Иако вредност деоница стално расте, штедише у Немачкој све више се суочавају са чињеницом да њихова уштеђевина стално губи на вредности. Откада је 2008. године почела финансијска криза, све више штедиша новац депонује на свој текући рачун иако камате стално падају. Куповање вредноносних папира за већину штедиша је – авантура и сматрају да је боље држати се даље од тога.
Индекс ДАX, који осликава пословање најуспешнијих немачких фирми, током прошле године “порастао” је за готово 30 одсто, али Немци су неповерљиви. Многи страхују да је тај раст први показатељ “пренадуваног балона” и питају шта ће бити са државним обвезницама кад криза евра постане још јача. Стручњаци објашњавају да штедише олажу одлуку ако се одлуче за неко улагање, а онда, због опречних информација, осете несигурност. Тада новац радије држе на текућем рачуну где им је увек доступан.
Крајем јула 2012. штедише су у банкама имале депонованих око две билијарде евра, показују статистике Немачке народне банке. То је скоро 41 одсто новчане имовине приватних домаћинстава у Немачкој. Крајем 2002. тај удео износио је једва 36 одсто иако су камате на штедњу биле знатно више.
У прошлости су приходи од камата, пошто се одузме инфлација, према правилу показивали позитивну реалну каматну стопу. Дакле, могао се, уз помоћ текућег рачуна или државних вредносних папира, избалансирати губитак куповне моћи и имовина, у најмању руку, полако повећавати. Данас је то тешко могуће, јер су камате прениске, упозоравају немачки економисти.
Зато многе штедише стоје у клопци реалне каматне стопе, јер уз помоћ камата више не могу да избалансирају разлику насталу инфлацијом. Улагање у злато не доноси никакве камате. Осим тога, прошла су времена када се то исплатило. Тако да много алтернатива нема.
Једна од њих су – дронице. Није чудо да чак и курсеви дионица у Немачкој стално бележе рекордне висине иако то за Немце није баш најомиљенији начин улагања. Народне банке својим “пумпањем” новца на тржиште све више терају улагаче према деоницама, јер се другим начинима улагања – на пример, обвезницама тешко нешто може зарадити, наводи “Дојче веле”.
Срна
