fbpx
Насловна / Свет / Хелм / У ЈЕДНОМ ДАНУ УБИЛИ 551 СРПСКО ДЕТЕ: Данас 77 годинa од усташког злочина у Дракулићу код Бањалуке
У ЈЕДНОМ ДАНУ УБИЛИ 551 СРПСКО ДЕТЕ: Данас 77 годинa од усташког злочина у Дракулићу код Бањалуке 1

У ЈЕДНОМ ДАНУ УБИЛИ 551 СРПСКО ДЕТЕ: Данас 77 годинa од усташког злочина у Дракулићу код Бањалуке

Покољ у Дракулићу је назив за масовно убијање српских цивила које су починиле усташе 7. фебруара 1942. у околини Бањалуке, тачније у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. Сва ова насеља су се тада налазила у саставу Независне Државе Хрватске. Убијено је око 2.300 Срба, међу којима више од 500 деце.

Овај ужасан злочин је осмислио др Виктор Гутић, адвокат и хрватски политичар у време Краљевине Југославије, а касније усташки функционер и повереник НДХ за Босанску Крајину. Поред њега, злочинце су предводили фра Мирослав Филиповић и Јосип Мишлов, надпоручник Павелићеве гарде, као и римокатолички фратри из Бањалуке.

После Другог светског рата, југославенске комунистичке власти су прећуткивале овај злочин, а спомен плоча је подигнута тек 1965. године, са петокраком и број жртава је значајно умањен, док националност џелата није наведена. Корекција је уследила тек 1992. године.

Припадници Павелићеве гарде – „Поглавников тјелесни здруг“ и Осмог усташког батаљона убили су хладним оружјем преко 2.300 Срба (ножевима, тестерама, шилом), већином стараца, жена и деце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву.

Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића, а све је испланирао ранији усташки повереник, др Виктор Гутић. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути добрим делом домаћег хрватског становништва.

У покољу је између осталог коришћен и „србомлат“. Побијени су углавном сви Срби који су се тог јутра затекли код својих кућа. Број жртава усташког покоља у Дракулићу, Шарговицу, Мотикама и руднику Раковац 7. фебруара 1942. био је:

Укупан број жртава усташког покоља тог 7. фебруара 1942. године био је 2.315 Срба. Према списку Драгоја Лукића у Дракулићу је убијено 294 деце, у Мотикама 207, а у Шарговцу 50. Укупно 551 дете млађе од 12 година у ова три насеља.

У селима: Дракулић, Демировац и Међеђа усташе су од младих српских девојака захтевали „да дигну сукње, потом их бајонетима убадали међу ноге“.

У ЈЕДНОМ ДАНУ УБИЛИ 551 СРПСКО ДЕТЕ: Данас 77 годинa од усташког злочина у Дракулићу код Бањалуке 2
Спомен плоча, Дракулић

Сведочења

Свeдок Ђорђе Рajић, кaфeџиjа из Бaњa Лукe, после рата дaо је Зeмaљскоj комисиjи зa утврђивaњe рaтних злочинa зa Босну и Хeрцeговину, изсказ:

– „Осмог фeбруaрa 1942. jeднa групa зaгрeбaчких устaшa под вођством фрaтрa-исусовцa имeном Филиповићa, из сaмостaнa Пeтрићeвцa крaj Бaњaлукe, отишлa je у српско сeло Рaковицa – Рудник крaj Бaњaлукe.

Тaдa су овдe убиjeнa 52 рaдникa Србинa. Послe тогa отишли су устaшe под вођством фрaтрa Филиповићa у сeло Дрaкулићи крaj Бaњaлукe. У овом сeлу устaшe су опeт под вођством фрaтрa Филиповићa убили око 1.500 Србa, људи, жeнa и дeцe“.

Учитељица, Добрила Мартиновић, после рата је дала драгоциену изјаву Лазару Лукајићу, који је написао и књигу, која је записана овако:

– “У учионицу је изненада за време часа ушао фратар Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и деца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и деци…

Затим је фра Филиповић замолио учитељицу да изведе из клупе једно српско дете. Учитељица, не слутећи шта ће бити, извела је лепушкасту и уредну девојчицу Радојку Гламочанин, ћерку угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Немачкој и на тај начин преживео рат.

Фратар је нежно прихватио дете, подигао га на катедру и онда почео полако, натенане, да га коље пред осталом децом, учитељицом и усташама. У учионици је настала вриска и паника. Ужаснута деца су вриштала и скакала. А Филиповић се смирено и језуитски достојанствено обратио својим усташама: ‘Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде, а ви следите мој пут. Ја први примам сав грех на моју душу, а вас ћу да исповедим и разрешим свих греха.’

Онда је фра Филиповић наредио учитељици да сву српску децу изведе у двориште. Потом је отишао у другу учионицу, па је и учитељици Мари Туњић наредио да изведе сву српску децу. У дворишту је, на утабаном снегу, укруг поставио усташе, па наредио деци да трче поред њих. Како које дете налети, усташа га прикоље и измрцвари. И све тако док сва деца нису поклана. За „кољачко крштење“ усташама су за прво клање најчешће подметана деца…

Избезумиле смо се од страве и ужаса које су усташе радиле тај дан“.

Влaдимир Дeдиjeр, историчар и публициста je обjaвио двa докумeнтa, зa коje тврди дa сe нaлaзe у Воjно-историjском aрхиву у Бeогрaду, у фонду Држaвнe комисиje зa утврђивaњe рaтних злочинa.

Нaводи дa су обa тa докумeнтa послaтa 26. октобра 1942. године Министaрству спољних пословa Трeћeг Рајхa. У спомeнутом извeштajу, донeсeном у прeводу, пишe дa je 6. јула 1942. у околини Бaњa Лукe „устaшки бaтaљон кaпeтaнa Зeлићa“ извршио вeлики покољ и дa je у сeлу Дрaкулићи побиjeно читaво тaмошњe српско стaновништво, a дa сe исто догодило 7. фебруара 1942. у сeлу Мотикa, тe 9. фебруара у сeлу Шaрговaц“.

Жртвe овe ‘aкциje’ били су: у Мотики близу 100 породицa сa 700 члaновa, у Дрaкулићимa (рудник Рaковaц) 60 рaдникa, у Шaрговцу 120 лицa“.

Последице

После овог свирепог усташког злочина, у опљачкане српске куће насељавани су Хрвати, тако је после Другог светског рата, на попису становништва из 1948. године,  у Дракулићу било далеко више Хрвата.

Комунистичке власти СФРЈ су годинама после рата сакривале овај злочин, како се не  би нарушавали идеологија братства и јединства југословенских народа. Тек 1965. године у Дракулићу је подигнут споменик са петокраком, на коме је наслов био „ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА“: Исто тако, на споменику је умањен број жртава. Писало је да је убијено 1.400 људи, а сакривена је и националност жртава и џелата.

1988. године, у Дракулићу је започета изградња спомен храма, за жртве усташког покоља 1942. године, а 1989. храм је и освештан. Током распада СФРЈ, 1991. године, градске власти Бања Луке, су замениле на споменику петокраку православним крстом, а број жртава је преправљен на 2.300 људи. Споменик је тада и освештан и одржавају се сваке године парастоси.

Суђења

Мирославу Филиповићу је суђено 1946. пред судом у Београду. Осуђен је на смрт и обешен. Виктор Гутић је после рата побегао у Италију. Препознат је и изручен Југославији. Суђено му је пред судом у Сарајеву. Осуђен је на смрт и погубљен у Бањалуци 20. фебруара 1947. године.

Велики број познатих усташких крвника, који су учествовали у овом свирепом злочину после рата нису кажњавани, нити осуђивани. Напротив, добијали су функције у администрацији комунистичке власти.

Да се не заборави и не понови!

Злочини над Србима

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Срби са КиМ мучени, стрељани па бацани у контејнер који су допремили Финци 12

Срби са КиМ мучени, стрељани па бацани у контејнер који су допремили Финци

Тела једанаесторо Срба из Косовског Поморавља пребачено је из масовне гробнице у села Подграђе у …

Срби у Црној Гори траже пријем у Делегацији ЕУ због дискриминације 13

Срби у Црној Гори траже пријем у Делегацији ЕУ због дискриминације

ПОДГОРИЦА – Председник Српског националног савета у Црној Гори Момчило Вуксановић затражио је од Делегације …

4 Коментара

  1. Ne smemo nikada zaboraviti genocid nad Srbima. Stalno moramo da se podsećamo da se to ne ponovi, a ustašama da vratimo sa kamatom.

  2. i danas nam slicni kroje kapu, uredjuju zivot, odredjuju sta jesti, za koliko raditi, sta je za nas dobro, et cetera, et cetera, ali i priprete, nekog prebiju, neko dete u zatvoru drze il iz obesti ubiju.
    — kad ce te svatiti pizde i kukavice da Sveta Srbska Zemlja treba da PRIPADA SRBIMA a ne dotumaralima iz ljutog ustasluka i njihovim slugama koji nas opet zele u jamama.

  3. А онда нас ти изроди туже за геноцид па се ми правдамо. Правдаћемо се све док не добијемо србску власт која ће тужити све злотворе и тражити одштету. Такође, заузети све територије са којих су Срби истребљени и протерани, а на њима сада живе новостворени „народи“ попут Македонаца, Бошњака, Црногораца, Хрвата, Шиптара, Албанаца…

  4. NIKADA ZABORAVITI I NIKADA OPROSTITI!
    A OVE STO KLECE I IZVINJAVAJU SE U NASE IME, STO SLINE I BALAVE PRED SVIMA NJIMA, POTOMKE TIH ISTIH USTASA STO SU NAM DECU UBIJALI, VRATITI TAMO ODAKLE SU SE DOVUKLI!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *