне стопе раста пољопривредне производње које је Србија остварила у претходном периоду имају на глобалном нивоу само најсиромашније земље субсахарског региона.
У прилог домаћем аграру не иде ни стопа раста, ни спољнотрговинска размена, ни продуктивност, ни учешће у БДП-у, а према анализама насталим на основу података званичне статистике, неки од ових индикатора погоршали су се од 2012. године, наводи ВОИЦЕ.
Додаје се да је парадоксално да је Србија једина земља у региону у којој је у прошлој години дошло и до смањења површина под системима за наводњавање, па се у 2018. години наводњавало само 46.823 хектара пољопривредног земљишта, односно 1,5 одсто од укупних обрадивих површина, што је седам одсто мање у односу на годину раније.
“Ако се наставе постојећи трендови, за деценију села ће нам остати само тужни споменици некадашњег живота”, оценио је Војислав Станковић.
Указао је да у Србији непрестано расте увоз пољопривредних производа.
“Вредност извоза у 2018. години од око 3,36 милијарди долара већа је 5,8 одсто у односу на остварене резултате у 2017. Али увоз у 2018. од 2,03 милијарде долара је 10,7 одсто већи у односу на претходну годину. Поменуте тенденције стагнирања спољнотрговинске размене пољопривреде и прехрамбене индустрије присутне су почев од 2012. године у континуитету уз годишње осцилације”, навео је Станковић.
Бета
