Од првог дана у којем је свет закорачио у атомско доба, нуклеарном оружју су одређене две мете – војне и цивилне у градовима, односно индустрији. Овако Вашингтон пост почиње текст о новом руском подводном нуклеарном дрону који је очигледно забринуо војне кругове у Америци.
За ново оружје се први пут у јавности чуло када се Владимир Путин, руски председник, састао са војним командантима у Сочију у новембру. На телевизијском снимку тог догађаја приказана је страна документа коришћеног на брифингу. Кремљ је касније објавио да снимак на ком се види наслов „Океански систем за више намена ‘Статус-6′“ није требало да буде приказан и ТВ. Прилог је обрисан, али је до тада већ постао виралан на интернету, подсећа лист.
Претпоставља се да Русија гради тактичко нуклеарно оружје које је могуће унети у луку и нуклеарном експлозијом изазвати разарање, као и плимски талас. Могло би да се користи за напад на војну мету, као што је подморница, или поморска база, али би удар могао да буде изведен и на градове и индустрију.
Према постојећим доказима, мисија предложеног система јесте: „Уништавање битних компоненти противникове економије у приобалном делу и изазивање неподношљиве штете територији те државе стварањем зона контаминираних радијацијом у којима на дужи период не би било могуће војне, економске или друге активности”.
Не постоје споразуми о контроли наоружања који би ово зауставили; мање тактичко нуклеарно наоружање никада није ограничено ниједним споразумом. А тачно је да САД, Русија и Кина подједнако раде на модернизацији нуклеарних и конвенционалних снага.
Руски дрон који се сада налази у нацртној фази могао би да одржава Путинову често помињану жељу да узврати на антиракетни балистички систем САД асиметричним оружјем. Ако је тако, ово је посебно опасан избор. Он би могао да прошири претњу од нуклеарног наоружања на једно потпуно ново подручје.ђ
Једини пут када је нуклеарно оружје употријебљено у рату било је онда када су га САД искористиле у нападима на градове Хирошиму и Нагасаки. У Хладном рату који је уследио између САД и СССР-а, већина стратешког нуклеарног оружја на интерконтиненталним балистичким ракетама као дефинисане мете имала је војне циљеве, познате као „супротстављена страна“, док је мањи број циљао градове и индустрију.
Али могућност уништавања градова понајвише је заокупљала пажњу јавности у складу са концептом застрашивања познатом као „осигурано заједничко уништење“, по којем су се две суперсиле стале једна наспрам друге с откоченим пиштољима.
Атомска бомба којом би био уништен град одувијек је изазивала огроман страх. На срећу, у последње две деценије, ове огромне залихе знатно су умањене. Па зашто би онда неко желио да се врати у еру страха од нуклеарног наоружања, пита се Вашингтон пост.
Принцип.ме
