Свети Петар: А од Вучића и екипе дуг од 600 милиона долара на народну грбачу који је купљен за 1 долар!

Према новом Закону о привредним друштвима, 440 милиона евра капитала „Ју ес стила“ којима су Американци покривали губитке, могло би се претворити у дуг Србије према америчкој компанији.

„Железара Смедерево“, бивши „Ју ес Стил Србија“ у уторак је обуставила производњу на десет дана, како је изјавио в.д. генералног директора Вукоица Шћекић, због невремена и немогућности снабдевања сировинама. Запослени ће отићи на годишњи одмор или плаћено одсуство на коме ће добијати 60 одсто зараде.

Како су настали и где су “нестали” губици

Заустављање производње у фабрици је обично лоша вест, али овога пута иде у корист пореских обвезника Србије. Сваки радни дан железаре је чист губитак с обзиром да је у последње три године направила губитке од преко 600 милиона долара или скоро 550.000 долара дневно. У 2009. години губитак железаре износио је 14,67 милијарди динара, што је по ондашњем курсу износило 219,8 милиона долара. Наредне године губитак је био 15 милијарди динара, а у доларима 189,3 милиона. „Ју ес стил“ није објавио финансијске резултате за прошлу годину, али се у саопштењу централе из Питсбурга напомиње да су губици преко 200 милиона долара у 2011. Последња година када је смедеревска железара пословала са плусом била је 2008. година, када је остварена добит од свега 50 милиона евра.

Када компанија направи преко 600 милиона долара губитка за три године, тешко је поверовати у тврдње власти да нема никаквих дугова и да је оставила обртни капитал и залихе у вредности од 100 милиона долара. Док Влада не објави уговор о куповини железаре, ако га објави, остаће питање да ли је држава за један долар у ствари купила огромне дугове фабрике. За америчку страну изгледа да је све готово, јер је Интернет страна железаре угашена а са Интернет презентације компаније у Питсбургу већ је скинута Србија.

Одласком Американаца враћен је назив Железара Смедерево

Економиста Милан Ковачевић објашњава да би према новом закону о привредним друштвима, капитал железаре могао постати дуг.

„Американци су губитке надокнађивали тзв додатним уплатама капитала, које су се према досадашњем закону водиле као капитал, а могле су бити враћене матици. Према новом Закону о привредним друштвима који је ступио на снагу 1. фебруара, та категорија се укида и тај додатни капитал постаје дуг и води се као кредит. На крају 2010. Године – биланси за 2011. још нису познати – у билансима је стајало 44 милијарде динара, односно око 440 милиона евра таквог капитала који су уплатили Американци. Они су уплатили 440 милиона евра који се водио као капитал, али је у ствари прикривени губитак. Ја нигде нисам чуо да су они тај дуг отписали. Уз дуг према добављачима од око 150 милиона евра, а главни добављач за руду гвожђа и кокс био је „Ју ес стил“ из Америке, смедеревска железара дугује Американцима око 600 милиона евра. Питање је шта уговор крије о томе, а ја сумњам да су Американци једноставно отписали тај дуг“, упозорава Ковачевић, додајући да испада да је држава у ствари платила 440 милиона евра губиташа, а приказала да је платила један долар.

Финансијски показатељи смедеревске железаре за 2009. и 2010, а вероватно и 2011. су катастрофални. Фабрика има дуг од преко 600 милиона евра, а укупна имовина вреди 330 милиона. У 2010. години губитак изнад висине капитала износио је 190 милиона евра, што је скоро пет пута више него у 2009. години када је износио око 40 милиона евра. Ово значи да је Железара већ три године практично у банкроту, а само се одржавала у животу захваљујући позајмицама из централе.

Тврдњи да фабрика нема дугова не иде у прилог ни ставка из токова капитала из 2010. године где се јасно види ставка о кредиту од 15,17 милијарди динара.

Железара одавно близу банкротства

Показатељи профитабилности и солвентности су у минусу, па је тако принос на активу 2009. године био -36,54 одсто, а 2010. године -22,3 одсто. Показатељ колико је компанија близу банкротству „Алтам З сцоре“ од 0,8329 показује да је компанија у зони банкротства, јер је доња граница 1,2. Од коначног банкротства може је спасити инвестирање у износу од бар 50 милијарди динара, само је питање ко би уопште уложио толики новац у ову компанију. Такође, компанија из сопствених средстава не може започети било какву производњу.

Држава је преузела фабрику да би спасила више од 5.000 радних места. Да је само преузела да плаћа плате радницима то би је коштало око 50 милиона евра годишње, а овако је преузела и губитак који је неколико пута већи. Државни секретар Душан Никезић је најавио да ће одржавање железаре коштати 100 милиона евра годишње, мада је вероватније да се ради о приближно двоструко већој цифри будући да су се последњих година губици кретали око 200 млиона долара.

После гашења обе пећи (најмање на 10 дана) у Железари Смедерево остаће да раде само радници на одржавању опреме

„Профитабилније је било плаћати радницима плате, угасити пећи и чекати купца. Спасили су наводно 5.000 радних места а, с друге стране, мораће да повећају порезе, пре свега ПДВ, за седам милиона грађана“, сматра Ковачевић.

Он истиче да је боље било пустити компанију у стечај а онда би, ако се додатне уплате капитала из Америке посматрају као капитал, „Ју ес стил“ морао то да отпише. Међутим, ако се буде водио по новом закону као дуг, онда ће се појавити као поверилац, узети паре од евентуалне продаје, а држави као власнику неће остати ништа“, објашњава Ковачевић.

Он напомиње и да су најаве како ће се производња у железари финансирати из кредита банака, чиста замена теза јер банке ће дати кредит само уз гаранцију државе, што је у ствари јавни дуг.

„Нико ни пијан би дао кредит железари без гаранција државе. Када дође на наплату, банка ће се директно обратити оном ко је дао гаранцију. То је чист јавни дуг, само што неће бити прокњижен“, напомиње Ковачевић.

 

Милош Обрадовић, Балкан магазин

среда, 08. фебруар 2012