fbpx
Насловна / Свет / Азија / Трамп је потценио Кину

Трамп је потценио Кину

Иако Кина увози релативно мало из Сједињених Држава, она у овом трговинском рату има више расположивог оружја од свог противника

Баш када је трговински споразум између Сједињених Држава и Кине био на видику, преговарачи су вратили на почетак. Непосредан разлог за прекид преговора било је инсистирање Кине на знатно измењеном нацрту споразума, који, према администрацији америчког председника Доналда Трампа, није у складу са претходно договореним условима. Али главни узрок кинеских промена у нацрту – разлог који стоји иза њиховог оклевања да се удовољи америчким захтевима – лежи у фундаментално погрешној процени Трампове администрације.

Једноставно речено, САД су прецениле своју снагу. Споразум који је Кина изменила би обавезао кинеску страну да донесе неке законске измене које су захтевале САД, а сам споразум је испреговаран усред агресивне америчке кампање против кинеског телекомуникационог гиганта Хуавеја. Та кампања је подразумавала уврштавање те компаније на америчку трговинску црну листу – што би прекинуло њено снабдевање критичним технологијама – и притискање савезника да и они изолују компанију.

ДАЛЕКОСЕЖНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Иако ће овакви поступци без икакве сумње нашкодити Хуавеју, компанија ће врло вероватно надокнадити своје губитке успостављањем чврстих веза са другим брзо растућим кинеским технолошким компанијама. За остатак света, међутим, напади Трампове администрације на Хуавеј – и на Кину генерално – ће имати далекосежне последице.

Кина је исувише дубоко укорењена у глобалним ланцима снабдевања да би тек тако нестала. Изопштавање водећег светског индустријског произвођача – са тржиштем од 1,4 милијарди потрошача – озбиљно ће пореметити глобалне ланце вредности (ланац вредности је скуп активности које компанија која послује у одређеној индустрији обавља како би испоручила производ или услугу; прим. прев.) и бацити сенку на читаву светску економију.

Погрешне процене Трампове администрације су можда делимично настале због брзоплетости, у нади да ће забележити „победу“ уочи председничких избора наредне године. Али Сједињене Државе су такође убеђене да су у предности над Кином, која наводно има слабе адуте јер зазире од тешког приземљења своје економије. Али ствари не стоје тако.

Иако Кина увози релативно мало из Сједињених Држава, она у овом трговинском рату има више расположивог оружја од свог противника. Осим директног вршења одмазде кроз царине на пољопривредне производе и комерцијалне авионе, она би могла да пооштри контролу капитала, да се реши свог џиновског удела у америчким дужничким обвезницама, или да вештачки обори вредност своје валуте. (Талас повратне девалвације других светских валута који би био изазван последњом опцијом дестабилизовао би амерички долар, као и међународне монетарне институције.)

Зграда берзе у Шенжену

Међутим, Кина је до сада показала приличну уздржаност. Примера ради, упркос недавној депресијацији женминбија (кинеске валуте која се често изједначава са јуаном; прим. прев.) у односу на амерички долар, Народна банка Кине је изразила намеру да одржи стабилност девизног курса. Чак и ако је продубљивање тензија са Сједињеним Државама око трговине и технологије примора да предузме неке краткорочне мере одмазде, Кина ће вероватно наставити да буде уздржана и у догледној будућности.

Разлог је једноставан: умерени приступ служи дугорочним интересима Кине, и директно (кроз подржавање континуираног економског раста и развоја, очување социјалне стабилности и заштиту државног интегритета) и индиректно (кроз избегавање нових скупих поремећаја на глобалном тржишту). Иронично, то ће такође приморати Кину да се посвети темељним структурним реформама које захтевају САД.

ИЗБЕЋИ ТУКИДИДОВУ ЗАМКУ
Трговински рат је указао на ризике које са собом носи отворена економија. Али уместо да остатку света залупи врата, Кина покушава да заштити глобалну економску стабилност. Кинески лидери не верују да ће се тренд капиталистички вођене глобализације – од које Кина има највише користи али којој све више и сама доприноси – ускоро преокренути. С обзиром да Америка, према мишљењу Кине, остају водећи светски заступник слободног тржишта као модела према којем се креће Кина, њена одступања од ортодоксног слободног тржишта и њене злоупотребе државне моћи могли би потрести саме темеље америчке економије и угрозити њене институције.

Нема сумње, Кина и САД ће највероватније бити све више међусобно отуђене. Кина ће развити сопствене кључне технологије како би окончала своју зависност од САД и ојачати стратешке секторе који ће покренути њен економски развој.

Међутим, такав технолошки напредак на кинеској страни ће захтевати да држава спроведе структурне реформе. Она ће нарочито морати да заштити права интелектуалне својине и да успостави ефикасније тржиште капитала, како би подстакла основна научна истраживања, технолошке иновације и предузетништво. Препознајући улогу тржишта капитала у промовисању технолошких иновација, Кина ће, крајем овог месеца, отворити Одбор за научне и технолошке иновације на Шангајској берзи.

То не значи да ће Кина затворити врата за трговинске преговоре. Напротив, америчко-кинески трговински односи имају своје структурне неравнотеже, које је Кина спремна да исправи. Али, уместо да дозволи Трамповој администрацији да је натера на унилатерално повећање увоза – што би био приступ који је наиван и непромишљен – Кина ће инсистирати на фазном решавању проблема. Свет би требало да подржи овај метод, а нарочито би Вашингтон требало да олабави ограничења на извоз у Кину и поздрави кинеске инвестиције у САД.

За многе, Кина и САД изгледају као да упадају у „Тукидидову замку“, самоиспуњујуће пророчанство у којем хегемон, плашећи се изазивача, улази у рат за глобалну доминацију. Међутим, чак и ако се економски окршај између ове две земље настави, овај исход је далеко од неизбежног.

Амерички и кинески председници: Си Ђинпинг и Доналд Трамп

Недостатак узајамног политичког поверења није спречио САД и Кину да се укључе у обострано корисну трговинску сарадњу у протеклих 40 година, нити је омео недавни успон у кулутрној, образовној и другим разменама. У време када се две државе суочавају са многим заједничким изазовима – укључујући климатске промене, нуклеарне претње, тероризам, сиромаштво и нестабилност финансијског тржишта – остаје нам само да се надамо да ће америчка администрација још једном показати визију и мудрост неопходну за обнову такве сарадње са Кином.

ЏАНГ ЂУН

Џанг Ђун је декан Економског факултета на Универзитету Фудан и директор Кинеског центра за економске студије из Шангаја.

Превео Радомир Јовановић

Извор Project Syndicate

Нови стандард

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Александар Дугин: Срби су пробудили Русију, пробудили су и Кину и многополaрни свет

5 (3) МИНИСТАР одбране Александар Вулин и филозоф, социолог и геополитичар професор др Александар Дугин …

Хонг Конг: На локалним изборима продемократске снаге однеле апсолутну победу

4 (1) Представници продемократских снага су, према прелиминарним резултатима избора, добили апсолутну вец́ину на локалним …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *