Србија

Свима смета дечији летњи православни камп!

Велика прашина се подигла у Србији зато што су тинејџери узраста од 12 до 18 година крајем прошлог месеца провели 10 дана у Светолазаревом омладинском православном кампу у Кучајским планинама источне Србије. Ту су, по узору на сличне кампове у Русији, живели у суровим природним условима, километрима пешачили и излагали се другим физичким напорима, учили да гађају из реплика калашњикова одевени у маскирне униформе, ноћивали под шаторима и у пећини, обучавали се како да преживе од хране која се може наћи у природи, слушали часове веронауке и српске историје.

Већ другу годину заредом организатори кампа су зилоти, односно тзв. Српска истинска православна црква (СИПЦ), која је у црквеном општењу са тзв. Истинском православном црквом у Русији. Обе су у расколу са званичним црквама у својим земљама и оптужују их за “јерес екуменизма”, а канонске цркве зилоте називају секташима. У Српској православној цркви сматрају да кампом у Кучајским планинама треба да се позабаве полиција и судство.

Православље или смрт

Српска истинска православна црква је назив за неканонску и непризнату зилотску православну цркву која од 1995. године делује у Србији. Њихов постулат је “православље или смрт”, а Акакије Станковић појашњава да то значи да ће њихови припадници пре умрети него се одрећи исконског православља, за њих су јеретици сви они који су екуменисти, римокатолици и протестанти, те се залажу за прекид свих контаката са поменутима. Сматрају и да су канонске православне цркве пале у јерес. 
– У канонском смо општењу са такође катакомбном Истинском руском православном црквом. Њено седиште је у Омску, у Сибиру, а поглавар је архиепископ Тихон. Српска истинска православна црква има седиште у Раљи недалеко од Београда, има два епископа, Нектарија и мене, неколико парохија, два мушка и два женска манастира у Србији – прецизира Станковић.

Митроплит загребачко-љубљански СПЦ Порфирије (Перић) оценио је да је “скандалозан начин на који милитаризују најмлађе, злоупотребљавају и доводе у заблуду”.

Митроплит загребачко-љубљански СПЦ Порфирије (Перић) оценио је да је “скандалозан начин на који милитаризују најмлађе, злоупотребљавају и доводе у заблуду”.

– То нема везе са православљем, Христом и јеванђељем, па позивам органе реда да испитају услове у којима делује ова самозвана група људи која се лажно представља – изјавио је медијима митрополит Порфирије.

Непотребна паника

Стефан Николић из Деспотовца, иначе свештеник у СИПЦ, прецизира да је камп организован на приватном поседу, недалеко од њиховог манастира Нови Стјеник.

Непотребно се диже паника око нашег кампа, организованог по узору на исте кампове у Русији, а нико се јавно ни из Патријаршије ни из власти у Београду није осврнуо када је пре неколико година на овој територији Рембол покрет подигао свој летњи камп и када су се мушкарци и жене, који су тад у тим шаторима боравили, шетали по околини као од мајке рођени и саблажњавали народ – каже Николић.

Челник СИПЦ владика Акакије (Станковић) у изјави за “Вести” нагласио је да нема ништа против да се укључе државни органи.

– Слободно нека дође полиција, нека нас позове на информативни разговор. Ми ништа не радимо ни противзаконито ни неморално. Ради се о извиђачком патриотско-црквеном кампу где се млади уче преживљавању у природи и самоодбрани. Учимо их такође да буду родољуби витешког кодекса и ако затреба да умеју часно да одбране свој народ и своју земљу. Али и да постану физички издржљивији, духовно и морално јачи, у духу православно-светосавских и светолазаревских идеала. Уосталом, и извиђачи пуцају из ваздушних пушака. На све може да се гледа и злим очима, али то онда говори о неупућености или карактеру оних који овај камп виде као негативан – тврди Станковић.

Иако је камп био организован на територији Епархије тимочке, свештеници СПЦ из Бољевца, Бора и Злота не желе да износе мишљење о кампу и тзв. СИПЦ мада она паралелно делује на њиховој канонској територији.

– Нисмо овлашћени да дајемо изјаве без сагласности нашег тимочког епископа. Досадашњи владика Јустин је сад епископ жички, а новоизабрани владика Иларион још није устоличен – речено нам је у овој епископији.

Акакије Станковић каже да је смештајни капацитет летњег Светолазаревог кампа 15 особа и да уназад две године “долазе тинејџери из целе Србије, а има и младих из Русије и српске дијаспоре”.

 

У Русији кампови јавни

У Русији постоји неколико кампова сличних овом на Кучајским планинама у Србији. Један је у Новосибирску, други је на Високом Алтају (поред пустиње Гоби), а трећи је поред Телетског језера, у подножју Високог Алтаја у нешто питомијем амбијенту. Са децом, која долазе лети на три недеље, раде искусни стручњаци. На руским и проруским интернет форумима рекламира се организован одлазак деце, па и оне из Србије, у ове кампове који се сви зову “Сибирска застава” и организују их руски Козаци. Боравак тинејџера у трајању од 21 дан родитеље у Русији кошта 200 евра по детету.

– Имамо интернет презентацију СИПЦ, млади и њихови родитељи је виде, зову нас, интересују се и они људи чија деца желе да дођу, пошаљу их у наш камп, уз своју родитељску сагласност – напомиње Станковић. – Српској младежи потребна је помоћ у отпору против милитантног секуларизма и либерализма, денационализације свести и дехристијанизације душе. Обнова и опстанак српског народа зависи од рада са српском омладином.

Р. Лончар – Вести

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. dosta bre vise sa lazima deca zivela u surovim uslovima pa da je tako ona bi sama zvala roditelje da dodju po njih ovako deca se zabavljala i nesto pametno nadam se naucila cuj dete od 18est godina pa ko takvog moze da drzi prisilno nego drugo tu nekome nesto smeta da su mahali sarenim pederskim zastavama eeee to bi tek bio hit ma mesecima ne bismo imali mira od tih slika

    1. bas tako brate-ja sam jedan od roditelja cija su deca bila ttamo i bilo im je prelepo i jedva cekaju da se to ponovi daleko od sveta,kompjutera -deca su uzivala i jedva su se rastali koliko im je bilo lepo-a ove novine samo pisu lazi pa zar bi ostavio neko dete u pecini na milost i nemilost kako pisu-ali slusaju naravno ove sto su prodali srpsku crkvu pa da skrenu malo paznje javnosti-svaki pravi srbin,pravoslavac ovo podrzava i voli da mu dete odrasta u pravoslavlju putem kojim je isao sveti Sava-vera i treba da se cvrsto cuva i ne menja a ko hoce zapad i eu neka ide

  2. Albanski teroristi su na području Kosova i Metohije od početka devedesetih godina počinili bezbroj ubistava nad srpskim i nealbanskim stanovništvom. Neretko se dešavalo da ljudi budu najpre zarobljavani, potom zverski mučeni, pa tek nakon nekoliko dana iživljavanja hladnokrvno ubijani. Kada su u pitanje žrtve koje su stradale na Kosovu mora se napomenuti da se mnogi od njih i danas vode kao nestali, iako je njihova sudbina svima nama dobro poznata. Gotovo da nijedan zarobljeni Srbin nije pušten živ iz ruku ovih zlikovaca, osim ako nije bilo reč o nekakvoj razmeni. Jedan slučaj se posebno izdvaja i to ne samo što se radi o čoveku koji je do bezvesti mučen i što o tome postoje službene beleške, već i zbog toga što su torturu nad njim sprovodili ljudi koji su i danas na visokim položajima u Kosovskoj policiji. Reč je o kapetanu srpskog MUP-a u Peći, Srđanu Srđi Perović.

    O tome kako i na koji način je Perović mučen i ubijen svedočio je 2004. Godine svedočio je Dejan Vukelić. Upozoravamo da tekst koji sledi sadrži scene nasilje i mučenja pa zbog toga može delovati uznemirujuće!

    „Komandant OVK Miftar Šalja, koji je tokom sukoba na Kosovu i Metohiji bio pod direktnom i neposrednom komandom novog premijera Kosova Ramuša Haradinaja, jula 1998. u selu Lođa iskasapio je i ubio zarobljenog policajca iz Peći Srđana Perovića.

    Njegovo telo je ostavljeno da dva dana trune u centru sela, posle čega je pokopan na seoskoj deponiji, navodi se u izjavi svedoka tog zverstva, pripadnika OVK čije je ime poznato istražnim organima. Svedok je do detalja opisao bestijalnost zločinaca i stravične muke koje je trpeo nesrećni Perović.

    – Početkom jula 1998. grupa oficira OVK predvođena komandantom Miftarom Šaljom zarobila je u rejonu sela Lođa policajca Perovića koji se izdvojio i zalutao na terenu. Tog dana, oko podneva, Miftar i Binak Šalja su vezanog Perovića dovezli džipom ‘pajero’ u centar Lođe. Perović je bio vezan konopcem oko vrata i ruku za držače krova na džipu. Na sebi je imao plavu maskirnu policijsku uniformu, čizme, opasač i futrolu bez oružja. Vezanog Perovića su odveli u improvizovanu baraku koja je OVK služila kao zatvor. Nakon dvočasovnog ispitivanja Perović je prebačen u prostorije štaba gde je ispitivanje nastavljeno u društvu Ganija Kastratija. Ispitivanje o brojnosti, rasporedu, opremljenosti, pravcima angažovanja i terminima smena policijskih snaga, tokom kog je Perović molio za pomoć i tražio da ga oslobode ili razmene za zarobljene pripadnike OVK, trajalo je celu noć, do osam časova narednog dana. Miftar Šalja je ove molbe kategorično odbijao i Peroviću pretio smrću. Narednog dana oko podneva, Miftar Šalja je Perovića izveo iz barake i vezao za drvo oko kog se okupila masa meštana i pripadnika OVK“.

    Lečen za dalje mučenje

    Слика Okupljenima se obratio Miftar Šalja, pokazujući na vezanog Perovića i preteći da će tako proći svaki policajac koji bude ugrožavao albansku decu, žene i starce, izvadio je nož, odsekao Peroviću uši i bacio ih na zemlju. Nakon što su Perovića vratili u baraku, Gani Kastrati je odsečene uši zakovao na prethodno pripremljenu dasku na drvetu za koje je Perović bio vezan. Masakriranju je prisustvovao i Muhamet Beriša, komandant OVK iz sela Kruševac. Istog dana oko 14 časova, na insistiranje Kastratija, ja i dr Šuti obišli smo zatvorenog Perovića koji je zatečen u komatoznom stanju, vidno iscrpljen i dehidriran. Hidrogenom smo mu isprali i previli rane, a dr Šuti mu je ostavio tečnost za ispiranje usta. Sutradan je Miftar Šalja ponovio isti postupak pred okupljenim meštanima, s tim da je vidno iscrpljenom Peroviću nožem odsekao nos koji je Gani Kastrati naknadno prikovao za pomenutu dasku. Oko 17 časova, ponovo na zahtev Ganija Kastratija, sa dr Šutijem sam otišao u baraku i konstatovao da se Perović nalazi u teškom stanju. Sledećeg dana oko 13 časova Miftar i Gani su ponovo izveli masakriranog Perovića i vezali ga za drvo. Perović je bio u polusvesnom stanju dok mu je glava bila otečena od nanetih povreda. Okupljenima se ponovo obratio Miftar Šalja, preteći srpskoj policiji, što je naišlo na gromoglasno odobravanje prisutnih. Nakon govora usledilo je novo zlostavljanje Perovića. Gani je, naočigled svih, otkopčao šlic na Perovićevim pantalonama i izvadio mu polni organ, dok je Miftar najavio kastriranje Perovića, a zatim izvadio nož i odsekao mu polni organ. Miftar je uzeo odsečeni polni organ i pokazao ga prisutnima, izričući već poznate pretnje upućene srpskim policajcima. Ovaj postupak je podržalo više prisutnih lica, među kojima su se posebno istakle Nedžmija Morina, medicinska sestra iz Lođe, Mahuša Šalja, Hira Morina i Giljeta Šalja – pripadnice OVK iz Lođe.

    Hitac u glavu

    Istoga dana oko 18 časova sa dr Šutijem obišao sam Perovića i utvrdio da je u kritičnom stanju. Sledećeg dana oko osam časova Miftar i Gani su ponovo izveli polusvesnog Perovića i vezali ga za džip ‘pajero’, nakon čega su ga, naočigled više prisutnih meštana, vukli po selu, napravili krug i vratili na polazno mesto. U povratku, jedan od pripadnika OVK mokrio je na Perovićevo telo, iako je ovaj još davao znake života. Poznato mi je da su Miftar i Gani, nakon ovog zlostavljanja, ubacili Perovića u džip i odvezli ga u nepoznatom pravcu. Narednog dana, u centru sela pronađeno je beživotno Perovićevo telo, sa vidnom prostrelnom ranom u predelu glave, nanetom iz vatrenog oružja. Perovićevo telo je dva dana bilo izloženo na ovom mestu, nakon čega su ga meštani pokopali na seoskoj deponiji – ispričao je istražnim organima svedok ovog monstruoznog zločina

  3. Šta ovde ima čudno,mi kada smo krajem 70-ih bili u izviđačima ,vežbali smo pucanje iz puške ,baratanje nožem,a sada došla demokratija,od dece smo napravili svilene bube,nisu u stanju ni guzicu da obrišu a da im roditelji ne pomognu !!!

    1. Tamo se deca uce pravim ljudskim vrednostima: covekoljublju, postenju, pravdoljublju, rodoljublju, hriscanskoj veri..Uz sve to organizuju se i vezbe na terenu u kojima se prvenstveno razvija osecaj odgovornosti. Boravio sam u jednom takvom kampu u Rusiji u Stavropolju. Iskustva su vise nego pozitivna.

  4. Da je srece da se omasove ovakvi kampovi!!!!!!!!Po uzoru na ruske kampove brata Andreja Karimova!Cilj ovih kampova je da se deca snalaze u prirodi i divljini!Nato fasisti i ostala belosvetska bagra….ukljucujuci tu i nato fasisticki radio slobodna evropa…..kukaju na sav glas i izmisljaju gluposti!Nato fasisti su preko kvislinga Sutanovca i ustaskog sestrica Tadica unistili slavnu srpsku vojsku i sve im smeta mamicu im jebem!!!!!!Znajte srbomrzci i vi sto ne volite pravoslavlje ubuduce ce sve vise biti ovakvih kampova i ja cu se pobrinuti da ih bude!!!!!!!Jel jasno?????

  5. Veliki vođa traži od naroda promenu svesti .Veliki vođa je uveo Srbiju u vazalni status.Veliki vođa i svita obezbeđuje pederima i lezbejkama policijsku pratnju, čuva ih–naredila evropa, a to čuvanje naravno plaća narod.Ovde treba negovati čoveka bez mozga, radnika sa statusom roba.Učiti decu da se brane…ccccc…da su nacionalno svesni, da je Bog svima jednako podelio slobodu—-nečuveno.Ovde gomila plaćenilkih bednika,izdajica i mizerija, mora da se suprotstave negovanju nacionalne svesti , jer kako će zaraditi prokletu platu,svima im prokleto bilo do u deveto koleno.Valjda neće još dugo, da taj kancer koji je već uhvatio maha, odstranimo, kakogod.

  6. Нико из породице АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА није страдао у Јасеновцу. Поседујем документ од 19. рујна (септембар) 1941. из кога се види да су се Вучићи изјашњавали као римокатоличка обитељ (породица). Породице Кадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у римокатоличку веру септембра 1941. Глава породице је био Анђелко Вучић, Александров деда. О Анђелковој супрузи немам много података, будући да је у релативно кратком року након приступања римокатоличкој вери, напустила Бугојно и преселила се у Војводину, у Кикинду, где се и родио отац Александра Вучића, Анђелко Вучић. Анђелко старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније имао је надимак Брацо, други по старости био је Којо, а најмлађи Анђелко. Уз три сина имао је и ћерку чије име нисам успео да сазнам. Стари Анђелко је био једина жртва Вучића у Другом светском рату, али ни он није страдао од усташа. Наиме, деда Александра Вучића преминуо је од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бања Луци. Он се бавио трговином, односно шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потраживања. По њему је дато име његовом најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Антоније-Брацо Вучић умро је у Београду 1991. године од последица чира. Други Александров стриц, Којо, умро је у Бугојну од последица алкохолизма. Александрова тетка је такође преминула крајем осамдесетих година природном смрћу. Зато на спомен-плочи у Јасеновцу нема ниједног Вучића. Наравно да их нема када се добро зна да је породица Вучић променила веру за вечеру и да су сви преживели Други светски рат. А како и не би када је породица Вучић била тесно повезана са усташком организацијом. Александров стриц Брацо био је ожењен ћерком из познате усташке породице Томас. Љубо Томас је један од најозлоглашенијих усташа, истицао се незапамћеним зверствима над српским народом. Брацо има двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је по струци стоматолог, али и власник једног кафића. И други стриц Александра Вучића има двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку – навео је Петковић, који је у својој књизи објавио и факсимил с потписом фратра Мије Филиповића, који је изјавио да су Вучићи 1941. прихватили римокатоличку веру.

    Лично, баш ме брига за верска, сексуална, идеолошка и друга уверења Александра Вучића, то је његова приватна ствар. Ипак, признајем да ме не би изненадило кад би Петковићева прича била истинита. Уосталом, Вучић је на најконкретнији начин, трансформацијом из весликосрпског радикалског витеза у евро-атлантског фанатика, доказао склоност ка издаји.У време бомбардовања, кад је у згради РТС-а убијено 16 радника, као тадашњи министар против информисања, Вучић је НАТО зликовце оптужио да су хтели да му убију маму. У једној од његових верзија тог догађаја, Ангелина је, као искусни скупштински извештач државне телевизије, те ноћи била дежурна. Имала је среће, зграду у Абердаревој напустила је пола сата пре удара ракете. Као новинар РТС-а, Ангелина није добила визу за одлазак у Немачку, па је њен син и то српској јавности приказивао као напад на породицу Вучић, на Западу озлоглашену због бескомпромисне одбране косовске колевке српства.Вучићи нису одбранили Косово, али, успели су да ослободе неколико стотина добро паркетираног стамбеног простора у Београду. Александар је од владе, непосредно пред бомбардовање, добио стан у Ју бизнис центру, а тата и мама су неком чудном трансакцијом успели да продају станчић у блоку 45 и, за исте паре, купе неколико пута скупљу станчугу на Врачару. Рат се, очигледно, херојском клану Вучић много више исплатио него несрећницима који су побијени, обогаљени или растерани с Косова.

    Вучићи, посебно Ангелина, имају још једну везу с Косовом. Односно, с Фахри Муслијуом, бившим Ангелиним колегом с Телевизије Београд.

  7. Sjajna inicijativa! Svaka cast organizatorima! Sasvim je sigurno da smetaju, pitanje je “kome to rodoljubivo i versko moze da smeta?? Pravim Srbima, VERNIM Pravoslavlju sigurno, NE!!! SMETA EKUMENISTIMA;JjEHOVINIM SVEDOCIMA; MASONIMA:
    Masoni su nedavno u masonskom hramu na Vracaru primili u svoje redove dva decaka od 9 i 11 godina. Mozda u godinama gresim, no sasvim sigurno ne mnogo. Kako se u tom slucaju niko ne buni??? Tada nam pravoslavno rodjenu decu otimaju masoni, Jehove i druge protivpravoslavne organizacije. Cija je duznost da zastiti srpsku decu? Nemoguce da oni nisu nicija briga! Dok se nase institucije ne brinu o deci, dotle nam ih drugi pridobijaju za sebe. Zar nikoga ne uznemiruje podatak da u Srbiji, koja doskora nije ni znala za Jehove, ima 3000 Jehovinih svedoka-sektasa????Jos se i ponosno prikazuju u Hali na N. Beogradu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!