fbpx

Сумњиви подаци о запослености

0
(0)

Београд — Стање на тржишту рада у Србији је и даље неповољно и нема наговештаја побољшања.
Како је оценио главни и одговорни уредник Кварталног монитора, економиста Милојко Арсић на предстаљању новог броја тог билтена који издаје Фондација за развој економске науке (ФРЕН), „више су него сумњиви“ подаци које је крајем прошле године објавио Републички завод за статистику (РЗС) да је дошло до „наводног повећања запослености“.

„На тржишиту рада још увек не видимо никакве наговештаје побољшања. Подаци коју си објављени крајем прошле године, према којима је дошло до смањења незапослености у октобру у односу на април, као и до наводног повећања запослености, више су него сумњиви“, рекао је Арсић. 

Према његовим речима, ти подаци РЗС „не одговарају ниједним другим макороекономским тенденцијама“. 

„У том истом периоду бруто домаћи приозвод (БДП) је опадао, потрошња градјана је опадала, а опадали су и приходи од пореза и доприноса“, рекао је Арсић, који је професор на Економском факултету у Београду. 

Он је истакао да чак ни сезонски фактори не би могли да објасне тај раст запослености који је објавио РЗС, јер су делатности које највише запосљавају сезонску радну снагу били у дубокој кризи. 

„Оцењујемо да је ово наводно побољшање на тржишту рада последица промене методологије“, рекао је главни и одговорни уредник Кварталног монитора. 

Арсић је истакао да је за повећање броја запослених потребно да БДП Србије расте најмање четири до пет одсто (годишње), док је процена Кварталног монитора да ће ове године порасти најмање 1,5 одсто. 

„Да би дошло до повећавања раста запослености потребан је раст БДП од бар четири или пет одсто, за шта је потребно покретање привредне активности и у другим секторима, али и додатне реформе“, рекао је он. 

Према речима Арсића, претходних месеци је забележен опоравак привреде, али је, како је истакао, велики проблем што се ради о благом и релативно спором опоравку који се заснива на неколико сектора или предузећа, као што су аутоиндустрија и производња нафте, док се остатак привреде налази у стагнацији или рецесији. 

„Носиоце економске политике не би требало да завара да раст од два одсто третирају да је привреда изашла из рецесије. Мислимо да економску политику треба водити и даље као да се привреда налази у рецесији“, рекао је он. 

Арсић је напоменуо да истраживања Кварталног монитора показују да је дошло до одредјеног умереног побољшања у неким важним макроекономским показатељима, да је дошло је до релативно спорог раста БДП, да је инфлација нагло заустављена и да постоје и побољшања у спољноекономским односима Србије са иностранством. 

„У неким областима изостало је побољшање, а са становишта макроекономије посебно је важно што није дошло до побољшања у области запослености“, рекао је он. 

Неповољно је, како је навео, и то што су унутрашње и спољне неравнотеже високе и прецизира да се то одражава кроз висок однос јавног дуга који износи преко 60 одсто БДП и спољнг дуга који се приближава 90 одсто БДП. 

„Подаци из прва два месеца не показују неки разлог за велико радовање или еуфорију“, рекао је главни и одговорни уредник Кварталног монитора Милојко Арсић.

 

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

РЗС: Пад БДП-а у Србије у другом кварталу 2020. године за 6,5 одсто

1 (1) Према флеш процени Републичког завода за статистику (РЗС), реални пад бруто друштвеног производа …

Ко не жели мораторијум на рате кредита, може банци да се јави до 10. августа

5 (1) Грађани који желе да наставе са плаћањем рата кредита од данас до 10. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *