У Бугарској се у недељу одржавају ванредни парламентарни избори, други те врсте у последњих 17 месеци. Испитивање јавног мњења предвиђа победу десничарске партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) Бојка Борисова, док би друго место могли да заузму социјалисти, а треће турска мањинска партија Права и слободе (МРФ).
Борисов је био премијер Бугарске од 2009. године до масовних протеста због сиромаштва и високих цена енергената, због којих је у фебруару 2013. године поднео оставку, подсетио је АФП.
На превременим изборима у мају 2013, ГЕРБ је поново однео победу, али Борисов није могао да формира владу, те су социјалисти и МРФ формирали технократски кабинет, на чијем је челу био Пламен Орешарски.
Влада Орешарског, која се од првог данас суочила с демонстрацијама, трајала је 14 месеци.
Према анкетама, очекује се да ће ГЕРБ у недељу освојити 36-37 одсто гласова, социјалсти 22-23 одсто, а МРФ 13 одсто.
Није извесно да ли ће Борисов, у случају победе, моћи да формира владу пошто се предвиђа да би ГЕРБ могао да има између 98 и 100 места у 240-чланом парламенту.
Из тог разлога, значајну улогу би овај пут могле имати и мање партије, међу којима екстремно десничарска Атака, коју подржава око четири одсто бирача.
Борисов је најавио као јединог могућег савезника Реформистички блок, који би требало да освоји између 16 и 18 места у скупштини.
– У овом тренутку, не видим како и с ким бисмо могли да формирамо владу. Ако будемо освојили 110-115 места, наћи ћу решење. У супротном, препустићемо другима да покушају – рекао је јуче Борисов.
Борисов (55), бивши ватрогасац и телохранитељ цара Симеона и комунистичког лидера Тодора Живкова, био је 2005. године изабран за градоначелника Софије, а наредне године је основао ГЕРБ. Током тадашње предизборне кампање обећао је хапшења корумпираних функционера и вођа криминалних кланова.
Бирачка места биће отворена у пет ујутро по средњоевропском времену, а затвориће се у 18 сати.
Бугарска, најсиромашнија чланица ЕУ, у којој је просечна месечна плата око 400 евра, још није успела да се избори с корупцијом и организованим криминалом, а нужне су и корените реформе у здравственом, пензијском и образовном систему.
Недавно спроведена анкета показала је да 69 одсто грађана сматра да је ситуација “неподношљива”, а 60 одсто њих не верује да ће избори променити ствари.
Поред унутрашњих проблема, украјинска криза прети да угрози снабдевање руским гасом ове зиме, а због сукоба у Сирији Бугарску је запљуснуо и талас избеглица, које ту стижу преко Турске.
– Бугарске партије само раде на богаћењу својих лидера. Избори неће ништа променити – сматра електричар Стојмен Павлов (47).
– Ко год буде победио на изборима, “треба да зна да ће бити под снажним притиском, контролом и критичким оком цивилног друштва. Ако влада не буде испунила обећања, поново ћемо изаћи на улице – поручила је Јекатарина Дамјанова, која је учествовала у протестима.
Бугарска има 7,4 милиона становника, од којих 76 одсто православаца и 13 одсто муслимана.
Главне гране индустрије у Бугарској су енергетика, пољопривреда и туризам. Софија има тесне везе с Москвом пошто 85 одсто гаса увози из Русије, њена једина нуклеарна електрана ради на руско гориво, а власник главне нафтне рафинерије је руска компанија Лукоил.
Део гасовода Јужни ток требало би да прође кроз Бугарску, али бугарске власти су у јуну, под притиском Брисела, суспендовале изградњу.
Танјуг
