fbpx
Насловна / Србија / Тврђава Жрнов, још једна мистерија у историји Београда
Тврђава Жрнов, још једна мистерија у историји Београда 1

Тврђава Жрнов, још једна мистерија у историји Београда

На највишем врху данашње Авале, који је одувек био значајан стратешки пункт у одбрани Београда, месту које је још у доба старих Келта служило као осматрачница за прилаз Сингидунуму и на коме је у време владавине деспота Стефана изграђена средњевековна тврђава Жрнов, на волшебан начин се 1937. уздигао монументални споменик Незнаном јунаку.

 Тврђава Жрнов, још једна мистерија у историји Београда 2

Планина Жрнов надомак Београда је добила име по великом жрвњу који је у то доба служио за прераду руде из рудника који су се у њеном подножју налазили, али како никада није адекватно истражена, сазнања о њој се претежно базирају на основу путописа и старих мапа.

Археолози претпостављају да је још у доба Келта на врху данашње Авале постојало утврђење на чијим су темељима касније и Римљани подигли своју осматрачницу.

Значајан историјски извор представљају записи чувеног аустроугарског путописца и археолога, Феликса Каница (1829-1904.), који је током XИX века проучавајући налазишта Србије објавио читав низ књига у којима је илустровао римске и средњовековне старине код нас. Врхунац археолошког истраживања тог времена представља Римска студија у којој је Каниц апеловао да се спречи уништавање културног блага Србије. У својим путописима, он је забележио да је на врху планине Жрнов некада била римска осматрачница на чијим су темељима српски цареви касније подигли тврђаву Жрнов.

Како се деспот Стефан Лазаревић залагао за развој и очување рударства, које је било главна привредна грана тадашње Србије, на његов захтев је на истом месту подигунта тврђава – град Жрнов или Жрнован, који је представљао једно од шест најважнијих утврђења за заштиту и одбрану Србије, а која се под овим именом налази у географским картама Паола Сантинија, Франческа Роселија и Марка Беневентана које датирају из XВ и XВИ в.

Тврђава Жрнов, још једна мистерија у историји Београда 3
Тврђава Жрнов

Утврђење које се састојало из Малог града са две куле и Горњег града са великом капијом, задало је толико невоља Турцима током освајања наших територија, да су га називали „хавала”, а како та реч у преводу значи „препрека” или „сметња”, наш народ је читаву планину Жрнов почео спонтано да назива Авала.

Након неуспелог напада на Београд, Турци су на челу са Ходи-пашом успели да заузму овај средњовековни град 1442. и 1458. и ојачавши га додатним зидинама, бедемима и јарковима од њега направили тврђаву која је у то време, како кажу записи, представљала праву разбојничку, оловом прекривену кулу, из које су господарили београдском околином.

Мада је у записима Евлије Челебије, једног од најславнијег отоманског путописца, Жрнов представљао једно од најважнијих утврђења у Србији тог времена, падом Београда 1521. град на Авали је изгубио свој стратешки значај, све док у XВИИИ. веку није потпуно напуштен. Ипак, ова тврђава је остала гордо да стоји на врху брега поред Београда, као прави бисер кога су радо истраживали многи археолози.

Нажалост, остатке града који датирају још из доба антике, са бедемима насталим у раном средњем веку, до темеља је из необјашњивих разлога срушио краљ Александар.

Нико до данас није установио због чега је краљ наредио један овакав чин који је довео до потпуног уништавања дела београдске историје. Овакав гест једни приписују чистој хировитости југословенског краља, други га доводе у везу са масонском ложом којој су наводно припадали он и вајар Иван Мештровић, а историчари претпостављају да је реч о његовој манијакалној опсесији југословенизмом због које је свесно жртвовао неке српске споменике како би под истим окриљем објединио југословенске народе.

Тврђава Жрнов, још једна мистерија у историји Београда 4
Споменик Незнаном јунаку и гробница цара Кира

Град који је поред Голубца, Крушевца и Новог Брда према Сегединском примирју враћен српској деспотовини и који је упркос свим ратним бурама опстао, ничим изазвано је минирао наш краљ у доба мира, како би се ту уздигао споменик Незнаном јунаку, који је могао да буде подигнут на било ком другом месту на Авали, поред Београда или широм Србије. У року од два дана минери су три пута постављали експлозив, све док од овог града није остало ништа. Том приликом је откривен слој са остацима из римског периода међу којима је између осталих остатака пронађена цистерна са питком водом и пећ за печење хлеба. Минирање је изведено у потпуној тишини тако да о њему није смело да се пише, нити прича, јер су се чак и чаршијске приче сматрале антидинастичком субверзијом.

Цео овај догађај је у својој књизи „Жрнов, српски Авалон” покушао да расветли, историчар Радован Дамјановић. Између осталог он наводи да нико поуздано не зна зашто се краљ одлучио за један овакав чин, као и да се о разлозима спекулисало у три правца:

  1. Европски модни тренд подизања споменика „незнаним јунацима” је толико обузео владара да је мисао о маузолеју на врху Авале по нацрту Ивана Мештровића постала његов најважнији циљ.
  2. Јак утицај масона, због кога је краљ Александар отпочео церемонију изградње у част новом светском поретку 1934. држећи сребрни чекић у руци који је потом положен у темеље споменика који се гради у облику пирамиде.
  3. Југословенство за које се залагао толико да је као доказ да он није само српски краљ послужило страдање Жрнова, као једног од веома историјски важних српских споменика.

Краљ Александар је убијен у Марсеју, само пар месеци након што су основе овог комплекса свечано отворене на Видовдан 1934. године, а споменик „Незнаном јунаку” који српска јавност никада није прихватила, је завршен четири године касније.

Дамјановић сматра да сам нацрт споменика који се данас налази на Авали представља тек мало измењену копију гробнице персијског цара Кира, као и да је рушење Жрнова представљало само једно у низу великих платна која су у то доба дарована истом вајару да по њима ствара.

Када мало боље погледам, Местар Мештровић и није био тако уникатан, нити толико генијалан да би се због његових дела рушила једна светиња, закључује Дамјановић.

МЕДИАС

ФОТО: Марко Миладиновић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Док су они крварили за Србију Вучић се усељавао у нови стан па данас чак одбија да поприча са њима (видео) 14

Док су они крварили за Србију Вучић се усељавао у нови стан па данас чак одбија да поприча са њима (видео)

Ратни војни ветерани и ратни војни инвалиди не одустају од својих захтева, те су већ …

Џумбус: Народ јури Горана Весића у центру Београда (видео) 15

Џумбус: Народ јури Горана Весића у центру Београда (видео)

Заменик градоначелника Горан Весић у пратњи обезбеђења изашао је из галерије Прогрес, у којој се …

4 Коментара

  1. Neposredno pre dizanja u vazduh Žrnova, maja 1934. kralja je posetio drugi čovek nacističke nemačke Gering. Poznato je da su u čitavoj Evropi postojala samo dva utvrdjenja sa trouglastom osnovom. Prvi je bio Žrnov, a drugi Vevelsburg koji je Himler preuredio i u nju smestio centralu magijske sekcije SS-a. Radovi su trajali dugo i bili sprovedeni vrlo detaljno. Na kraju je tvrdjava Vevelsburg bljesnula novim nevidjenim sjajem, sasvim podesna da pruži utočište za odabrane SS oficire, nacističku elitu. Istovremeno, na jugu Evrope, u Srbiji, pošto je Žrnov dignut u vazduh, na njegovom mestu je podignuta replika mauzoleja persijskog kralja Kira kog istorija beleži kao prvog persijskog vladara koji je uspeo da pobedi Asiriju. Nacisti, tj. Vatikan koji im je bio mentor odlično su znali istoriju, te hteli-ne hteli moramo povezati ove dve činjenice. Dva vrlo slična utvrdjenja, jedno u Nemačkoj, drugo u Srbiji, ono u Srbiji biva razoreno i na njegovom mestu izgradjen simbol poraza Asirije (jedne od najstarijih srpskih država), drugo preuredjeno u veličanstveni spomenik nacizmu. Kralj je ubijen nekoliko meseci kasnije, a nekoliko godina kasnije Jugoslavija je napadnuta i okupirana.

    • Ima tu još nešto što izaziva podozrenje i jezu. One karijatide u narodnim nošnjama. Šest figura koje na glavi nose ogromni teret, kameni blok od nekoliko desetina tona, kao da simbolizuju i sugerišu sudbinu podjarmljenih naroda Jugoslavije. Izgleda da je sve to bio jedan skup, dobro osmišljen ritual koji je trebalo da obezbedi trajnu dominaciju Vatikana i Nemačke nad našom zemljom. Ja često pomišljam kako bi bilo lepo sad postaviti tonu eksploziva pod taj spomenik i jednom zauvek okončati ritual i razvejati veru Vatikana i Nemačke u njihovu smrdljivu magiju. Jebala ih magija.

  2. Још један доказ да су Карађорђевићи зло за Србију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *