Трка за новог кандидата за канцелара Немачке отворена је после најаве Анегрет Kрамп Kаренбауер да ће одступити с чела Хришћанско-демократске уније Ангеле Меркел и да се неће кандидовати за канцеларку на изборима 2021.
Ово доводи у питање политички смер земље у којој крајња десница све више јача, посебно на простору бившег комунистичког истока, оцене су светских медија које данас преноси Радио слободна Европа (РСЕ).
После дебакла на регионалним изборима у Турингији, странка десног центра канцеларке Меркел потонула је дубље у кризу пошто је наследница немачке лидерке неочекивано у понедељак најавила да се неће кандидовати на следећим изборима, оцењује Асошиејтед прес.
Тај потез у немачку политику уноси додатни немир, неколико дана пошто су демохришћани оштро критиковани због тога што су у држави Турингија ЦДУ и крајње десна Алтернатива за Немачку подржали центристичког кандидата. Гласањем је, указује АП, прекршено неписано правило да нема сарадње с екстремистичким странкама.
Једва годину дана пошто је заменила своју менторку на челу ЦДУ, Kрамп-Kаренбауер је бацила пешкир, указује агенција Франс прес уз оцену да је то био брз пад после почетне славе, те да јој је надимак „мини Меркел“ можда био претежак.
После најаве Меркел да одустаје од вођења странке, Kрамп-Kаренбауер је преузела управљање ЦДУ-ом у децембру 2018, али је, указује АФП, странка за то време направила неколико великих грешака, а подршка јавности је све више опадала.
Сумњу у њене лидерске вештине продубио је прошлонедељни фијаско у Турингији, где Kрамп-Kаренбауер није успела да увери бунтовне посланике ЦДУ-а да се супротставе крајњој десници у кључном гласању, после чега је реаговала Меркел из посете Јужне Африке и осујетила гласање као „неопростиво“, кршећи неписано правило да не коментарише домаће послове током путовања у иностранство.
Слободно место у врху најмоћније немачке странке после 1945. године отвара расправу о политичком смеру земље у времену после Меркел, оцењује Гардијан.
Армин Лашет, 58-годишњи премијер Северне Рајне-Вестфалије и непоколебљиви бранилац избегличке политике коју заступа Меркел, био би кандидат који би највероватније наставио центристички политички смер ЦДУ-а одлазеће канцеларке.
Насупрот њему Фридрих Мерц, који је у трци за вођство странке 2018. изгубио од Kрамп-Kаренбауер, симболизује одступање од ере Ангеле Меркел и повратак ЦДУ-а традиционалним конзервативнијим коренима.
Трећи кандидат је, додаје Гардијан, Маркус Зоедер, гувернер Баварске. Потиче из Хришћанско социјалне уније (СЦУ), традиционалне конзервативније сестринске странке ЦДУ-а, који је последњих година истицао еколошку веродостојност своје странке и који би могао лако припремити странку за коалицију са Зеленим. Током прошлонедељног политичког потреса у Турингији, он је најбрже реаговао – осудивши било какав облик сарадње с крајње десним странкама.
Kао могући наследник лидерке ЦДУ-а спомиње се и 39-годишњи Јенс Шпан, некада њен гласан критичар, који се, истиче Гардијан, смирио откако је преузео министарство здравља, а недавно је и бранио мигрантску политику канцеларке.
Пад Kрамп-Kаренбауер открива неуспех ЦДУ-а и других центриста да пронађу веродостојне одговоре на све оштрији изазов крајње деснице, оцењује у коментару на Блумбергу Андреас Kлут истичући да је Kрамп-Kаренбауер оставком постала најистакнутија политичка жртва АфД-а.
Модерна Немачка није Вајмар, АфД није нацистичка странка, нити немачкој демократији прети пропаст, пише Kлут, додајући да ипак да је пре годину дана питање како се носити с АфД-ом била једна тема, али не и главна, док би се пред изборе 2021. то питање могло показати одлучујућим.
Kорен немира лежи у Турингији, некада у Источној Немачкој, указује Kлунт, истичући да две екстремистичке странке, на крајње левој и десној страни, заједно имају већину, и да тако осигуравају застој. Супротно томе, центристичке странке укључујући ЦДУ, у Турингији су сведене на улогу пролазника.
Проблем је, закључује коментатор Блумберга, што већина демохришћана у регионима у некадашњој Западној Немачкој прихвата став о несарадњи с АфД-ом, али конзервативци у бившој Источној Њемачкој имају тенденцију да АфД виде као странку која је можда политички некоректна, али не и „фашистичка“.
Поводом прошлонедељног гласања за премијера Турингије, које се по први пут у послератној историји одвијало уз помоћ крајње десничарске странке, уреднички тим Ајриш тајмса оцењује да се Немачка бори с властитим политичким преокретом који има сличности са догађајима од пре 80 година.
Гласање за премијера у Турингији одвијало се уз помоћ АфД-а који је гласао за локалног кандидата странке Слободне демократе Томаса Kамериха. Иако има само пет места у парламенту, човек ФДП-а изабран је за премијера победивши кандидата из Леве странке, која има највише места у парламенту. Било је јасно да је његов избор зависио до крајње десничарске подршке, али је Kемерих свеједно прихватио то место. Иако је после 25 сата одбио функцију, указује Ајриш тајмс, штета је учињена.
Једна од интерпретација догађаја је да су ФДП и ЦДУ били толико усредсређени на блокирање коалиције коју би водила Лева странка да су били слепи на опасност с деснице.
Међу локалним становништвом неки повлаче мрачне паралеле с догађајима од пре 80 година када су, такође у Турингији, Хитлерови националсоцијалисти осигурали своје прво министарско место. Други се, додаје Ајриш тајмс, сећају кобне погрешне рачунице у Берлину 1933. када су немачки конзервативци, гладни власти, увели Хитлера у игру као корисног идиота, само да би, прекасно за њих и свет, научили да су идиоти.
Бета
