Кувар у ресторану отпуштен јер је од музичара тражио да гостима из Немачке престану да свирају песму војника Вермахта, која је у тој земљи и данас прећутно непожељна.
У кафани “Капетан Коча путује” избио је скандал јер је кувар тражио музици да прекину извођење песме и добио отказ
Два различита доживљаја једне песме коштала су запослења кувара Марка Ореља у ресторану Капетан Коча путује, у београдској боемској четврти Скадарлија.
Орељ тврди да је добио отказ јер је од музичара тражио да престану да свирају немачким туристима песму “Лили Марлен”, један од музичких симбола Вермахта која је и данас у Немачкој не званично, али прећутно непожељна.
У одбрану кувара стали су и Удружени синдикати Србије Слога.
Марш на УН
По интернет форумима коментатори су се такође поделили, једни подсећају како су “Марш на Дрину” Бошњаци прогласили геноцидном песмом, протестујући што је извођена под куполом УН, а други да није случајно што се свирала “Лили Марлен” у ресторану чији је власник хрватске националности.
– Поражавајуће је да се у Београду на почетку 21. века отпуштају радници који негују слободарски и антифашистички дух, а толеришу послодавци који су спремни да за шаку профита отпуштају своје запослене због песме која је доказано била мотивациона песма нациста у окупираној Србији и Европи током Другог светског рата – саопштили су у овом синдикату.
У скадарлијском ресторану нису желели да коментаришу догађај.
Менаџер ресторана је раније потврдио да је Ореља послао кући “јер је на посао примљен да буде кувар, а не музички уредник”.
“Вести” незванично сазнају да немачки туристи нису наручили спорну песму, већ да су локални музичари Роми самоиницијативно почели да је свирају из простог разлога што нису знали неку другу немачку песму.
Код савремених генерација Срба песма је упамћена и по епизоди из филма “Балкан експрес” када певача којег глуми Тома Здравковић, немачки војници песницама убеђују да је пева.
Коришћена је и као део музичке подлоге за ранија издања ријалити Фарма.
Да је и неки потомци страдалних Срба доживљавају као лепу љубавну песму, говори и наступ Екстра Нене која је пре девет година у Центру Сава отпевала “Лили Марлен” и била награђена аплаузом.
На питање “Вести” да ли је за њу ова песма у било ком сегменту спорна, Снежана Берић, што је право име Екстра Нене, прво нам је одржала слово о себи као уметници која може да прича о својим песмама и музици.
– На таква медиокритетска питања не желим да говорим – поручила је пре поздрава.
Симбол зла
Необична епизода поделила је домаће јавно мњење. Показало се да музичари и историчари нису на истој страни. Историчар Чедомир Антић сматра да се песма не може одвојити од контекста.
– Она је један од симбола Трећег рајха, који је у Србији изазвао велика страдања и био би ред да се покаже мало више разумевања – додаје Антић.
На другој страни, музички критичар Момчило Рајин тврди да је “Лили Марлен” пре свега део популарне културе.
– Осим химни или дела која су написана у славу или помен нечега, популарна музика не може да делује ратнички. У том смислу ни “Лили Марлен” заиста нема никакве везе са ратничким положајем – каже Рајин.
Скандал из пивнице у Минхену
За политички осетљивији део популације као што су народни посланици, “Лили Марлен” није баш препоручљива.
Пре десетак година посланик Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш морао је да објашњава да ли је у веселом расположењу, у пивници у Минхену, наручио спорну песму.
ВИДЕО: Ко је била Лили Марлен због које је кувар у Београду добио отказ?
– Гарантујем да том приликом нисам наручивао никакве песме, а нарочито не фашистичке. Уосталом, немогуће је да неко усред Немачке сме да наручи нацистичку песму – бранио се Костреш.
На крају је додао да је могуће да је те вечери свирана “Лили Марлен”, али да то није нацистичка песма.
Управо у овој његовој “јесам и нисам” одбрани види се сва контраверза песме која је настала као љубавни жал, а била надахнуће војницима Вермахта, и не само њима, већ и на фронтовима широм света.
Хит с Радио Београда
Стихове “Лили Марлен” написао је немачки учитељ Хајнс Лајп 1915. након што је мобилисан у Првом светском рату, и првобитно је објављена као “Песма младог војника на стражи”. Када је добила музичку подлогу имала је назив “Девојка под фењером”, а прва је извела Лале Андерсен и продала свега 700 продатих.
Популарност је стекла тек захваљујући Радио Београду којег су Немци у окупираној престоници претворили у Војни радио који је могао да се слуша широм Европе. Музички уредник је због недостатка плоча песму пуштао често, на одушевљење немачких војника. Чак је министар за пропаганду Јозеф Гебелс забранио емитовање, сматрајући да је сувише тугаљива и да убија борбени дух. Ипак, због негодовања војника с фронта песма је враћена на репертоар и то свако вече у 21.55. Песма има и енглеску варијанту коју је прославила чувена холивудска глумица немачког порекла Марлен Дитрих. То не чуди јер су је радо слушали и савезнички војници.
Ј. Арсеновић – Вести
фото: В. Секулић
