среда , септембар 20 2017

Тајна пуковника Доминика

Плаћеник, атентатор, ратни злочинац, шпијун… Тешко је побројати све оптужбе које су званичници претходних владајућих гарнитура изрекли на рачун Југослава Петрушића, контроверзног Србина који никада није ни скривао да је тесно сарађивао са француском обавештајном службом, али је увек тврдио да је то било у корист Београда и српског народа.

Сада је извесно да је његове тврдње прихватио и Виши суд у Београду који га је недавно са четворицом његових сарадника, у медијима означених као опасна група „Паук“, ослободио оптужби за шпијунажу.

Ипак, тачку на крај процеса дугог 18 година треба да стави Апелациони суд у Београду. Када – засад је неизвесно.

У краћем образложењу пресуде наведено је да је током поступка утврђено само то да је Петрушић био припадник француске обавештајне службе, али да је приликом уласка у земљу затражио контакт и са цивилним и војним службама безбедности Србије. Речено је и да нико од испитаних сведока из ових служби није изјавио да је код Петрушића примећено деловање против интереса тадашње Савезне Републике Југославије. А како је уопште дошао у ситуацију да пред судом мора да доказује свој патриотизам?

Прилика да се аутор овог текста први пут сретне са Југославом Петрушићем пружила се још у пролеће 1997. године. Био је новинарски изазов упознати човека који је веома брзо у медијима читавог региона означен као професионални војник који је с подручја претходне Југославије одвео групу плаћеника у грађански рат у Заиру. Не откривајући потпуно свој идентитет, представио нам се као пуковник Доминик Југо и појаснио да га је ангажовао ондашњи председник Заира Мобуту Сесе Секо у намери да заустави надирућег вођу побуњеника Лорана Кабилу.

И како то обично бива, бука око „заирских плаћеника“ брзо је утихнула и чинило се да мистериозни пуковник Доминик Југо више неће бити на ступцима штампе. Све до јуна 1999. године када је на сцену ступио Горан Матић, у том тренутку савезни секретар за информисање, славодобитно објавивши хапшење шпијунско-терористичке групе „Паук“ којој је, поред осталог, приписао и организовање атентата на Слободана Милошевића. Тада је први пут широј јавности сервирано и име Југослав Петрушић.

Током скоро две деценије процеса, у првом наврату Петрушић и остали су осуђени на по годину дана затвора због изнуде и недозвољеног држања оружја, а ослобођени су одговорности за шпијунажу и убиства. Врховни суд Србије је ову пресуду укинуо и наложио ново суђење. Прошлог месеца чланови групе „Паук“ поново су ослобођени оптужбе за шпијунажу, а нешто раније поступак за убиства двојице Албанаца и изнуду је раздвојен и водиће се као посебан процес.

Југослав Петрушић никада није ни оптужен за припремање атентата на Слободана Милошевића, иако је та прича била главни адут у помпезним ТВ наступима бившег шефа за информисање некадашње Југославије Горана Матића који је и током поновљеног суђења у марту ове године изјавио да су чланови групе „Паук“ планирали атентат на Слободана Милошевића, а и на Жељка Ражнатовића Аркана. Матић је открио да је такве информације добио од Државне безбедности, да му је податке о ухапшенима донео Владимир Митић из Девете управе ДБ. Своје сведочење допунио је и причом да га је у новембру 1999. Слободан Милошевић позвао у Бели двор и саопштио му да је ухапшена група чији су чланови били осумњичени за покушај дестабилизације државе и да то треба да се изнесе у јавност. Изоставио је Аркана из целе приче јер му се није свидело да „Милошевића и Ражнатовића као мете трпа у исти кош“.

Ово су делови исповести коју нам је дао Петрушић приликом једног од сусрета:

О свему постоје необориви, писмени докази. Њих поседује МУП Србије, Служба државне безбедности. Свако ко је желео могао је да види те документе који сасвим јасно доказују барем једну ствар, а то је да никада ништа нисам урадио против интереса Југославије. У новембру 1997. године у Паризу је одржан скуп којем је присуствовао и један високи функционер МУП-а Србије. У то време ја сам већ био убачен у редове албанске мафије која је деловала широм Европе. Поседовао сам информације да Бујаз Букоши, Том Бериша и Агим Чеку, који је био командант ОВК, спремају оружане провокације на Косову. На том састанку јасно је речено и доказима поткрепљено да у марту следеће, 1998. године, на Косову почиње оружана побуна која се не може зауставити. Долазим до информација и прослеђујем их да се увелико спрема договор око поделе територије Косова и Метохије. Добијам и неке планове. Амерички план под шифрованим називом „Гепардова кожа“ предвиђа да Срби остану на својим територијама. Ту је и европски план иза којег у ствари стоји француска влада. Он предвиђа да Србима треба да припадне 32, а Шиптарима 68 одсто територије Косова и Метохије…

Аутор: Милан Јанковић, Политика.рс

Актуелно

Kонференција „ИТ безбедност ‒ од стандарда до решења”

Безбедност на највишем могућем нивоу била је кључна тема конференције „ИT безбедност ‒ од стандарда …

У посету Србији и репрезентативном Полицијском синдикат Србије дошао је Алексеј Лобарев

У посету Србији и репрезентативном Полицијском синдикат Србије дошао је Алексеј Лобарев, председник репрезентативног Синдиката …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons