Мирољуб Лабус, идеолог уништавања банкарског сектора у Србији, враћа се поново на сцену по налогу Светске банке са задатком „да уради дубинску анализу Министарства финансија и његових управа“. Можда не знамо тачно шта добијени задатак значи, нагађамо да Лабус није довољно завршио уништавање српске економије на почетку 21. века, треба да истражи „критичне тачке“ и да доврши све започето.
Угледни економски консултант Милан Ковачевић, у изјави за Вести онлине, сматра да је ово добра вест и да јавност треба да добије на увид анализе које ће урадити Мирољуб Лабус зато што су, наше финансије у катастрофалном стању, лоше организоване, што се највише види у Пореској управи у којој влада потпуни хаос.
Баш тако! Питамо се ко је одговоран за тренутно стање, које је врло прецизно описао Милан Ковачевић. Управо Мирољуб Лабус!
После уништења банкарског сектора, уважени професор са правног факултета, је са својим штићеницима Динкићем и Милицом Бисић, наставио да ради „по задатку“, највише на урушавању пореског система и Пореске управе Србије. Не знамо како и зашто, по добијању власти 2012.г. нова коалиција СНС-СПС, иако није имала разлога, за трећег члана узела је Уједињене регионе Србије, још мање разлога било је да УРС-у припадне сектор финансија. Нови министар био је Млађан Динкић, а главни „реформатор“ пореског система Милица Бисић (највећи мрзитељ српских малих привредника и предузетника). И тада креће суноврат српских финансија, баш онако како је и описао Милан Ковачевић у својој изјави.
Да подсетимо шта су то ученици г. Лабуса урадили: повећали порез на добит са 10 на 15%, стопу ПДВ-а са 18 на 20%, порез на дивиденде са 10 на 20%, касније нижу стопу са 8 на 10%, обећали нулту толеранцију сиве економије – у пракси све супротно урадили (заштитили велике неплатише и тајкуне, мале привреднике и предузетнике су блокирали за све неизмирене обавезе, често погрешне) што је довело до најмање наплате пореских прихода у периоду од 5. октобра. Буџет је био пред колапсом који је само одложен додатним задуживање од преко 9 милијарди евра, за само четири године владавине највећег економског реформатора, до сада незабележеног у историји нове ере. Тренд задуживања се наставља. Да поновимо, Светска банка је доделила задатак Мирољубу Лабусу да оцени катастрофално стање финансија у Србији ! (стање које су направили његови штићеници).
Каква год да буде анализа и закључци, сигурни смо да ће после тога Србија: још више узимати стране кредите, повећати порез на потрошњу (ПДВ), смањити пензије и плате јавном сектору, повећати цену струје, јавна предузећа дати у ЈПП (јавно приватно партнерство), Пореска управа Србије ће бити у још већем хаосу (са намером направљеном), ићи ће се на даљу продају свих предузећа у реструктурирању, Телекома, Аеродрома и ЕПС-а (као круне свега).
Спаса нам нема, тонемо брзином светлости!
Апел интелектуалаца
Дужни смо да бранимо изборну вољу грађана Србије!
Зато позивамо све који су против прекрајања изборне воље грађана, којима је стало да Србија буде демократска земља, који захтевају да се поштује глас народа, да се придруже у борби против лажи и прекрајања изборних резултата.
Упозоравамо грађанина Александра Вучића да покушајем изборне крађе преузима одговорност за дестабилизацију земље.
Потписници:
1. академик Матија Бећковић
2. академик Коста Чавошки
3. академик Светомир Арсић Басара
4. академик Александар Ивић
5. проф. др Мило Ломпар, професор на Филолошком факултету у Београду
6. проф. др Јасмина Вујић, професор на Калифорнијском универзитету у Берклију, САД
7. проф. др Санда Рашковић Ивић
8. професор Бошко Обрадовић
9. проф. др Миладин Шеварлић
10. доц. др Милош Ковић, историчар, доцент на Филозофском факултету у Београду
11. доц. др Милош Јовановић, доцент на Правном факултету у Београду
12. Александар Симић, адвокат, бивши судија Уставног суда
13. проф. др Љиљана Чолић, професор на Филолошком факултету у Београду
14. др Драган Хамовић научни сарадник на Институту за књижевност и уметност
15. др. Тамара Миленковић Керковић
16. проф. др Драган Чорбић
17. Миливоје Глишић, новинар, публициста и бивши амбасадор
18. проф. др Срђа Трифковић, историчар
19. Милослав Самарџић, публициста
20. Владимир Кршљанин, дипломата, књижевник и научни радник
21. др Срећко Ђукић, амбасадор
22. др Зорица Кубуровић, лекар
23. проф. др Александар Липковски, професор на Математичком факултету у Београду
24. доц. др Зоран Чворовић, доцент на Правном факултету у Крагујевцу
25. проф. др Љубомир Протић, професор на Математичком факултету у Београду, у пензији
26. мр Владимир Димитријевић, књижевник и професор у гимназији у Чачку
27. Петар Лађевић, социолог
28. др Срђан Шљукић, универзитетски професор у Новом Саду
29. др Александар Исаковић, офтамолог
30. проф. др Бранко Ристић, професор на Учитељском факултету у Приштини
31. проф. др Владимир Вишњић, професор математике и физике, Temple University, Филаделфија, САД
32. проф. др Милан Распоповић, директор Математичке гимназије у пензији
33. проф. др Тамара Миленковић Керковић, професор на Економском факултету у Нишу
34. проф. др Драгољуб Кечкић, професор на Математичком факултету у Београду
35. проф. др Братислав Обрадовић, професор на Физичком факултету у Београду
36. доцент др Ненад Сакан, доктор физичких наука
37. др Благоје Ристовић, доктор физико-хемијских наука
38. др Мирјана Павловић, Институт за општу и физичку хемију, Београд
39. др Јелена Ковачевић Дојчиновић, Астрономска опсерваторија, Београд
40. др Наташа Тодоровић, Астрономска опсерваторија, Београд
41. Милорад Црњанин, новинар
42. Љубивоје Шундић, економиста
43. пуковник Миленко Маринковић, бивши начелник Школе резервних официра
44. Никола Живковић, публициста
45. др Ружица Николић, физико-хемичар, виши научни саветник у пензији
46. мр Биљана Вујин, професор географије
47. др Снежана Спасић, виши научни сарадник ИХТМ-центар за хемију
48. др Михајло Спасић, саветник, редовни професор Београдског универзитета (молекуларна физиологија)
49. Драгица Јеличић, сарадник у ,,Пупину” у пензији
50. Кристина Королија, дипл. економиста
51. Предраг Королија, машински инжењер
52. др Миодраг Манигода, лекар специјалиста
53. Верица Корица, дипломирани филолог
54. др Светислав Ђурић, доктор електронике
55. доцент др Владимир Миловановић, електроника и телекомуникације, Универзитет у Крагујевцу
56. Ненад Вујић, дипломирани инжењер електронике и телекомуникација
57. мр Дарко Јаћимовски, Институт за хемију, технологију и металургију
58. Коста Димитријевић, књижевник
59. Мирослав Крстић, привредник
60. мр Милорад Маринковић, композитор и диригент
61. проф. др Томислав Петровић, професор на Машинском факултету у Нишу
62. проф. др Милорад Јеремић, професор Београдског универзитета у пензији
63. Александар Недић
64. Никола Милованчев
65. др Слободан Јанковић
66. пуковник Љубинко Ђурковић
67. мр Иван Костић
68. мр Предраг Митровић
69. Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког терора
70. Српски либерални савет
71. Проф. др Драгољуб Кечкић
72. Проф. др Братислав Обрадовић
73. Др Јелена Миновић
74. Др Јелена Ковачевић Дојчиновић
75. Милош Д. Миленковић, адвокат, Кливленд, држава Охајо
76. Др Зорка Вукмировић, виши научни саветник у пензији