Париз – Четвртина житеља Европске уније, њих 124 милиона, суочено је са ризиком од сиромаштва и социјалне изопштености, утврђено је у управо објављеној студији француског Националног института за статистику и економска истраживања, у којем се истиче и да сиромаштво највише погађа земље које воде политику штедње.
Сиромаштво нарочито расте у Грчкој, Италији и Шпанији, где се једна од четири особе суочава са ризиком од сиромаштва. У Грчкој су издвајања за здравство смањена за 11 одсто у 2010. и 2011. години. Последица тога је, на пример, то што грчка влада данас одбија да покрије трошкове лечења хепатитиса Б и Ц.
Разлике између богатих и сиромашних унутар ЕУ су велике – од 2.120 евра, колико се годишње просечно заради у Румунији, до 32.780 евра, у Луксембургу. Француска је, на пример, у средини, са 20.600 евра годишње, то јест 1.720 евра месечно по становнику.
Највећу куповну моћ у ЕУ имају становници Немачке, Француске, Велике Британије, Италије и Шведске. Њихов животни стандард је далеко већи него у земљама у којима је куповна моћ најслабија: четири пута већи него у Румунији и Бугарској, три пута него у балтичким земљама и два пута већи него у Пољској. Најбогатији су Луксембуржани (60 одсто њих је међу 20 одсто најбогатијих у ЕУ), а најсиромашнији Румуни, а потом Летонци, Литванци, Бугари, Естонци, Мађари, Хрвати.
Од 2007. разлике у примањима нарочито су се продубиле у Шпанији, Данској, Мађарској, Хрватској, Словачкој, Естонији и на Кипру, а знатно су се смањиле у Бугарској, Румунији, Летонији, Литванији, али и Немачкој.
Криза је највише погодила радно способне становнике ЕУ, показује студија, која указује да је у многим земљама са растом незапослености порастао и ризик од сиромаштва.
Ефекти кризе на становнике ЕУ мање су се осетили у земљама са јаком социјалном заштитом, као што је то случај у Француској. Иако је од 2008. до 2013. незапосленост у овој земљи порасла са 7 на 10 одсто, систем социјалне заштите је послужио као штит од ширења сиромаштва у првом налету кризе.
Улога социјалних издвајања у борби против сиромаштва традиционално је снажна у земљама северне Европе, као и у Ирској и Великој Британији. Али у земљама које су најјаче погођене политиком штедње, као што су Грчка, Шпанија и Италија, социјални систем више не може да ублажи последице ове политике по животни стандард становништва, показује истраживање.
Мере штедње које је најавила француска влада, а које подразумевају резање буџета за 50 милиона евра, иду у правцу смањивања социјалне заштите и издвајања за незапослене. Французи због тога страхују да ће изгубити сигурност коју им је пружала јака социјална држава.
Резултати истраживања иду у прилог студије Европског синдикалног института из јула прошле године, која показује да је смањење плата нарочито драстично у земљама које примењују политику стезања каиша.
„Запослени су постали главна мета мера политике штедње свуда у Европи”, изјавила је том приликом Бернадет Сегол, генерални секретар Европске синдикалне конфедерације.
Она је објаснила да политика стезања каиша није допринела томе да се реше проблеми конкурентности, нарочито у земљама које су подвргнуте плану спасавања финансија, већ да је, напротив, увукла Европу у спиралу која продубљује социјалну и економску кризу.
