Србија

У домену слободе медија Србија оцењена као “прилично неслободна”, по индексу демократије као “мањкава демократија”

Србија је по индексу демократије британског Економиста (ЕУИ) пала за два места и сада је 66. на листи од 165 земаља и две територије.

У извештају за 2017. годину Србија је као и претходне године сврстана у категорију “мањкавих демократија” док је у домену слободе медија оцењена као “прилично неслободна”.

“Мањкава демократија” значи да у земљи постоје изборне слободе и да се поштују основна права, али да постоје слабости у другим аспектима демократије, попут нарушавања медијских слобода, проблема у управљању, недовољне политичке културе и ниског нивоа политичког учешћа. У ту категорију сврстана је и већина земаља региона, док су неке, као Црна Гора, у групи “хибридних режима”.

Посматрано унутар региона Источне Европе, Србија се по Индексу демократије налази на 12. месту од 28 земаља. Најбољи резултат остварен је у секцији изборни процес и плурализам, а најлошији у политичкој култури.Словенија и Хрватска су испред, док су остале балканске земље иза Србије. Русија, која је оцењана као ауторитарна земља, је на 22. месту, а дно табеле заузимају углавном земље бившег СССР-а.

Међу тзв. “мањкавим демократијама” у региону једино Бугарска у 2017. не бележи пад – који је повезан са смањеним поверења јавности у владу и политичке партије. Економистов Индекс демократије показује и глобалан пад демократије у последњих годину дана – у 2016, био је 5,52, а у 2017. години 5,48 одсто.

У 89 земаља дошло је до пада у укупном скору 2017. у поређењу са претходном годином, што је три пута више од броја земаља које су забележиле напредак и представља најгори резултат од 2010-11, након глобалне економске и финансијске кризе. Остале земље бележе стагнацију, односно без промена су у поређњу са 2016.

Као главни разлози оваквом резултату су, према истраживању, пад учешћа у политици и на изборима, слабо функционисање влада, пад поверења у институције, слаб ангажман главних странака, повећање утицаја неизабраних организација и стручних тела које не сносе никакву одговорност, повећање јаза између политичких елита и гласачког тела, смањење слободе медија, ерозија људских и грађанских права и ограничавање слободе говора.

Глобално гледано, готово половина човечанства живи у некој врсти демократије, али свега 4,5 одсто ужива пуни облик тог уређења, што је у односу на извештај за 2015. знатно смањење, углавном зато што су САД склизнуле из пуне у “мањкаву демократију” 2016, након избора Доналда Трампа за председника и тиме изазваног смањења поверења у институције система.

Ово индексирање почело је 2006. године и у поређењу са тим периодом, Србија је са 6,62 пала на 6,41 одсто. Испред Србије су Словенија и Хрватска, а иза су Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Албанија, али све те земље бележе мањи или већи пад. У фокусу истраживања за 2017. била је слобода медија широм света и изазови с којим се суочава слобода говора у већини земаља.

Од свих земаља, само 30 је у категорији потпуне слободе медија, у 40 их је та слобода оцењена као делимично слободна, прилично неслободни медији су у 50 земаља, а неслободни у 47. Процентуално гледано, свега 11 одсто светске популације ужива привлегију слободе медија, док више од половине, 54,8 одсто људи у 58 одсто земаља живи уз прилично неслободне и неслободне медије.

Држава, каже се у ЕИУ истраживању, у многим земљама игра важну улогу у ограничавању слободе медија и говора. И у демократским земљама, као и у ауторитарним, уводе се закони против клевете, превенције тероризма, бласфемије и “говора мржње”, како би се ограничила слобода говора.

Ту слободу угрожавају и они који тврде да њих нико нема право да напада.

Бета

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!