fbpx

„Свеједно је да ли ћу умрети од короне или глади“

4.4
(19)

Армија запослених у приватном сектору ових дана очекује отказе, велики број њих већ их је добио, а држава осим апела фирмама да не отпуштају, нема шта друго да им понуди.

Забринути су и послодавци, посебно они из малих и средњих предузећа, предузетници чији се статус не разликује много од радничког. Једноставно је, посао је стао, резерви нема, олакшице ни на видику. Први на удару постају запослени, а њихове приче затрпале су редакцијске мејлове.

„Данас ми се другарица јавила, она је куварица у познатом ресторану, каже позвали су их на састанак и свима дали отказ…“, јавља једна читатељка. Друга је предузетница, мораће да затвори фризерски салон где сама ради. „Имам дете од пет година, супруг је тренутно незапослен. Приморана сам да не радим а трошкови за закуп локала, порезе и остало расту“, објашњава она.

„Супруг и ја радимо у истом угоститељском објекту који је 18. марта затворен. Имамо троје деце, како да им обезбедим скроман ручак и чоколаду“, питање је из другог мејла.

Зашто се и мамама у приватном сектору не омогући да остану код куће, пита читатељка којој ових дана истиче породиљско, бебу нема где да остави а фирма има организовани превоз из центра Београда до кога она тешко може у овим условима и да стигне.

„Мајка сам шестогодишњег детета, посао сам изгубила јер је газда затворио објекат у коме сам радила, нисам пријављена, немам никаква друга примања, подстанар сам. Сви причају о повећању пензија, о разним мерама, а нико не каже шта да радимо ми који издржавамо децу, плаћамо кирију и не можемо сада да нађемо други посао“, очајна је самохрана мајка.

Сезонски радник код приватника на Сребрном језеру каже да је за овај месец обезбеђен јер је на плаћеном одмору, али брине га април, мај… „Губим прилику да радим чак и за минималац, а друге приходе немам. Да ли ће нам неко пружити неку прилику или ћу умрети, свеједно да ли од короне или од глади“, каже он.

У безизлазној ситуацији је и радница која је једина у фирми добила анекс уговора којим јој није омогућено да ради од куће, иако је то могуће. Она је мајка двоје деце, од девет и 13 година, супруг јој је у француском карантину а она брине и о својим и његовим болесним родитељима.

Решења за сада нема, не најављују се никакве посебне олакшице за приватнике као да се рачуна како ће се они већ некако снаћи. Изостала је и јавна, државна подршка запосленима у том сектору, најава да ће их некако заштитити. А приче, појединачне судбине, личне драме – за сада су видљиве само у мејловима.

Најгоре од свега је што из ове ситуације можемо да изађемо подељени на приватни и јавни сектор, а управо се то дешава, каже за Данас професор Зоран Стоиљковић, председник Уједињеног гранског синдиката „Независност“ и додаје како му се чини да посебно о малом бизнису нико не размишља иако би држава могла да пружи неке компензације, ослобађања и да преузме део ризика у мери коју буџет може да издржи.

– Ми смо на мишиће изнудили ову седницу Социјално економског савета, и отворили врата да ту комуникација стане, јер би у супротном у ванредном стању могли само да посматрамо а да се после питамо чему синдикати служе ако не могу ништа да ураде. Пратићемо посебно ова питања око отказивања уговора о раду и тражити да држава кроз уредбе и посебне одлуке регулише те ствари које изазивају хаос. Покренули смо причу о мораторијуму на радна права и зараде док траје ванредно стање и видим да је то посредно као поруку и власт примила. Али сада смо у проблему да ће како-тако бити заштићени људи у јавном сектору, а апели не функционишу када је питању приватни. А ту имате страшне примере попут она 102 радника које је Војвођанска банка отпустила са роком који је краћи него законски а ти људи сада, кад шалтери не раде, не могу ни да остваре права преко службе запошљавања – каже Стоиљковић.

Додаје да проблема има и у туристичким агенцијама, хотелима где су сезонски уговори, и да они једноставно пошаљу раднике на неплаћено одсуство, али је проблем и то што власт нема никакав утицај на корпоративни капитал, што се види на примеру Јуре.

Kраткорочни потези

Наш први апел да се обезбеди заштитна опрема запосленима верујем да ће већ наредне недеље да буде решен јер сте имали ситуацију да су из одељења за кућну негу Геронтолошког центра у Београду без икакве заштите и опреме слали људе на адресе старијих. Следећи проблем је саобраћај, видимо да се иде на ограничење кретања, али ако се све заустави, добар део људи нема аутомобиле да би отишао на посао или не може да поднесе тај трошак, па је то опет удар на привреду. Трећа област која се сада отвара је приватни сектор где држава не одлучује о потезима фирми, али може да их притисне, релаксира, да инвестира у неку производњу која је сада важна. Морало би да се размишља и о ребалансу буџета, да се не прича више о суфициту. Уместо тога, праве се неки краткорочни потези, попут поруке да се не плаћају рачуни, чиме остављате неке људе без прихода – каже Зоран Стоиљковић.

Исправка – У Ташани није било отказа

„Молим вас да објавите мој деманти на вест коју сам Вам послао у вези с отказом моје супруге у преноћишту Етно конак Ташана. Моја супруга тренутно не ради, али није добила отказ. Извињавам се власници преноћишта Етно конак Ташана и вама у листу Данас јер сам вам послао нетачну вест“, наводи се у допису читаоца који је нашем листу доставио информацију објављену у јучерашњем броју. Редакција се извињава читаоцима и конаку Ташана.

Пише: М. Н. Стевановић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Светска банка: Глобална економија је у дубокој рецесији

5 (1) Експерти Светске банке обновили су извештај под називом „Перспективе светске економије“ за јун …

Суботица: Власници италијанског „Леонарда” отпустили 60 преосталих радника

5 (4) Суботица – Власник фабрике обуће Антонио Бротини, још у априлу је поручивао запосленима …

5 Коментара

  1. Nije svejedno. Korona se preživljava u 95% slučajeva, a glad se uopšte ne preživljava. Samo što nas niko ne pita od čega želimo da umremo. Nas ubijaju kako oni odluče.

  2. Не рекламирам комунизам, али не могу а да не приметим: свака социјалистичка држава у стабилном периоду своје економије, без већих организационих и егзистенцијалних проблема би издржала до краја године ванредно стање овог типа.
    Овде видимо да су за опстанак државе и друштва баш приватници проблем.
    Занимљиво, хоћемо ли се сетити ове констатације кад прође вирус?

    • Bog s tobom čoveče! Kakvi privatnici! Režim je odgovoran za ovu ujdurmu, jer mu je to korisno za izbore. Oni su od običnog virusa napravili aždaju i naše živote pretvorili u opšti cirkus gazeći naša ljudska prava i slobode.

  3. Мере у вези корона вируса, бојим се да ће пензионери окончати хумано у становима.

  4. Конференције за медије у вези корона вируса су као да потичу са истог CD или зелене пијаци: прво, слушају се хвалоспеви шта је све најбоље урађено за свој народ и земљу и више него шта је могло; друго, све шта најгоре чека народа, строже и горе мере полицијски час током даноноћја, битисање у четири непомична зида, за храну ко како се снађе, ако се не снађе, крај му следи? Мере у вези корона вируса, бојим се да ће пензионери окончати хумано у становима? Ко преживи причаће о онима који нису.

    NEPRIJATELJ KORONA

    Корона вирус нам „уводи полицијски“ час, пензионери не смеју напустати стамбени простор, па ко издржи.

    ♣ Корона вирус је уплашио власти због старих лица. Која увиђавност имају према пензионерима сте стране.
    ♣ Једина корист од корона вируса је што је ујединио све наше снаге у борби против њега.
    ♣ Корона вирус све нас ће поткачити и зато смо и откачили.
    ♣ Старији од 65 година толико често перу руке тако да им се излизала и линија живота.
    ♣ Власт штити пензионере од корона вируса. Штите своје сигурно гласачко тело.
    ♣ Пензионери захвални су председнику што их штити од корона вируса. Заборавили да им отимао добар део пензија.
    ♣ САД су убијали људе од Вијетнама, преко Србије до Јужне Америке ватреним оружјем. Сада завршавају живот, на планети Земље, корона вирусом
    ♣ Корона вирус је највећи изазов од Другог светског рата (када су укупно изгинули 62,171,600 до 79,184,700, од тога 22,426,600 дo 25,487,500 војника), рекла је Меркелова. Тек колико жртава ће однети корона вирус? Не зна ни свевишњи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *