Економија

Турске инвестиције „на чекању” због пада лире

Валутна криза у Турској можда пуни тамошње плаже, али нема позитиван утицај на прилив инвестиција из ове земље у Србију. То што је лира у односу на евро од почетка године ослабила 40 одсто, значајно је појефтинило трошкове рада у Турској, па се улагачима из ове земље, за сада, не исплати да своју производњу селе у регион.

Шта то значи у пракси најбоље се види на примеру плате од 1.600 лира. Ако је радник у текстилној индустрији у Турској прошле године у ово време имао ту плату свог послодавца у еврима је коштао око 400 евра. У Србији је у то време просечна плата текстилца, према подацима Удружења за текстил, била око 320 евра. У то време су за улагаче из Турске трошкови рада у нашој земљи били знатно нижи. У међувремену, лира је ослабила (уместо четири лире за евро сада је неопходно седам), па плата текстилног радника у Турској ових дана вреди свега 220 евра.

То значи да се власнику текстилне фабрике, који је планирао да своју производњу из Турске пресели у Србију, то више не исплати.

– Када је о турским инвестицијама реч, за сада све иде по плану, али већ извесно време у разговорима с њима примећујем једно затишје, јер нико не зна колико ће валутна криза трајати и на ком нивоу ће се лира зауставити. Баш ових дана разговарао сам са једним инвеститором из текстилне индустрије који ми је рекао да мора да стави све на папир и израчуна шта му се више исплати – каже за „Политику” министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, али додаје да не може да открије о ком инвеститору је реч.

Са друге стране, нестабилност, ипак, не одговара никоме. Ни тај, ни било који инвеститор сада не може ништа да планира на дуги рок, додаје ресорни министар.

Током криза, инвеститори обично „замрзавају” своје планове о улагању. И то што је радна снага у текстилној индустрији у Турској сада јефтинија него у Србији, не значи ни да ће заинтересовани улагач производни погон подићи у својој земљи. Напротив, нова фабрика неће бити изграђена нигде. Јер нема гаранција да ће на дуги рок однос међу валутама остати на данашњем нивоу. Због тога су инвеститори у кризи опрезни кад је о новим улагањима реч.

Непознато је које турске инвестиције су тренутно на чекању. Зна се да то сигурно није турска „Тај група”, један од водећих произвођача и извозника турског текстила, која је већ  започела своју инвестицију у Краљеву, а планирано је улагање 35 милиона евра (у наредних пет година). Доскоро се најављивало да ће ова компанија запослити 3.000 људи, а да ће производња ићи у извоз. Питање је, ипак, да ли ће криза успорити њихове инвестиционе планове у наредном периоду.

Током посете председника Александра Вучића Анкари, у мају ове године, и текстилна компанија „Мајденим” потврдила је интересовање да инвестира у Малом Зворнику. За сада нема званичне потврде да ли је ово улагање, због валутне кризе, на чекању.

Према подацима Агенције за привредне регистре у Србији послује око 470 компанија чији су оснивачи из Турске. Највећим делом је реч о малим и средњим предузећима али међу њима има и четрдесетак великих фирми и озбиљних инвестиција.

Када је о финансијском систему реч, надлежни за сада верују да валутна криза у Турској ни на који начин не може да утиче на финансијску стабилност Србије. Како је јуче изјавио Никола Драгашевић, генерални директор Сектора за монетарне операције Народне банке Србије, НБС прати сва дешава у међународном окружењу, као и са турском лиром.

„Нема бојазни од преливања кризе у Турској на нашу земљу”, нагласио је Драгашевић, а преноси Танјуг.

Он је истакао да је финансијски систем издржао и друге кризе, попут брегзита и нагласио да динар и даље има притиске ка јачању, као и да на то утиче већи број фактора који су деловали још од априла прошле године. „Повећали смо отпорност нашег финансијског система на све шокове из међународног окружења”, нагласио је Драгашевић.

Генерално гледано, српско-турски економски односи последњих година ишли су узлазном путањом. Трговинска размена Србије и Турске у последњих 10 година повећана је готово девет пута.

Према подацима Републичког завода за статистику, укупна робна размена између Србије и Турске у 2017. години достигла је рекордних 999 милиона евра. То је више од милијарду долара, а турски председник је најавио да је циљ да у наредном периоду достигнемо ниво размене од три милијарде долара.

Ипак, у трговини са овом земљом, Србија има дефицит и он је прошле године износио 452 милиона евра. Оно што је, ипак, добро, јесте да је тренд раста међусобне трговине настављен у првом тромесечју ове године. Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), у прва три месеца ове године, спољнотрговинска размена износила је 267,5 милиона евра.

– Мада је српски извоз од 2009. године, пре почетка примене Споразума о слободној трговини две земље, порастао 8,5 пута, Србију у размени са Турском и даље оптерећује дефицит у спољнотрговинској размени. Истина, добро је што се последњих година мења структура српског извоза и што све више извозимо производе са већом додатом вредношћу, као што су прехрамбени, хемијски и производи од гуме и пластике – оценили су недавно из ПКС.

Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!