Светозар Чиплић: Аутори предлога за промену Устава не би смели више да буду правници

Светозар Чиплић: Аутори предлога за промену Устава не би смели више да буду правници

Професор Правног факултета у Новом Саду и бивши судија Уставног суда Србије Светозар Чиплић изјавио је да сваки од правника који су асистирали и свесно учествовали у предлогу за промену Устава, више не би смели да буду део правничке професије нити да обављају послове правника.

Чиплић је агенцији Бета казао да је усвајање предлога за промена Устава у Народној скупштини Србије, заправо крешендо једног политичког и уставног галиматијаса, „којим нас је постојећи режим несебично частио“.

„Скупштина је расправљала, а потом се изјашњавала о једном фантомском тексту, који је био насловљен као Предлог за промену Устава Републике Србије, али у њему осим навођења чланова које треба мењати, као и образложења зашто су потребне промене Устава, сама решења како би те промене требале да изгледају не постоје“, оценио је професор.

Влада је поднела, додао је он, а посланици су усвојили предлог за промену устава без кључне садржине – а то је како ће саме промене изгледати.

„Када се предлаже промена највишег правног акта сваке државе, онда је неопходно да такав предлог садржи три елемента: шта мењати, због чега мењати и напокон и најважније, како садржински мењати“, нагласио је Чиплић.

Према његовим речима, овај трећи круцијални део не постоји и власт је по ко зна који пут исказала непоштовање права, али и непоштовање грађана, „подмећући им овим празним актом кукавичије јаје уставних промена за које не знамо у ком правцу ће ићи и како ће изгледати“.

„Власт јесте 2018. године исказала на један перфидан начин намеру у ком смеру би она волела да иду уставне промене, кроз један неформалан начин, који садашњи Устав не познаје – то је тзв. „Радни текст амандмана Министарства правде““, рекао је Чиплић.

Међутим, Министарство правде се, додао је професор, у прописаном поступку за промену Устава не помиње, нема никакву улогу па је и овај радни текст ништаван за било коју употребу, а понајмање за некакву јавну расправу.

„Мишљења која је испровоцирао поменути радни текст су били протести и неслагање с једним перфидним покушајем извршне власти, и тај одијум јавности који је неформално и неовлашћено писаније Министарства правде изазвао, никако се не може назвати нити сматрати јавном расправом. Предмет јавне расправе могу бити само овлашћена предложена решења надлежних субјеката, а никако неформални радни текстови“, објаснио је Чиплић.

Упитан да ли ће уставне промене омогућити независност и самосталност судства и тужилаштва, Чиплић је рекао да ће уставне промене само повећати утицај политичке власти.

„Кључна решења, која су ‘осмишљена’, заправо су ишла на повећање утицаја политичке власти, пре свега Скупштине на Високи савет судства и Државно веће тужилаца која би правосуђу требала да обезбеде што је могуће виши степен самосталности и независности од законодавне и извршне власти“, истакао је он.

Напоменуо је да се уставним променама предвиђа и дисциплински поступак против судија који против њих може да покрене министар правде.

„Заправо, жељене промене би довеле до успостављања једне врсте неформалне одговорности и аутоцензуре правосуђа у односу на законодавну и извршну власт“, казао је професор Чиплић.

Скупштина Србије усвојила је у понедељак предлог за промену Устава.

Н1

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

НЕМА ОДУСТАЈАЊА ОД КОВИД ПРОПУСНИЦА: Ђерлек - Све је спремно за увођење, очекује се седница Штаба

НЕМА ОДУСТАЈАЊА ОД КОВИД ПРОПУСНИЦА: Ђерлек – Све је спремно за увођење, очекује се седница Штаба

ОД ковид пропусница нисмо одустали, напротив, све је спремно за њихово увођење – рекао је …

Макроекономија: Број пензионера у Србији за годину дана смањен за 24.047

Макроекономија: Број пензионера у Србији за годину дана смањен за 24.047

У односу на јул 2020. број пензионера смањен је за 24.047 а у односу на …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *