fbpx

Тања Мишчевић: Сарадња Србије са Русијом мораће да буде у складу са спољном политиком ЕУ

0
(0)

БЕОГРАД – Потреба стратешког промишљања веома је важна у даљем процесу приступања Србије Европској унији, због чега је Србији потребна отворенија и искренија дебата о спољнополитичком курсу земље, порука је међународне конференције о проблемима српске спољне политике и политике безбедности и одбране у процесу евроинтеграција.

Шефица преговарачког тима Србије у приступним преговорима са Европском унијом Тања Мишчевић је као кључне теме у вези са којим ће Србија морати да се ангажује навела питања рестриктивних мера и трговине робом двоструке намене, које преговори о ступању у чланство у ЕУ стављају у први план.

„То ће веома брзо створити обавезу промене спољне и безбедносне политике Србије. Ту нема знака питања већ се мора пратити оно што се сматра стандардом“, рекла је Мишчевић.

Према њеним речима, рестриктивне мере не потичу само од ЕУ, већ од ширег концепта обавеза према чланству у Уједињеним нацијама, попут испуњавања међународних правних обавеза, као што је сарадња са Трибуналом у Хагу, прихватање одлука арбитраже у спору са суседима…

Друга важна ствар, сматра Мишчевић, јесте питање регионалне и међународне сарадње.

MISCEVIC I UDOVICKI

Како је објаснила, билатерална сарадња Србије са Руском Федерацијом и другим државама мораће да буде модификована у складу са спољном политиком Европске уније, али је истакла да заједница европских земаља није фактор који дефинише ниво сарадње Србије са трећим државама, нити може то да забрани или наметне.

Мишчевић је истакла је да је Европска комисија увек имала позитивно мишљење о напретку Србије у поглављу 31, али је подсетила да је до почетка преговора постојао проблем усклађивања српске спољне политике са ставовима и акцијама Европске уније што је, како је рекла, представљало веома велики удар на спољну политику Србије и њен кредибилитет.

„Оно што видим као најважнији моменат наше спољне, безбедносне и одбрамбене политике са отварањем преговора о чланству јесте, као и у свим другим областима, потреба стратешког промишљања. Као што морате знати какву пољопривреду желите 2020. и 2030. да бисте знали како да се усредсредите на посао који данас морате да обавите, тако и у спољној, безбедносној и одбрамбеној политици морате да знате где желите да будете и како треба да изгледа“, сматра Мишчевић.

Као пример недостатка стратегије навела је и развој и истраживање у области војног наоружања и технике.

Како је објаснила, та област чини један од великих потенцијала Србије који може да оствари још већи успех кроз сарадњу са Европском одбрамбеном агенцијом, али „код нас се у индустрији и привреди веома мало зна о томе“.

Према речима директорке Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелене Милић, постоји оправдан страх, након отпочињања преговора о чланству са Европском унијом, да се том процесу у српској јавности приступи здраво за готово.

„Тај процес има своје изазове и морамо да видимо како да ојачамо одговоре на њих. ЦЕАС сматра да се је потребно да се у јавности отвори искренија и отворенија дебата да ли је почетак преговора комплетан спољнополитички курс земље или треба додати још неке елементе“, рекла је Милић.

Она је констатовала да је актуелна предизборна кампања у Србији потпуно изоставила тему приступа Србије Европској унији, с чим се сложила и председница Одбора за евроинтеграције у Скупштини Србије Наташа Вучковић.

Према речима Вучковићеве, неодређивање стратегије спољне политике омогућавало је политичарима на власти у Србији да мењају спољну политику земље у складу са сопственим потребама.

Она је додала да је у овом тренутку, док су у току преговори о приступању са ЕУ, веома важно јасније уоквирити спољну политику Србије и учинити је јаснијом и разумљивијом „како спољном партнеру у ЕУ, тако и нашим грађанима“.

Према њеним речима, и Скупштина Србије мора да учини већи напор када је реч о разматрању спољне политике и контроле извршне власти у тој области.

Она је закључила да ће један од најважнијих задатака Србије у односима са ЕУ бити како да допринесемо стварању позитивнијег мишљења унутар заједнице у вези са даљим проширењем ЕУ.

Помоћник министра спољних послова амбасадор Миомир Удовички поручио је да је Србија заинтересована да остварује напредак у области спољне, безбедносне и одбрамбене политике, додавши да у том процесу постоје поједина деликатна питања попут преплитања улога НАТО и ЕУ, интероперабилности, питања буџета…

Он је нагласио и да је потребно да Србија прошири свој допринос ЕУ када је реч о цивилним мисијама, јер би јој то, како је оценио, дало још релевантнију позицију када је реч о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици.

 

НСПМ

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ВУЧИЋ: Вакцинисаћемо народ крајем децембра!

2 (4) СНС изнео план за масовну вакцинацију Србије. Председник Србије Александар Вучић рекао је …

Рекордан пад економије у Еврозони, Европска централна банка убациће 1,35 билиона евра новоштампаног новца

0 (0) Државе Еврозоне пријавиле су пад економије за 12,1 одсто у другом тромесечју у …

4 Коментара

  1. Te pizde treba poslati u muški zatvor pa nek’ se na njima prazne zatvorenici, kako bi ih izlečili od frustracija!

  2. Zapeli EU pa EU.Nema nista od toga! Nikad NATO nikad EU!

  3. dobices ono u sred…al u buljuuuu…..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *