fbpx

Светска банка сврстала економију Србије међу слабије у региону

5
(5)

Светска банка је у јануарском извештају о глобалним економским изгледима проценила привредни раст Србије у 2019. на 3,3 одсто, док је прогноза за 2020. годину 3,9 одсто, што је испод очекивања српске владе и процена Завода за статистику.

Републички завод за статистику је пре неколико дана дао процену да је у 2019. години бруто домаћи производ порастао за четири одсто.

Према проценама у прексиноћ објављеном извештају Светске банке, привредни раст Србије био је у прошлој години међу слабијим у овом делу Европе, односно у региону Европе и Централне Азије који обухвата Источну и Југоисточну Европу.

Не рачунајући две највеће економије региона, Турску која уопште није ни имала раст у 2019. и Русију чији раст у прошлој години Светска банка процењује на 1,2 одсто, већина осталих земаља имала је солидан раст БДП-а.

Док су земље Централне Азије расле по стопи од пет до седам одсто, у Источној Европи предњачила је Мађарска са 4,9 и Пољска са 4,3 одсто, а виши раст од Србије имале су, према проценама Светске банке, и Румунија (3,9 одсто) и Бугарска (3,6 одсто), док су за нама заостали Хрватска и Албанија са растом БДП-а од по 2,9 одсто, БиХ и Северна Македонија са 3,1 одсто и Црна Гора са три одсто.

Занимљиво је да оваква прогноза Светске банке долази након извештаја у коме се анализира потенцијал српске привреде да достигне и у дужем року задржи стопу раста БДП-а од чак седам одсто.

Министар финансија Синиша Мали је пред Нову годину у једном интервјуу истакао да је план државе да у року од три године Србија достигне тих седам одсто.

Питање је колико у овој међународној институцији имају поверења у нашу администрацију да ће спровести препоруке дате у тој анализи, с обзиром да и за 2021. и 2022. годину прогнозирају привредни раст од четири одсто.

У кратком осврту на Западни Балкан стручњаци Светске банке указују на то да је на успоравање наше привреде утицао спорији раст индустрије и успоравање раста извоза.

Ипак прогнозе за глобалну економију су још суморније. Наиме, Светска банка прогнозира за 2020. годину привредни раст света од 2,5 одсто, што је тек 0,1 поен више него прошле године која је била најлошија још од 2008. године.

Осим високоразвијених земаља, пре свега САД и ЕУ чији раст ће подбацити, и земље у развоју, међу којима смо и ми, такође ће имати раст нижи од потенцијала. Још од светске финансијске кризе земље у развоју бележе успоравање раста продуктивности и то упркос највећој акумулацији дуга у последњих педесет година.

Стручњаци Светске банке уочили су четврти и највећи талас задуживања од 1970-их година. Kако се наводи у извештају, прва три таласа завршила су се оштрим финансијским кризама у већини земаља у развоју.

У овом таласу који траје од 2010. године, акумулација дуга је бржа и већа него у било која три претходна периода. Глобални дуг је достигао рекордних 230 одсто светског бруто домаћег производа (на крају 2018. године), а дуг земаља у развоју и неразвијених је од 2010. године повећан за 54 процентна поена и достигао 170 одсто њиховог БДП-а или 55 билиона долара.

Рекордно ниске каматне стопе у овом тренутку чине да тај дуг није ризичан, али ове земље се истовремено суочавају и са слабим изгледима за раст као и са све већим претњама из глобалне економије, где предњачи могућа ескалација трговинских ратова, пре свега између САД и Kине.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ПОХАПСИТЕ ИДИОТЕ који су извели 3.000.000 људи на лажне изборе а сутра поново уводе ванредне мере!

4.6 (11) Председница Владе Србије Ана Брнабић најавила је да ће на седници Кризног штаба …

Спремите се за велику економску кризу, Србија ће претрпети два удара! (ВИДЕО)

3.5 (16) Британија ради на томе како да се реши Мила Ђукановиића, а задржи Црну …

3 Коментара

  1. Mora da je Svetska banka pogresila – mi smo u zlatnom dobu i tako nizak rast nije moguc!
    A tek koliko cemo da porastemo kad se vaspostavi Mali Sengen! Jeste da su oni (Albanija, CG, Makedonija), jos gori od nas, ali ce se sve to smesano – popraviti 😂.

    • Доктор са Чубуре

      Светска банка је свакако погрешила. У бруто национални производ Србије није урачунала 11.000 евра по глави мигранта са колико их је господин Сорош снабдео укључујући и ове у Србији, затим у рачуницу им није ушао рекордан овогодишњи род органских засада у Јовањици као и транзитни приходи од спровођења албанског ”парадајза” кроз Србију на његовом путу у Европу.

  2. Уколико се обистини прогноза Светске банке да ће 2020. године раст БДП Србије износити 3,9 одсто или номинално 256 евра по глави становника, како мисли Вучић да повећа просек плата на 900 евра и дуплира пензије за пет година. Прогнозирано наше “златно доба” је близо, а тако далеко, остајемо по стандарду на дну Европе са просеком плате у октобру т.г.468 eвра (55.069 дин).и просек пензија у 2019. године 224 eвра (26.345 ) . Обмана или жеља?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *