СТРАХ ГРКА ОД НЕМАЧКЕ ИЛИ ДА ЛИ ЈЕ ЗАПОЧЕО ЕКОНОМСКИ ЕВРОПСКИ РАТ

0
(0)

НИКОС АРВАНИТЕС: Рат ограниченог карактера у ЕУ може да букне прво у социјално-класни, а онда у међународни сукоб са тешким последицама

Судбина Грчке је у рукама Ангеле Меркел и Николе Саркозија који су у име својих предстојећих избора започели европски “економски рат” унутар ЕУ и еврозоне.

Није само реч о рецесији у ЕУ, већ о доминацији народа и држава унутар ЕУ и утицају изборне политике на дестаблизовање Европе. Грчкој се прети али се делује и стратегијом “вруће-хладно”. На пример, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо каже:

“У нашем је интересу да Грчка остане (у еврозони) и да постигнемо да та земља испуни све што је обећала… али ако то не буде остварено, ипак смо сада јачи него пре годину и по дана“. Слично мисли и премијер Холандије Марк Руте:

“Излазак Грчке из еврозоне био би мање ризичан сада него да је до њега дошло средином 2010. када је дужничка криза избила.”

Да подсетимио, укупан дуг у зони евра пао је на 87,4 одсто БДП-а, пре свега захваљујући расту највећих економија какве су немачка и француска. Ипак треба имати у виду да је Барозо Шпанац и да судбина Шпаније зависи од исхода “игре” око Грчке.

Економски “сукоб ниског интезитета”
По свим елементима, унутар ЕУ се води “економски рат” ограниченог карактера који може да букне прво у социјално-класни, а онда у међународни сукоб са тешким последицама. Број компанија које су пропале због дужничке кризе у еврозони све је већи и могао би да угрози још 1,5 милион радних места широм Европе, показало је истраживање немачке економске агенције „Кредитреформ“. Највећи број несолвентних фирми забележен је у Грчкој, затим у Шпанији, Италији и Португалији. Са друге стране, у Немачкој и Француској евидентирано је мање предузећа која су прогласила банкрот. Сада се Немачка и Француска боре не само за свој статус, већ и за доминацију, рачунајући на своје профите и заборављајући у коначном исходу на солидарност унутар ЕУ. Унија каква постоји од 1957. године, полако али сигурно нестаје а настаје један корпорацијско-национални труст држава и економија које ће “прождирати” мање и слабије економије и нације на бази интереса.

Управо таква логика владајуће олигархије у ЕУ доводи Грчку до ивице социјалног слома и политичког хаоса који може бити веома опасан и са тешким последицама по европско економско и политичко уређење.

Атина пред побуном?
Левица и десница у Грчкој постају све гласније.

“Позивам Европску унију да оствари своју улогу и избегне спровођење налога новог Рајха“. То су речи председника грчког десничарског православног блока ЛАОС, Јоргос Карадзафериса који је у влади Лукаса Пападемоса. Карадзаферис каже:

„Заогрнута плаштом демократије, немачка канцеларка Ангела Меркел иде истим стопама свог претходника од пре 75 година, не устежући се да на исти непримерен начин понижава друге народе.” По њему, „није у питању да ли ћемо прихватити уцене ‘тројке’ и добити нови пакет финансијске помоћи, него колико ћемо још да климамо главама и будемо ‘добри момци’, уместо да покажемо одлучност“.

Синдикати ће кренути у оштру борбу против владе Лукаса Пападемоса па је могуће да ова прелазна влада падне пре марта, када истиче рок који прети Грчкој банкротством. Куда иду онда грчки и европски суверенитет и демократија? Пут је у политчким сукобима, насиљу, бунту и отпрору против Немачке, Француске и ЕУ али и ММФ.

Лукас Пападемос, као премијер, налази се под великим притиском споља и изнутра. Да ли ће издржати или ће пасти као последња “одбрана” Грчке унутар еврозоне. Пападемос се бори, због мера штедње, с представницима конзервативних и десно оријентираних странака као и са социјалистима. ПАСОК је против даљих смањења прихода у приватном сектору јер се тако “гуши” капитализам и социјална држава. Конзервативна странка Нова Демократија, под вођством Антониса Самараса, такође сматра да се држава налази у стању гушења због мера штедње. Ултраконзервативна странка (ЛАОС) сматра да Грци у великој мери “осиромашују”. Нема консензуса нити “излазне стратегије”. Грчка је пред “имплозијом” која може постати експлозија унутар ЕУ.

 

Балкан Магазин

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Лајчак: ЗСО ће бити формирана после потписивања правно обавезујућег споразума

3.7 (6) * „Ако нема воље за споразумом – неће га бити. Неће бити нормализације …

Бизговчина преговара осам година и понуда коју ће Србија добити је да је признају шиптарске нарко и терористичке банде

5 (6) Београд је добио одговор на питање — шта добија уколико призна независност Косова? …

Један коментар

  1. janez damjanovic

    samo da napomenem da Barozo nije spanac kako vi navodite u vasem artiklu nego portugalski diplomata

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend