Економија

Светска банка: Вода у Србији мора да поскупи

У Србији би до краја године требало да буде усвојена Стратегија за управљање водама до 2034. године која предвиђа улагање од чак 8,5 милијарди евра у том периоду, али и достизање економске цене воде од 1,35 евра по метру кубном, речено је у Привредној комори Србије.

Представници Светске банке су истакли да је цена воде у Србији социјална, због чега се недовољно улаже у водоснабдевање и каналисање воде, а за шта би годишње било неопходно издвојити најмање 200 до 300 милиона евра.

У Србији се сада издваја, на републичком и локалном нивоу, између 100 и 150 милиона евра.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине – Републичка дирекција за воде, ПКС и СБ организовали су стручни скуп на којем су представљени нацрти уредби у области водних услуга у Србији.

То су Нацрт уредбе о утврђивању методологије за обрачун цене снабдевања водом за пиће системом јавног водовода и цене сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода системом јавне канализације и Нацрт уредбе о утврђивању критеријума за одређивање референтне цене воде.

Стручњак Института за водопривреду “Јарослав Черни” Слађана Милојковић рекла је Танјугу да би те уредбе требало да буду усвојене крајем 2016. или почетком 2017. године.

“Предвиђено је да се економска цена воде од 1,35 евра по метру кубном достигне у периоду од пет до шест година након усвајања стратегије. То поскупљење ће бити сукцесивно и неће свуда бити исто, већ је реч о просеку. То морамо да урадимо како бисмо обезбедили квалитетну воду будућим генерацијама”, нагласила је Милојковићева.

Она каже да је ситуација у Србији у области комуналних делатности, водоснабдевања и каналисања врло шаролика и да су у појединим општинама или комуналним предузећима цене воде за пиће за становништво два до три пута ниже у односу на цене које плаћа привреда за исту услугу.

“Имамо ситуацију да су цене за каналисање или сакупљање, одвођење и пречишћавање отпадних вода два до четири пута ниже од цене водоснабдевања. Колика ће бити цена и зашто су толико велике разлике – зависи од комуналног предузећа, али и од капацитета саме општине. Нажалост, у већини општина је цена воде јако ниска и много општина мора из својих буџета да издваја одређени део средстава за текуће инвестиционо одржавање”, рекла је Милојковићева.

Такође, ни степен напалате није 100 одсто, додала је Милојковићева.

Стратегија предвиђа да се до 2034. уложи 8,5 милијарди евра у побољшање инфраструктуре за водоснабдевање, каналисање и заштиту од поплава, бујица и ерозија.

Добар део тих средстава, према њеним речима, треба обезбедити из сопствених средстава, а један од начина обезбеђења су накнаде за воде.

“Ми данас имамо накнаде за воде које су симболичне и већ годинама нису мењане, а у свету и поготово у Европи се доста пажње посвећује тој врсти прихода. Осим те накнаде која би била део Фонда за воде, за који се залажемо кроз стратегију, рачуна се да ће доста средстава обезбедити локална самоуправа кроз цену воде”, рекла је она.

Да би локална самоуправа и комунална предузећа могла да обезбеде квалитетну воду за пиће за све становнике, привреду и установе, неопходно је стално улагати у инфраструктуру и зато је неопходно обезбедити економску цену воде, кажу стручњаци.

СБ: Недовољно улагање у инфраструктуру

Представник Светске банке Дејвид Мишод рекао је да је вода у Србији доброг квалитета, али да има социјалну цену, због чега се не улаже довољно у инфраструктуру, као и да треба још доста да се ради на изграђивању погона за прераду отпадних вода.

Мишод каже да је СБ анализирала више од 400 комуналних предузећа у подунавском сливу и да је у комуналним предузећима за водоснабдевање у Србији примећено, на пример, да имају много више запослених него што је то случај у ЕУ.

“Такође, Србија није најсиромашнија у региону, а има једну од најнижих цена воде”, рекао је Мишод додајући да се Суботица највише приближила економској цени, али и да тамо трошак за воду износи свега два одсто прихода домаћинства.

Мишод је рекао да се у ЕУ много више новца улаже у ту област и да је препорука ОЕЦД-а да то буде 0,5 до 1,00 одсто БДП-а, до у Србији то износи 0,2 или 0,3 одсто.

“Око 200 до 300 милиона евра треба да инвестирате ако желите да испуните захтеве ЕУ”, нагласио је Мишод.

Директор Сектора услуга ПКС-а Татјана Ерцеговић Петрић рекла је да је циљ нових уредби да свако ко користи водно добро и објекат мора да плати реалну цену којом се обезбеђује одржавање и развој система.

“Онај ко загађује мора да плати цену трошкова за отклањање загађења. Без примене ових принципа неће моћи да се одржавају ресурси водоснабдевања, а без инвестиционих капацитета нема поузданости снабдевања и одрживости система. Нацртима уредби се обезбеђује да сви пружаоци услуга морају да примењују исте елементе и начин обрачуна, као и да имамо оквир на републичком нивоу”, нагласила је она.

Директор Дирекције за воде Наташа Милић рекла је да цена воде мора да буде таква да може да се изврши пун повраћај трошкова за водне услуге.

Милићева истиче да за дугорочно одржавање квалитета услуге комунална предузећа морају да покрију своје оперативне трошкове, трошкове редовног одржавања, али и њихову обнову.

“У само малом броју земаља у региону комунална предузећа успевају да покрију оперативне трошкове из сопствених прихода”, додала је Милићева.

Циљ измена регулативе је и да цене воде буду јединствене за становништво, установе, привреду и остале кориснике.

На пример у Суботици, цена је 99,45 динара по метру кубном за водоснабдевање и каналисање са накнадама за становништво, а у Крушевцу износи 56,42 динара, али Суботица има план улагања у водоснабдевање, који је урачунала у цену.

Предвиђено је да цена трошка за воду не буде између два и по до три одсто, односно да не буде већи од четири одсто расположивог дохотка четворочланог домаћинства.

Збир накнаде за коришћење воде и накнаде за испуштену воду не може бити мањи од 10 одсто одређене референтне цене воде, која по кубику износи 28,14 динара.

Танјуг,РТС

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. To su samo priče kao priprema za “prodaju” izvorišta strancima, kojima je sadašnja cena neisplativa. Pre pojave zagađivača sredine imali smo dovoljno pitke vode u Srbiji, prema tome novac za ulaganje treba uzimati od “zagađivača” a ne od građana sa smanjenim bednim platama i još bednijim penzijama. Svojevremeno je jedna ministarka rekla kako penzioneri ne treba da žive u Beogradu već u unutrašnjosti gde je život (a verovatno je mislila i smrt) jeftiniji, a ovi su tu “genijalnu ideju” unapredili, pa će predlagati da to nije dovoljno već da treba da se sele u Afriku, tamo je život još jeftiniji, takoreći ništa ne vredi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!