Таворски облак

Таворски облак

Постоје многе појаве у нашем видљивом свету које привлаче огромну пажњу како обичних људи тако и науке. Међутим, наука пред њима остаје без одговора и објашњења. Једна од таквих појава јесте и појављивање благодатног облака сваке године 19. августа на планини Тавор у Израелу, на којој се преобразио Господ наш Исус Христос.

„И појави се облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте. И одједном обазревши се никога више не видјеше осим самога Исуса поред себе.“ (Мк 9:7,8)

Појава облака која је описана у Јеванђељу, већ много година понавља се на светој гори Тавор изнад тамношње православне цркве, где се изненада се спушта чудна измаглица из које повремено бљесну искре, налик на муње. Знајући за то, сваке године 18-ог августа, дан пре почетка светковине Преображења Христовог, мноштво ходочасника почиње да се окупља у православном храму на врху ове планине, желећи да виде ову необјашњиву појаву.

По правилу, у августу је време у Галилеји суво и без облака, што је овај чини феномен невероватнијим. Научници су много пута покушавали да открију мистерију облака на планини Тавор, или да је разоткрију као мит, али су били приморани да признају да феномен постоји, и да нема рационалног објашњења за то. Још једна занимљива чињеница: облак се спушта само на православну цркву, а приближавајући се католичкој базилици, он нестаје. Штавише, када католици славе благдан Преображења Христовог на планини Тавору две седмице раније, не појављује се облак.

Дневне новине „Комсомолскаја правда“ пишу следеће: „Сергеј Миров, учесник истраживања, које је организовала радна група Саборне богословске комисије у вези чудотворних знакова, рекао је да су ово истраживање извели руски и израелски метеоролози. Према његовим речима, на основу прикупљених података стручњаци су закључили да примећена магла не може бити произведена на тако сувом ваздуху и високој температури.“

Миров је истакао да се „спуштање благословеног облака“ дешава само на подручју православног манастира. Он је још додао да се током празничне службе над верницима распрши упадљива сфера а затим се облак појави над крстом цркве Преображења, који потом расте и спушта се на вернике, прекривајући их и изливајући на њих животворну влагу.“

Стога не изненађује што овде долазе православни верници из многих земаља. Након ноћне литургије постају сведоци чуда планине Тавор. Ваздух се изненада згусне, свеће и људи губе јасне обрисе, док их густа магла обавија. Људи тада на овом месту доживљавају емоције сличне осећањима тројице апостола, који су видели Преображење Господа на планини Тавор.

Следећег дана планина је поново окупана зеленилом и сунчевом светлошћу. И тачно годину дана касније, тајанствени облак се поново спушта на храм како би ојачао веру присутних верника.

Иначе, у 4. веку света царица Јелена Равноапостолна саградила је храм у част Преображења Господа на планини Тавор. На крају 11. века крсташи су, покоривши Палестину, пронашли неколико храмова и манастира на Тавору, претворивши их у римокатоличке. Победом Сарацена над Палестином на крају 12. столећа светиње на Тавору биле су уништене. Дуго времена ова света планина остала је ненасељена, и само су на дан Преображења православци и католици обављали црквене службе на рушевинама бивших храмова.

Године 1849. патријарх Кирил II Јерусалимски почео је да се залаже за добијање дозволе од турске владе да се изгради храм на Тавору. Одлука је спроведена тек 1860. године, када је храм изграђен на рушевинама древне грчке цркве. Изнад врата храма налази се натпис на грчком језику: „На древним рушевинама на планини Тавор саграђен је свети храм посвећен Преображењу Господа и Спаса нашега. Храм је изграђен под окриљем патријарха Кирила II Јерусалимског, а о трошку братства светог Гроба Господњег.“

У Русији се такође налази спомен на славно Преображење Господа на планини Тавор. У московској цркви Свих жалосних и у цркви у селу Новоспаскиј (Деденево, московска провинција) налазе се камење са Тавора које је давно донето, а које се тамо чува дуже време. Постоји основа за мишљење да ови споменици о светој планини за Хришћане нису јединствени у нашим храмовима.

Извор:
ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Срђан Новаковић: Фанариоти, Грци и погубни утицај на Светосавље (видео)

Срђан Новаковић: Фанариоти, Грци и погубни утицај на Светосавље (видео)

Фанариоти су припадници грчке елите у Цариграду. Име им је изведено из имена градске четврти …

Митрополит морфски Неофит: Доба искушења за веру и разум

Митрополит морфски Неофит: Доба искушења за веру и разум

Свима нама потребно је покајање. Потребно је да променимо мишљење, наш разум. Ово је било …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *