А ти у Лазу бато!

A TI U SUMU ZA KOZU NA SILJAK, CEKAJUTE OVDE LOVOKRADICE I LOVCI

Vuk Draskovic je kandidat mnogih za ratnog zlocinca i mesto mu je u Hagu. Svaki psihijatar bi mu rado pomogao, jer ovaj ratni huskac, ratni profiter i izdajnik- halucinira ! U pitanju je dvostruka licnost. Ovaj Doktor Dzekil i mister Hajd zreo je za ludnicu ili za Hag. Zna on zasto.Dvostruka licnost kao on vodi dvostruke igre. On ne moze ni svojoj zeni da zapoveda, a kamoli nekom drugom. Oduvek se znalo kod Vuka I Danice ko nosi muske gace, a ko je pic… od coveka. U svojoj kuci manji je od makovog zrna i trese se od straha od sada vec baba Dane kad povis ton i koja je htela da bude direktor BIA -e. A i njegova verna pudlica Cotric , najdrazi Danin miljenik, navodni satiricar, koji nema nikakvog talenta i koji je sve nagrade dobio zahvaljujuci tome sto je Draskovicevo verno kuce i koji je danas u komisiji za prijem novih clanova u Udruzenje knjizevnika Srbije, koje je odavno postalo leglo korupcije i koje bi istrazni organi sto pre trebalo da ” pretresu” , odnosno ispitaju, jer Vukov omiljeni tandem za kako se prica namestanje i kupovinu knjizevnih nagrada Corilic- Cotric cuveni prevaranski loznicki dvojac, za prijem u UKS ispod zita i na ruke dobijaju hiljade i hiljade evra, od raznoraznih netalentovanih baba i strina i trecerazrednih pisaca da bi ih primili u clanstvo UKS . Uslov je da budu sto gluplji i netalentovaniji, oni koji smetaju ovim SPO- vcima, odnosno Vuku, nisu clanovi UKS , zato sto ih je sramota da budu u jednom takvom iskompromitovanom Udruzenju. Ako imate neku prababu koja se potpisuje palcem, spremite hiljadu evra obratite se ovom prevarantskom paru iz Loznice i vasa draga baba bice istaknuti clan UKS- e .To je ulaznica za UKS , koje je svojevremeno preko svojih ljudi Draskovic i ” ozvucio” : Njegovi ljudi Corilic i Cotric kako se prica, sve rade kako im gazda zapoveda, tako da je u UKS ovaj tandem primio pola Loznice, svojih rodjaka, prijatelja, kumova itd ….Corilic je inace poznat kao sitan kriminalac i prevarant, koji kad se napije na knjizevnim manifestacijama, provaljuje pijan u sobe ucesnica knjizevnih manifestacija, gde je bio u ziriju i u dogovoru sa recepcionarima u toku noci provaljuje i napastvuje ucesnice manifestacija. A za prijem u UKS trazi pare. Velike. Na ruke. U cetiri oka. I jos jedan uslov, moras da pokazes clansku kartu SPO-a. Drugacije ni makac. I eto ko podrzava Vuka jedan manijak i jedan netalentovani Cotric, verna pudlica Vuka Draskovica. Pa ko ce za ovog bolesnika da glasa?! Dalje: Ako vam treba neka licna isprava pocev od pasosa, licne karte itd , najbolje da se obratite Vukovim ljudima, koji sede i na takvim mestima. Ako zelite dokument ekspresno, dobicete ga isti dan, ako se obratite tom i tom , tu i tu i dade njemu 200 evra za uslugu i date Vukovom posredniku jos toliko. Samo ovca moze da glasa za izlapelog Vuka, jer svi njegovi koje je on licno postavio na neka vazna mesta su i korumpirani i skloni nepotizmu. Zar neko moze da glasa za Vuka koji nam truje decu narkoticima?! Njega finansira narko i auto mafija. Oni upuceniji dobro znaju o cemu je rec. Zaustavite ovaj tumor i ovog jalovca , dok ne krene metastaza i ono malo zdravog u Srbiji, potruje svojim lazima i svojim podmetanjima. To je covek koji je uvek na silu zeleo vlast i na juris a potpomognut parama stranaca i nije se mirio sto je gubitnik i jedno veliko moralno posrnuce Srbije. I na ovom mitingu je izvizdan. Glasajte za patriote, a ne za izdajnike. Izlapeli Vuk se grcevito bori za fotelju, da bi ga imunitet stitio od nedela koja je pocinio i zato sto se ocajnicki plasi Haga… Cak je i Zoran Djindjic za njega govorio da je dusevni bolesnik i da treba da se leci . I opste je poznat njihov sukob. I mrtav Djindjic vise vredi od jednog upisanog Draskovica, cak je i sumnja postojala da li mozda Draskovic koji je dugo bio u sukobu ima nesto sa ubistvom postenog Djindjica. Cuj, imao ratnu formaciju, koja sigurno nije gadjala prackama, a u toj jedinici i kriminalce i profesionalne ubice itd. Tako se prica, a gde ima dima ima i vatre…. A prica se da u velikoj i bolesnoj ambiciji da osvoji vlast po svaku cenu mozda se cak bavio i eliminisanjem politickih protivnika, a to potom preusmerio u drugom smeru. Da se vlasi ne dosete.

Pseudonim ? Ili pravo ime…..

Novinaru pretio smrcu, stitio ga SPO!

Na listi kanditada za clanove mesne zajednice pod brojem 3 u mestu Macvanski Prnjavor nalazi se ime dusevnog bolesnika Milivoje Veselinovic zvani Lepotan koji je novinaru pretio smrcu i ciji je sin Zeljko odgovoran za pogibiju 21. sahistkinje Sladjane Jovanovic rodjene sestre te novinarke , jer je vozio u pijanom stanju, od dana udesa do dana danasnjeg je vredjao, sikanirao i pretio smrcu uglednom novinaru i knjizevnkiku Slavici Jovanovic dobitnici najznacajnijih knjizevnih nagrada u Srbiji., sestri pokojne Sladjane, zbog organizovanja memorijalnog sahovskog turnira koji nosi ime Sladjane Jovanovic, a o cemu su pisale mnogobrojne novine . Istoj toj Slavici je receno da je Milivoje Veselinovic Lepotan dusevni bolesnik i da na njega ne obraca paznju. Cudo se neko nije setio Slavicu da pozove . Al ne vredi, Prnjavor je dokazao da ne voli bolje od sebe. Koliko znam Jovanovicka je presavila tabak i slucaj ce se najverovatnije okoncati u Strazburu. Prnjavor treba da se stidi, sto mu se medju kandidatima nalaze i jedan homoseksualca i jedan kleptoman i jedan dusevni bolesnik, itd. Od zla oca i od gore majke. Da je ovo izbor za najvecu budalu, a citajuci imena sa spiska , retko koga da bi iskljucila. Al ajd da vidimo i to….
https://mail.google.com/mail/?ui=2&ik=88ffcad58c&view=att&th=14480ac9a29beb7c&attid=0.2&disp=safe&realattid=f_hs9prrn21&zw

Na izbornoj listi u Macvanskom Prnjavoru za clanove Mesne Zajednice, medju kandidatima nalaze se : i jedan dusevni bolesnik i kleptoman ima i homoseksualaca i ostalih sa robijaskim biografijama koji se se na ovoj sramnoj listi visoko kotiraju . A imate i onih sa zatvorkim stazom. Pravi umetnici, svirali na klaviru. Braca bas zalegla. Svaka vam cast. Ko za ove sa koca i konopca da glasa? Da imaju obraza na toj listi ne bi ni bili. Svako ko bude zaokruzio dusevnog bolesnika Milivoja Veselinovica Lepotana stolara, dokazuje da je saucesnik i da ga podrzava u onome sto je radio godinama A on je , zaplasivao , pretio smrcu kompromitovao i vrsio psihicku torturu nad Slavicom Jovanovic koja je novinar i knjizevnik i ciji je sin Zeljko Veselinovic odgovoran za pogibiju rodjene sestre Sladjane Jovanovic koja je imala samo 21. godinu kad je poginula. Jel vi to podrzavate kad novinara neko sikanira i preti mu smrcu. Pozivajuci se na svoju ” mocnu snajku” Vesnu Veselinovic koja radi u Vrhovnom Kasacionom Sudu i koju zovu Petrojka u , u skladu sa svojim “sifonjer” izgledom a koliko je mocna govori i podatak da se udala za Zeljka Milivoja Veselinovica, najobicnijeg stolara- kursistu. Sto se za pravnika ili nekog diplomatu nije udala, Kad je ta “sifonjerka” toliko mocna , a koja opet preti svojom navodno prijateljicom i Natom Mesarevic za koju se odavno prica da je na platnom spisku Draskovica. I Milivoje je dobijao novac da sve to radi ali od SPO, koji ga je ubacio u SPS da ih podriva.. Jet to vi samo za takve glasate, nasilonike gore od sebe. Prnjavor treba da se stidi. I do sad ste imali funkcionere poput sina prote Srecka , a evo sta lokalni trgovci govore o njemu , krade po prodavnicama., najobicniji prevarant i sitan kriminalac, koji zivi na grbaci svog oca i zivi od prevara, kao i svi iz SPO. koje finansira auto i narko mafija. Alo, ljudi opametite se. Bojkotovati takve izbore, gde Vam diriguju uvlakace Vuka Draskovica veleizdajnika, koji uskoro ide u Hag! Nije valjda da niste znali? Ovde ima mnogo posla i za istrazne organe i za policiju.https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn2/t1/1958144_534922319955374_1273179474_n.jpg

http://www.mojenovosti.com/index.php?option=btg_novosti&idnovost=88711&%D0%A3%D0%96%D0%90%D0%A1!-%D0%9D%D0%95%D0%A3%D0%A0%D0%9E%D0%9F%D0%A1%D0%98%D0%A5%D0%98%D0%88%D0%90%D0%A2%D0%90%D0%A0–%D0%94%D0%A0.-%D0%89%D0%98%D0%89%D0%90%D0%9D%D0%90-%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%9D%D0%98%D0%9C%D0%98%D0%A0%D0%9E%D0%92%D0%98%D0%8B–%D0%A1%D0%95%D0%94%D0%90%D0%9C-%D0%93%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%9D%D0%90-%D0%91%D0%98%D0%9B%D0%90-%D0%9D%D0%90%D0%A7%D0%95%D0%9B%D0%9D%D0%98%D0%9A-%D0%A8%D0%90%D0%91%D0%90%D0%A7%D0%9A%D0%95-%D0%9F%D0%A1%D0%98%D0%A5%D0%98%D0%88%D0%90%D0%A2%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%95–%D0%98%D0%90%D0%9A%D0%9E-%D0%88%D0%95-%D0%9F%D0%A0%D0%95-%D0%94%D0%92%D0%95-%D0%94%D0%95%D0%A6%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%9F%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%A8%D0%90%D0%9B%D0%90-%D0%94%D0%90-%D0%98%D0%97%D0%92%D0%A0%D0%A8%D0%98-%D0%A1%D0%90%D0%9C%D0%9E%D0%A3%D0%91%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%92%D0%9E-%D0%97%D0%91%D0%9E%D0%93–%D0%9D%D0%95%D0%A3%D0%97%D0%92%D0%A0%D0%90%D0%8B%D0%95%D0%9D%D0%95-%D0%89%D0%A3%D0%91%D0%90%D0%92%D0%98-#.U1WYNgdvs3M.facebook

http://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti/world/item/1257-sg-1268

http://www.crveneberetke.com/skandal-zloupotreba-sluzbenog-polozaja-i-pretnje-smrcu/

http://anti-censura.com/ekskluzivno-slobodan-milivojevic-advokat-demontiranje-drzavne-bezbednosti-legijin-advokat/

POVODOM 25 GODINA HAOSA KOJI U SRBIJI IZAZIVA BRACNI PAR VUK I DANICA DRASKOVIC

понедељак, 09 децембар 2013 22:54
Napisala Србијански глас
23 komentara

(21 glasova)

Србијански глас

Prošlo je skoro četvrt veka od kako je ondašnja jugoslovenska javnost
sa zgražanjem i gađenjem pratila kako do tada nepoznati novinar i
pisac Vuk Drašković širi versku i nacionalnu mržnju. Istovremeno,
beograđani su skoro svakodnevno gledali ulične svađe njega i njegove
neobuzdane žene Danice. Ovo dvoje bivših državnih službenika (ona
nekadašnji sudija za prekršaje, on bivši novinar Tanjuga i bivši
savetnik u kabinetima komunističkih bogova), naprasno su se
penzionisali kao nesposobni za rad (u žargonu, dobili su status
“mentalnih invalida”) i kao takvi, oslobođeni svih briga, krenuli sa
ulice da ljuljaju već trošnu zgradu tadašnje države. Posao im nije bio
težak. Lakovernih je bilo na sve strane. Od tada do danas, besramno su
se obogatili, direktno ili indirektnu učestvovali su u pljačkama svih
režima i otvorenoj izdaji zemlje. Neko na Vuka još računa. Ko bi drugi
mogao javno da traži da Kosovo bude izbrisano iz Ustava Srbije? I on i
Danica imaju panični strah od toga da bivši šef Državne bezbednosti
Radomir Marković ne progovori. Da ne iznese dokaze o tome koga su sve
opljačkali, prodali i prevarili. Na njihova nedela podseća naš urednik
Milan Glamočanin, bivši načelnik u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Kad su kasnih osamdesetih godina prošlog veka, Vuk i Danica Drašković
krenuli u osvajanje vlasti, moći i novca, niko nije ni slutio gde su
granice njihove pohlepe. Ali, da su im ambicije bile nebeske, to je
bilo odmah jasno. Ovaj crnogorsko-hercegovački par koji se polovinom
prošlog veka dokopao Beograda, nije ni prvi ni jedini iz pasivnih
dinarskih krajeva koju su poželeli to isto. Ali, način na koji su njih
dvoje to uradili, više je nego sraman.

Oni koji su do kraja prošle decenije još verovali da je Vuk večiti
opozicionar a Danica heroina slobodnog uma, moraju danas da se suoče
sa činjenicom da je ovo dvoje vlastohlepnih i srebroljubivih ljudi
zloupotrebilo sve srpske nacionalne mitove i sve bolne tačke srpskih
usuda, samo da bi se dokopali vlasti, milionskih poslova i nekretnina,
ali i da bi čopore svoje bliže i dalje familije smestili što udobnije,
na trasi “Živke ministarke”, od Slavije do Terazija. I uspeli su u
tome. Ali, po koju cenu? Sabiranje žrtava bračnog para Drašković dugo
bi trajalo.

Istorija bolesti Vuka i Danice Drašković, duga je i zaslužuje barem
jednu knjigu, deblju od svih koje je Vuk, svojim mediokritetskim perom
do sada napisao.

Danas, pred kraj 2013. godine, posle dvadeset godina njegovih urlika i
pokliča, posle svih mogućih i nemogućih saveza u kojima je bio (protiv
muslimana i sa muslimanima, protiv Albanaca i sa Albancima, protiv
Hrvata i za njih…), Vuk Drašković je spreman na novo sluđivanje
Srba. Ali, na njegovu žalost, malo je onih koji su još uvek spremni da
mu naivno poveruju u ono što priča. A, raspričao se o predaji Kosova
kako “istorijskoj nužnosti” i izjavljuje da trajnog rešenja kosovskog
problema ne može biti dok god je na snazi preambula Ustava Srbije,
kojom se, “stvara lažni utisak da Srbija ima nekakav suverenitet nad
Kosovom” !

Poslednjih meseci, počeo je Vuk, po nalogu svojih mentora, da se nudi
sadašnjoj srpskoj vlasti kao čovek koji će reći ono šti niko drugi ne
sme i ne može, da Kosovo treba izbrisati iz Ustava, što će reći i sa
lica srpske zemlje! Treba samo da ga neko vrati u parlament, možda
sutra i u vladu, pa će on obaviti šta treba. Istina, on se u tom
zanatu skoro četvrt veka odlično snalazio. Govorio je da treba udariti
na Hrvatsku i Bosnu u ime zaštite srpskog naroda i srpskih zemalja, a
onda, samo nekoliko godina kasnije, vikao je iz sveg glasa da treba
pohvatati i u tamnicu baciti sve one koji su se usudili da učestvuju u
bratoubilačkom ratu! Bio je i vrhovni komandant Srpske dobrovoljačke
garde i pozivao na dezerterstvo i kapitulaciju u isto vreme! Bio je
ogorčeni protivnik albanskog Kosova, a danas bi da ga pokloni
Albancima!

“Šta će nam ta preambula. Da li nam je potrebna preambula da bi Srbi
znali gde je Kosovo i šta je njima Kosovo. Kosovo je za srpski narod
bio njegov Jerusalim i onda kada je bilo kratko u sastavu države
Srbije, i svih onih vekova kada nije bilo u sastavu države Srbije, i
kada, čak, nije bilo ni države Srbije”, govori Vuk nedavno za “Tanjug”
pa dodaje:

“Trebalo bi tom pitanju posvetiti mnogo emisija na našim najgledanijim
televizijama. To dugujemo narodu, jer je narod neobavešten. Mi ne
možemo kažnjavati narod zbog toga što mu se ne saopštava istina. Neka
te patriote koje govore, posle svega, da Srbija ima suverenitet nad
Kosovom i da mora da ga čuva, objasne narodu u čemu se ogleda taj
suverenitet. Ne može neko, da se u Srbiji zove srpskom desnicom a da
bude protiv Zapada, i da bude protiv Evrope”.

Vukovi nalogodavci planirali su da Srbiju drže što dalje od Evropske
unije, pa su smislili ideju da već ocvalog i prilično omraženog vođu
upokojenog Srpskog pokreta obnove, stave pred nemoguću misiju-da počne
sa javnom promocijom ideje brisanja Kosova iz Ustava Srbije. Znajući
da to nikako neće ići, pre svega zbog izričitog stava Rusije, Brisel i
Vašington su uslovili ulazak Srbije u EU, priznavanjem Kosova i
brisanjem ove srpske pokrajine iz Ustava. Do toga neće i ne može doći,
kao što neće i ne može doći do ulaska Srbije u EU. Ne pod ovim
uslovima.

Šta je onda posao Vuka Draškovića i kome on danas na političkoj sceni
Srbije treba, nakon svih nesreća koje je ostavljao iza sebe? Po svemu
sudeći, još uvek neko u najcrnjim krugovima bivše administracija Bila
Klintona, računa na tračak nade da bi neko dovoljno lud izbrisao
Kosovo iz Ustava Srbije. Treba samo naći nekog još luđeg da pokrene
“inicijativu”. A, Vuk Drašković je procenjen kao idealan za taj posao.
I ranije je važio a i sada to potvrđuje, da sa pravom nosi epitet
“ludaka sa misijom”.

Nedavno je bivši šef Državne bezbednosti, Radomir Marković,
najavljujući objavljivanje nekakvih dosijea, ponovo postao velika
opasnost za Danicu i Vuka. Na njene pretnje nije se dugo čekalo. Odmah
je izjavila da je”…pomilovanje Radeta Marković, masovnog državnog
ubice, zastrašujuća je slika naše stvarnosti i našeg predsednika
države! To se nije moglo desiti za vreme mandata Borisa Tadića, a
zašto se sada dešava pitanje je na koga je Nikolić dužan odgovor.
Pomilovanje nije moguće, nije pravedno, nije moralno, nije politički
ili ljudski ispravno. I, ako se to desi, ja ću, nadam se, zajedno sa
ostalim žrtvama tog nezapamćenog brutalnog ubijanja nedužnih građana,
suditi i presuditi Nikoliću. Neće biti nikoga da ga pomiluje od te
kazne koju neće izbeći!”.

Da je bilo ko drugi ovako javno preko novina (Alo, Kurir) zapretio
Tomislavu Nikoliću, istog momenta bi odred specijalnih jedinica bio
pred njegovim vratima. Takav neko bi bio ekspresno sproveden u zatvor
bez suđenja. Ali ne i Danica Drašković! Ona može svakome nekažnjeno da
preti i da, kao u rodnoj Crnoj Gori, najavljuje krvne osvete.
Drašković je srpski Mefisto bez koga ni konačna srpska propast neće
doći.

Međe Vuka manitoga

Slučaj Vuka Draškovića, lažnog cara Šćepana, mnogo je više klinički, a
mnogo manje četnički, te tako danas potvrđuje tezu da je Srbija
sigurna kuća i najbolja domovina populističkih hohštaplera bez morala
i stida.Od siromašnog koloniste iz Hercegovine, zajedno sa svojom
suprugom Danicom Drašković (iz siromašnog Bjelog Polja), postaće ubrzo
gazda i gospodar. Opelješio je Beograd i Srbiju za nekoliko stotina
stanova, lokala, vila, za desetine miliona evra. Njegov šurak Veselin
Bošković ubijen je zbog pohlepe, a brat mu je Rodoljub zbrisao iz
Srbije, nakon što je takođe opljačkao Srbiju za desetine miliona

Drašković je bivši novinar, bivši savetnik, a po potrebi raznih režima
i cinkaroš, tribun, lažov, ministar, pisac, nevernik, vernik,
komunista, antikomunista, Hrist i antihrist, šovinista i mondijalista,
srpska sablja u Sandžaku, kosovski plačni Jeremija, i ko zna šta sve
još u dosadašnjoj biografiji, Vuk Drašković danas “hrabro i odlučno”
preporučuje obračun sa preostalim Srbima na Kosovu.

Na poslednjoj jednoj sednici Glavnog odbora Liberalno demokratske
partije, Draškoviće je pred svojim tadašnjim kompanjonom Čedomirom
Jovanovićem doslovno rekao da je u Srbiji na sceni ponovo “1990.
godina” i “plima ludila”.

Onda je nastavio još žešće:

“…Ovog 9. decembra, opet će se glasati o budućnosti Srbije, ali u
Briselu. Savet Evropske unije glasaće o onome što se uradilo u Srbiji
do tog 9. decembra, rekao je Drašković. Mi nećemo dobiti status
kandidata ako našu budućnost u decembru, kao što čine sada, trasiraju
ljudi u čijim mozgovima rastu balvani…To su isti oni iz 1990.
godine, isti akademici, pisci, mileševski crni anđeli, žurnalisti,
mafijaši, koji su u međuvremenu dobili i podmladak…U kojoj se to
šumi seku balvani na Jarinju? U istoj kao i oni u Kninu! Oni koji su
govorili da se Knin brani u Tenju, sada govore da se Srbija brani na
Jarinju!”

Je li to govorio onaj isti Vuk Drašković koji je u predvečerje
strašnog krvoprolića potpaljivao upravo Srbe u Kninu i hrabrio njihovu
“balvan revoluciju”? Je li to onaj isti Vuk Drašković koji je na
osnivanju nacionalističkog društva “Sava” (preteče Srpske radikalne
stranke i Srpskog pokreta obnove) u Novoj Pazovi 6. januara 1990.
godine pretio da će srpski Knin, srpska Kostajnica, srpska Lika,
srpski Dvor na Uni, srpski Karlovac, srpski Ogulin i sve ostalo čega
je mogao da se seti, postati deo “srpskih zemalja”, milom ili silom?

Ko ga dobro poznaje, nije mu teško da odgovori na ta pitanja…Ovaj
bezumnik, koji je crtao “šarene mape” Bosne i Hercegovine i donosio ih
rušitelju Jugoslavije Stjepanu Mesiću na “autorizaciju” (pa mu je
Mesić podrugljivo rekao: “…Nacrtaću Vuče i ja tebi jednu!”), 2011.
godine, javno se udvarao Čedomiru Jovanoviću, sve gadeći se
“akademika, pisaca, mileševskih crnih anđela, žurnalista i mafijaša”,
kao da ih nikad nije poznavao, kao da nije svoj bestidni pohod počeo
upravo sa tim istim “žurnalistima”, patetičnim pesnicima, akademicima
i ljubiteljima slavskih kolača i mileševskih anđela.

Ali, ima nas nekoliko miliona koji se i njega gade. To su oni
“evroljubi” kojima se prikrao u poslednje vreme, uvidevši da sam na
izbore ne može jer je politički mrtvac.

U knjizi “Zloupotrebljene institucije – Ko je bio ko u Srbiji
1987-2000”, koju je izdao “Fond Biljana Kovčević Vučo”, Drašković je
“i bezbednosnih razloga” zaobiđen u širokom luku.

Bivši čovek i njegova prošlost

Samo dvadesetak godina ranije, slao je Vuk Drašković svoju paravojnu
formaciju, svoje tek formirane “gardiste” sastavljene od uličnih
fajtera, nedokazanih sportskih šampiona i mase lumpenproletera, da
izginu ako treba samo da odbrane volju za samostalnost Srba u
Hrvatskoj, i njihovo pravo da svoje nove granice nacrtaju upravo
“balvanima” i sličnim barikadama.

Mada je od tog suludog i strašnog vremena do danas proteklo mnogo vode
bratskim rekama Savom i Drinom sa pritokama, ali i mnogo krvi, i
uzvodno i nizvodno, Vuku Draškoviću nije na pamet palo da makar negde
položi venac tragičnim herojima ništavila, u koje ih je on lično
oterao, svojom otrovnom ideologijom.

Na takve parastose odlazi samo mitološkom linijom svakog dinaroida,
od Slavije do Terazija i Trga Republike. Sve van Beograda za njega je
uvreda. Danas se otvoreno stidi onih koji su ginuli za njega i zbog
njega, a jednom godišnje obilazi samo spomenik Knezu Mihailu i polaže
venac u znak sećanja na poginulog mladića, Branivoja Milinovića, koji
je pao od revolverskih hitaca požarevačke policije 9. marta 1991.
godine, ali na sasvim drugom mestu, u bivšoj ulici Maršala Tita (danas
Kralja Milana).

Zašto Drašković “žali” za Milinovićem na pogrešnom mestu? Ko ga dobro
poznaje, za njega je dobro mesto samo ono gde on može da napravi svoje
političko pozorište, ono koje mu nudi maksimum mogućnosti za ličnu
promociju, a to je u ovom slučaju Trg Republike, i spomenik Knezu
Mihailu.

Službin pevač za javne namene

Zavrbovan još kao student (sa kodnim imenom “Prenj”), bio je dika i
ponos jugoslovenske UDBE, službina kreacija od glave do pete, spreman
na sve samo da nahrani svoju bolesnu sujetu, da reši svoje dinarske
komplekse i pokori i leve i desne oko sebe, te da se konačno kao čovek
udomi u gradu Beogradu, tom mitskom okupljalištu ambiciozne sirotinje,
prevaranata bez stila i čitavih seoskih zadruga, od Crne Gore pa do
Banije i Like.

Bio je dobar pisac samo za onoga ko nije pročitao ništa ozbiljnije od
njega samoga. Na žalost, mnogima je sa njim književnost i počela i
završila…

Nastanio se Vuk Drašković, još osamdesetih godina, u srca i duše
naivne mase željne promena, gladne istine o Drugom svetskom ratu,
izluđene od decenija raznih komiteta i centrala, i tu je ispustio svoj
ideološki otrov, kopajući po ranama iz Drugog svetskog rata.

Drugi ginu, Vuk ratuje iz kabineta

Pokrivajući sebe promocijom četnika i kralja, gde je god postojala
nesloga, i podela na mi i vi on je to vešto znao da iskoristi. Tamo
gde je stigla njegova ideološka baklja, gorele su kuće i proganjani su
ljudi, ubijano je sve što se miče.

Mada je lično slao razne dobrovoljačke formacije da ginu u Hrvatskoj
ranih devedesetih godina, nikad ga nijedna pravosudna institucija ni u
Srbiji ni u Hrvatskoj, pa čak ni u Evropi, nije pozvala makar na
informativni razgovor zbog huškanja na rat i formiranja paravojnih
formacija.

Tek kad je u ratnom okršaju poginuo Đorde Božović Giška (inače,
školski drug potpisnika ovog teksta) ali i mnogi drugi manje znani,
postalo je jasno da to Drašković direktno u smrt šalje sve same
“državne neprijatelje”, ulične heroje…

Onako epski tragikomičnog, sa jednom iščašenom psihologijom, bio je
idealan za pokazivanje “kako ne treba”. Čak toliko idealan da je mogao
i osvedočeni autokrata kakav je bio Milošević, da sebe predstavi kao
razumnu i liberalnu ličnost.

Bolje opozicije od Draškovića, Milošević nije moga ni da zamisli! Sve
dok je on bio opozicija, Milošević je bio realna vlast. Pokazaće to i
događaji uoči vanrednih izbora 2000. godine, kad je posle deset godina
formirana prva opoziciona koalicija bez učešća njegovog Srpskog
pokreta obnove. Bez njega i njih, pobeda je bila izvesna. Ona se i
desila upravo zato jer su mesecima ranije sve obaveštajne službe
Zapada informisale i Zorana Đinđića i Vojislava Koštunicu, i neke
druge opozicione lidere, da sa Draškovićem rušenje Miloševića nije
moguće.

Takav Vuk Drašković, nakon svega što je učinio na štetu Srba i Srbije
(sve slaveći i državu i naciju) bez imalo uvijanja kaže:

“…Posvađajte te predsednike opština dole koji se protive nezavisnom
Kosovu, kako bi se privelo kraju to pitanje…”. Isto kao i na
početku svoje štetočinske karijere, Drašković uvek igra na kartu
srpske nesloge, jer je kao najopasniji virus: gde se nastani tu i
razara, dok ne uništi…

Nove generacije ne pamte kako je taj i takav Vuk, čim je malo
zacvilio u Miloševićevom zatvoru, odmah oslobođen, kako je napisao
jedno pokajničko pismo zloglasnoj “crvenoj veštici” Mirjani Marković,
i kako je posle toga bio na razgovoru “kod predsednika”, nakon čega je
novinarima saopštio neverovatno otkriće, da je “g. Milošević jedan
šarmantan čovek”, a kasnije sa svojom strankom postaće i njegov
koalicioni partner.

Mračne devedesete donose Srpskom pokretu obnove i Vuku Draškoviću
ogroman novac, stanove, poslovne prostore, a istaknuti članovi i
simpatizeri njegove stranke i njegove najbitinije udvorice, članovi
šire i uže familije, postaju jedinstveni na udarničkom poslu masovne
pljačke Beograda. Dolazak SPO na vlast u glavnom gradu, bio je nalik
okupaciji Turaka janičara i njihovom prirodnom pravu pobednika na
pljačku propisanu šerijatom.

Čim je pokojni Zoran Đinđić sa Demokratskom strankom postao realna
opasnost za Srpski pokret obnove u Beogradu, Drašković kreće u
kampanju protiv njega, nazivajući ga najružnijim imenima, poredeći ga
sa najgorim štetočinama, lihvarima i kriminalcima. Đinđić je samo tri
meseca bio gradonačelnik, a onda ga je Danica Drašković, uz pomoć
SPS-a, smenila i postavila Spasoja Krunić. U tom tragičnom vremenu
Danica je, sa svojim bratom Veselinom Boškovićem, koji je bio direktor
Direkcije za izgradnju grada, otela od građana preko hiljadu stanova i
lokala i podelila ih svojim sestrama, zetovima, sestričinama i rodbini
iz Bjelog Polja i svojim mnogobrojnim ljubavnicima, koje je menjala
kao čarape. Vuku nije pala na dušu ova smena, i nije mu zasmetalo da
mu oda počast kad je ubijen, i da biranim rečima govori sve najlepše o
čoveku koga je iskreno doživljavao kao neprijatelja i koga je mrzeo.

Vuk dlaku menja, ali ćud nikako

Kad se saberu sve epske prevare i sve nacionalne mitomanije koje je on
lično vulgarizovao, nema nikave sumnje da je Vuk Drašković bio iznad
svojih mogućnosti Jer, sa Vukom su stvari uvek bivale delikatnije: on
je od “crvenog Vuka” koji je igrao Kozaračko kolo u Studentskom gradu
u Beogradu 1968. godine u slavu Josipa Broza Tita i još više
socijalizma, postao jedan folklorni nadričetnik koga se gadila većina
preživelih vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Od tada pa sve do formiranja prve Miloševićeve opozicije bez Vuka
(koalicija DOS) “faktor Danica” u njegovom javnom biću bio je ravan
faktoru Mirjane Marković u životu Slobodana Miloševića. Ako ne i više
od toga…

Tu i faktor brojnosti rodbine Danice Drašković koja je bila i ostala
znatno superiornija u odnosu na Vukovu rodbinu. Kad se desila “Ibarska
magistrala” i izginuće Draškovićevog obezbeđenja, istraga je pokazala
da je neko iz “ubilačke službe”, komunicirajući verovatno sa
pretpostavljenim, izgovorio sledeću rečenicu: “Đubre je živo”, ili
nešto slično, što je kasnije išlo u prilog tezi da je meta likvidatora
najverovatnije bio brat Danice Drašković, Veselin Bošković, a ne Vuk.
A zašto, odgovoriće neka druga vremena.

Ipak, prateći tezu o ogromnim mahinacijama u Beogradu sa poslovnim i
stambenim prostorom koje je sprovodio lično Veselin Bošković kao
direktor te ustanove (u vreme kad su janičari Srpskog pokreta obnove
doslovno opljačkali glavni grad), verovatnoća o “sukobu interesa” sa
nekom malo opasnijom grupacijom unutar režima i oko njega je
stoprocentna. Odatle pa do planiranih ubistava na Ibarskoj magistrali
nije bilo daleko. Tu samo Vuk nije bio planiran.

Vuk citira Ničea: Vratiću vam se opet!

Uoči bombardovanja 1999. godine, naglo je iz Miloševićevog aparata
došla naredba da film “Nož” rađen po istoimenom romanu Vuka
Draškovića, bude skinut sa filmskog i televizijskog repertoara. Jer je
to bio projekat snimljen parama tadašnje vlasti, kako bi Vuk dobio
“zalogaj”, da ne zavija po trgovima srpskih gradova, nego da uđe u
koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije, što je brže-bolje i
učinio. Tako je Srpski pokret obnove zajedno sa Srpskog radikalnom
strankom činio većinu u tadašnjem parlamentu, ali Miloševićeva vlast,
njegovi zakoni i njegova politika nijednog momenta nisu došli u
pitanje. Naprotiv, bilo je to doba apsolutne političke idile, jedne
neviđene harmonije zla, koja je na kraju i dovela do 78 sudnjih dana u
kojima je “Milosrdni anđeo” NATO pakta tukao Srbiju sa nebesa.

Upravo u takvim okolnostima, Vuk Drašković postaje, ni manje ni više
nego potpredsednik ondašnje savezne Vlade. Tu je funkciju “dužio” od
januara do aprila 1999. godine. Zašto je to tako bilo, potrudio se on
sam da objasni, tvrdeći kako je bio ucenjen da je s tog mesta
(potpredsednika Vlade) spasao mnoge živote od režima koji je bio
spreman da ratno stanje iskoristi za konačan obračun s političkim
protivnicima:

“…Da sam odbio, a bombe počele da padaju na Srbiju, svaki smećar na
ulici imao bi odrešene ruke da me ubije”, pravdao se Vuk. No, ako je
na tako neobičan način i u tako kratkom roku (januar-april) bio
“uhapšen”, pravo je pitanje ko se koga odrekao posle samo tri meseca
provedenih na tako visokom položaju: on Miloševića ili Milošević
njega?

Ubrzo, već 2000. godine, postaće jasno da Zapad neće kompromitovanog
Draškovića, da je čak jedna američka obaveštajna službe o njemu
napisala najgore moguće izveštaje kao o čoveku koji je “primitivni
nacionalista, pompezna budala, umišljeni idiot, nestabilna ličnost,
nepouzdan čovek” i slično. Čak je i film po njegovoj knjizi “Nož”
razmatran kao delo koje podstiče najgoru versku mržnju i ksenofobiju.
Kada je film Nož prikazan posle bombardovanja, svetski mediji su
javili da je film najveće smeće koje je snimljeno u kinematografiji. A
autor Noža se predstavljao, tada, kao Veliki Srbin!

Bivši dopisnik državne televizije Grčke Nikos Pelpas, još je 1994.
godine filozofski utvrdio da su Milošević i Drašković “jedan drugome
alibi za sve što čine, ili ne čine”.

No, ako je neko pomislio da će nove decenije novog milenijuma proći
bez Vuka Draškovića, očito se grdno prevario. Njegova novija pisanija,
poput knjige pod naslovom “Meta”, u kojoj on sabira, množi, deli i
oduzima sve što mu se do sada dešavalo, počinje mišlju slavnog
nihiliste Fridriha Ničea: “I tek kad me se budete svi odrekli, vratiću
vam se opet!”

I zaista, ulaskom u koaliciju sa Liberalno demokratskom partijom,
Draškovićnije promenio čak ni budžet, niti svoju suštinsku ideologiju
koja je, eto čuda, ponovo anacionalna, leva i komunistička! Naravno,
nije greh biti levičar, naprotiv, ali posle skoro dve decenije
četnikovanja…

Nema nikakve sumnje da je Mefisto Vuka Draškovića, od njega tri godine
starija supruga Danica Drašković. Ona je sa 40 godina života
proglašena za invalidskog penzionera, zbog ”duševnih poteškoća”. Vuk
nije mogao ni u toalet otići bez njenog odobrenja, ona je raspolagala
porodičnim budžetom. A kada se bacila na politiku, Vuk je svirao po
njenom diktatu. Samo je aminovao njenoj pohlepi da opelješi Beograd.
Daničine sestre dobile su po desetinu stanova, lokala, primile veliku
apanažu…Njen rođeni brat Veselin Bošković, kada je likvidiran,
ostavio je iza sebe, u vlasništvu, na svoje i ime žene i dece, preko
trideset stanova! Sa topčiderskog groblja prenet je u Crkvu na
Vidikovcu, jedini je Srbin čiji grob je u crkvi, što je suprotno
kanonu. A Veselin je, inače, bio ateista!

Osim vile u ulici Beogradskog bataljona 117 u Beogradu, Draškovići
imaju i nekoliko stanova u Budvi i drugim gradovima…

U novoj kolaiciji, u kojoj liže dupe Aleksandru Vučiću, Vuk je
obezbedio Daninoj rodbini nove privilegije. Danin zet Ljubo Mirković,
policajac iz Nikšića, a potom upravnik zelene pijace na Banjici,
prošlog meseca poslat je u Trst, za konzula Srbije. Snežana Miljanić,
direktorka Beogradskog sajma novi je konzul u Torontu…Dana potrebuje
velike količine novca. Samo za plastične operacija ova starica je
potrošila preko milion evra. Ima se, jer Vuk nastavlja da zavija novom
gospodaru.

(Nastavak u sledećem broju)

MAGAZIN TABLOID

NAJNOVIJE OD СРБИЈANSKI GLAS

Tekst objavljen u Srbijanskom Glasu preporucujem citaocima, ko je tekst koji se cita u dahu i koji ostavlja bez daha…CITAJTE SRBIJANSKI GLAS! ISTINU I SAMO ISTINU!

http://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti/world/item/1257-sg-1268

http://www.kmnovine.com/2014/11/vuk-draskovic-bi-da-izda-il-da-crkne.html

ДА СЕ ВУК ДРАШКОВИЋ ШТО ХИТНИЈЕ ИСПОРУЧИ ХАГУ

ПЕТИЦИЈУ ПОТПИШИТЕ ОВДЕ !

http://www.peticije24.com/108163